Krone primjerom potvrđuje da se prosječna potrošnja goriva može smanjiti za čak dva litra na 100 km

Drumski prevoz robe u čitavoj Evropi u poslednjih nekoliko godina, u 2025. možda izraženije, prolazi kroz turbulentan i izazovan period.

Hroničnim problemima, kao što je nedostatak kvalifikovanih, iskusnih vozača, Covid pandemija je "pridružila" i pokidane lance snabdevanja - što je teško rešiv zadatak i za najiskusnije logističare; zakonodavci u Evropskoj uniji, ekološke organizacije i lobisti sve agresivnije insistiraju na (skupoj i u krajnjem upitnoj) totalnoj dekarbonizaciji klasičnog prevoza kamionima - čitaj: potpunoj elektrifikaciji vozila svih kategorija; cene dizel goriva često variraju, a ratne operacije u Ukrajini i na delu ruske teritorije već su u velikim iznosima "fakturisane" evropskim drumskim prevoznicima i svetskoj ekonomiji, nažalost samo delimično, jer konačan, visok "račun" tek sledi.

S takvim "ulaznim" izazovima, drumski prevoznici, bez obzira na obim transporta i veličinu flote, opstaju sve teže, pod pretnjom da bi dalje negativne promene poslovnog ambijenta mnoge kompanije mogla da dovedu do ivice bankrota.

Na srpskom tržištu drumskog prevoza situacija postaje i teža, jer se pobrojanim pritiscima na uhodane aktivnosti u ovoj godini pridružuje i najavljeno ili već i okončano zatvaranje proizvodnih pogona stranih investitora (za sada im se ne zna broj) koji su u proteklih desetak godina za izvoz proizvoda ili poluproizvoda napravljenih u našoj državi angažovali domaće drumske prevoznike, u mnogo slučajeva kao isključivi izbor za obavljanje tih usluga.

Premda već godinama stalnim razvojnim usavršavanjima nastoji da optimizuje upotrebu svojih priključnih vozila, nemački Krone upravo u ovom trenutku posebno insistira na savetima koji mogu da smanje predvidive troškove prevoza klasičnim kamionima s pogonom na dizel gorivo.

Bilo da se tegljač i poluprikolica ili solo kamion i prikolica pretežno koriste u gradu, na prigradskim ili regionalnim rutama ili na autoputu, operativni profil odlučujuće utiče na cenu prevoza, ili, kako se u poslednje vreme sve češće potencira – na troškove vlasništva.

Kroneovi kupci često imaju mešovite zahteve za prevozima u kojima se vozila koriste fleksibilno, posebno za takozvane opšte i zbirne utovare. U tipičnoj gradsko-prigradskoj distribuciji poluprikolice i prikolice (ali i manja vozila sa specijalizovanim nadgradnjama) kreću se kroz urbana područjima – gradska ili prigradska, pri čemu se često koriste redovne rute, na primer, kada se dostavljaju artikli za supermarkete.

Samo pri transportu na velike udaljenosti prevozno-logistička "jednačina" je jednostavna: udeo autoputeva prelazi 80 odsto. Otuda je prvi faktor koji utiče na optimizaciju prevoznih troškova promišljen izbor adekvatnog transportnog sredstva. Zbog toga prodavci Kroneovih vozila, već pri prvom razgovoru s potencijalnim kupcem, insistiraju na detaljima koji će pomoći u isplativom i održivom izboru: koje vrste tereta će se pretežno transportovati, kolika će biti prosečna opterećenja vozila, na kojim udaljenostima će se vozila koristiti, koji su glavni topografski i klimatski parametri…

Drugi važan faktor za ekonomičniji (i konkurentiji) prevoz je smanjenje varijabilnih ulaznih troškovi. U proseku, takvi izdaci čine nešto više od 40 odsto varijabilnih troškova – u svim profilima upotrebe, od kratkih do srednjih i dugih ruta i odnose se na održavanje i popravke vozila (uključujući pneumatike, ulja, kočionu opremu), osiguranja i poreze.

Prema Kroneovim proračunima, prednjače izdaci za gorivo i plate zaposlenih - iznose nešto manje od dve trećine ukupnih tekućih troškova.

Neki od ovih troškova se mogu osetno smanjiti, recimo, pravilnim izborom pneumatika. Na dugolinijskim prevozima može se osetno uštedeti ako su i vučno i priključno vozilo opremljeni pneumaticima sa što nižim otporom kotrljanja.

Pneumatici proizvedeni s najnaprednijim razvojnim rešenjima i uz primenu visokokvalitetnih materijala mogu uštedeti do 2,5 odsto goriva u poređenju s "gumama" klasične konstrukcije. Recimo, kada se pneumatik s oznakom C zameni pneumatikom kategorije A, referetno vozilo (iz Kroneovog primera) prosečno troši 26,2 litara na 100 kilometara umesto 27,58, što je ušteda od pet odsto.

Neto masa (praznog) priključnog vozila takođe utiče na potrošnju dizela: Kroneove kalkulacije u praksi pokazuju da se može uštedeti 0,15 do 0,2 odsto na svakih 100 kilograma manje neopterećene mase. Zbog toga su iz godine u godinu Kroneova priključna vozila sve lakša (sledstveno tome s većom korisnom nosivošću), bez uticaja na čvrstoću konstrukcije i vozne karakteristike.

Podizna osovina (bilo da je na vučnom ili priključnom vozilu ili je na oba) još jedno je napredno tehničko rešenje koje može da doprinese nižoj prosečnoj potrošnji vučnog "ansambla". Ako je ugrađena na vozila koja godišnje pređu više od 60.000 kilometara s prosečnim opterećenjem manjim od 20 tona, investicija u "lift" osovinu se isplati nakon otprilike dve godine. Podizna osovina je preporučljiva pri transportu masovnih tereta s velikim učešćem takozvanih praznih vožnji, na primer, pri isporukama delova za automobilsku industriju, kada se transportno sredstvo (tegljač s poluprikolicom) u povratku - na ponovni utovar vraća prazno ili samo s kontejnerima/nosačima delova.

Krone u svoj ponudi ima više tipova poluprikolica s podiznom osovinom, kao i poluprikolicu koja je namenjena uglavnom prevozima za snabdevanje automobilske industrije i potrebe sličnih proizvodnih grana (Profi Liner, Mega Liner).

Aerodinamični dodatni delovi smanjuju otpor vazduha vučnog i priključnog vozila i mogu smanjiti potrošnju. To su, recimo, bočne obloge (u žargonu poznatije kao "suknjice") koje mogu biti na različitim mestima ispod poda poluprikolice - na sanduku za prevoz paleta, ali i za "pokrivanje" razmaka između tegljača i poluprikolice. Smanjenje vrednosti cd (koeficijent vazdušnog otpora) za pet odsto štedi jedan do dva odsto dizela, 10 odsto niža vrednost cd snižava prosečnu potrošnju za čak dva do četiri odsto.

Da bi se optimalnijom aerodinamičnošću ostvarile navedene uštede važno je da naknado ugrađeni delovi imaju masu ne veću od 200 kilograma, ali da budu robustni (bočne obloge, na primer, podložne su oštećenjima pri bočnim utovarima/istovarima). Nakadno ugrađeni aerodinamički dodaci su po pravilu isplativi jer se ulaganja za njihovu kupovinu amortizuju već nakon dve godine.

Krone uverava da se kombinacijom može postići osetna razlika u prosečnoj potrošnji. Za ilustraciju uzima primer poluprikolice koja se koristi u transportu delova/ komponenti za automobilsku industriju. Takva vozila u svojim flotama ima veliki broj srpskih prevoznika, koji pružaju usluge desetinama stranih kompanija-komponentaša koji posluju u našoj državu.

Na empirijskom testu obavljenom u Evropskoj uniji, bazno vozilo s poluprikolicom opremljeno pneumaticima s C oznakom pod punim opterećenjem prosečno je trošilo 27,58 litara dizela na 100 km; kada je tegljač vukao poluprikolicu na čijim su točkovima bili pneumatici s niskim otporom kotrljanja, a ona bila opremljena i aerodinamičkim dodacima mase 150 kg (koji su cd smanjili za 10 odsto) prosečna potrošnja je iznosila samo 25,43 litra/100 km, što je 2,15 litra ili 7,8 odsto manje od baznog vozila!