Koliko stvarno plaćamo struju: Cena kilovata je tek deo mesečnog računa

Struja koju potrošimo nije jedino što svakog meseca plaćamo u okviru računa za utrošenu električnu energiju. Plaćamo i rad na održavanju i unapređenju mreže, ali i sam prenos energije. Prema analizi Insajdera, na osnovu javno dostupnih podataka, kada je u pitanju Srbija, ta ukupna cena i dalje je mnogo niža od cena u Evropskoj uniji.

Dok je srednja cena struje u Evropskoj uniji u drugoj polovini prošle godine iznosila 0,21 evrocent, u Srbiji ona trenutno iznosi 0,051 evrocenti po KWh utrošene energije kod jednotarifnih brojila. Struja je prošle godine u zemljama Evropske unije bila najskuplja u Nemačkoj (0,39 evrocenti po KWh), a najniža u Mađarskoj (0,10 evrocenti KWh). Niska cena struje u Srbiji nije međutim dugoročno isplativa, smatra Nenad Bumbić iz udruženja "Zaštita potrošača".

- To dugoročno ostavlja problem zato što se ne ulaže u kapacitete, u proizvodne kapacitete EPS-a, ne ulaže se u krajnjoj linije ni u prenosne kapacitete EPS-a koliko bi trebalo i u jednom trenutku žestoko ćemo se suočiti sa posledicama toga. Jedan od razloga zašto je to tako je naravno socijalni mir, ali i drugi deo je u stvari onaj politički, zato što mi smo se svi naravno navikli da imamo struju, da kada želite da uključite svetlo, imamo svetlo, a ako bi neko uložio milijarde u izgradnju kapaciteta EPS-a, rezultat toga bi bio pa i dalje imamo svetlo, nije se ništa promenilo. A sa druge strane, ako neko izgradi neki autoput, izgradi neki sličan objekat, e, ja sam izgradio nešto, možda da se pokaže i to je dobro za ubiranje političkih poena - ocenjuje Bumbić za Insajder.

Ako je verovati statistici, ni po indeksu kupovne moći, iskazanom na skali od 17 do 37 indeksnih poena na sajtu Eurostata, Srbija ne prednjači sa cenama, nego spada u jeftinije u poređenju sa zemljama Evropske unije. Taj indeks je u Srbiji za drugu polovinu prošle godine iznosio 18,16 indeksnih poena, dok je poređenja radi u Rumuniji bio čak 32,69. Ima međutim zemalja iz okruženja u kojima je struja u poređenju sa kupovnom moći krajem prošle godine bila i jeftinija. U Hrvatskoj je ona iznosila 16,49 indeksnih poena, a u Mađarskoj još manje – 15,45.

Na računima za struju građana i privrede na kraju svakog mesečnog obračunskog perioda ima više stavki koje su potrošači, pored utrošene elektične energije, u obavezi da plaćaju. Cena utrošene struje se prema Zakonu o energetici formira na slobodnom tržištu. Izdaci za utrošenu električnu energiju ujedno spadaju u procentualno najveće iskazane stavke na računima.

Odmah za njima slede izdaci za prenos i distribuciju struje domaćinstavima, ili privredi. Cena prenosa i distribucije, koja varira, može da iznosi i do oko 40% mesečnih računa. Ona se međutim ne formira na slobonom tržištu, već na osnovu metodologije koju donosi Agencija za energetiku Srbije. Razdvajanje usluga prenosa i distribucije na računima potrošača počelo je 2013. godine.

- Prvi razlog zašto mi imamo takav sistem je usklađivanje sa EU, gde je Srbiji zadato da moramo da obezbedimo konkurenciju na tržištu i zato je razdvojena usluga prenosa i distribucije od usluge proizvodnje električne energije, odnosno kako bi mi na taj način mogli da omogućimo stranim preduzećima da mogu da prodaju električnu energiju u Srbiji. To kod nas u suštini ne funkcioniše zato što je električna energija koju isporučuje EPS toliko jeftina, da praktično niko nema interes da dođe na naše tržište da prodaje električnu energiju - kaže Bumbić.

Za prenos struje visokog napona nadležno je preduzeće Elektromreža Srbije, koje na osnovu pomenute metodologije donosi i akt o ceni usluge koju pruža, kažu u odgovorima na pitanja Insajdera u Agenciji za energetiku Srbije. Distribucija struje niskog i srednjeg napona je u nadležnosti Elektrodistribucije Srbije, koja takođe donosi akt o ceni usluge koju joj korisnici plaćaju. Ta dva preduzeća od Agencije za energetiku mogu da traže saglasnost na odluku o poskupljenju, ukoliko smatraju da za to postoji zakonski osnov.

Takođe po Zakonu o energtici, Agencija je ta koja daje konačnu saglasnost na cene koje su formirala preduzeća i to na osnovu realno utvrđenih troškova i maksimalnog odobrenog profita. Kada Agencija utvrđene cene odobri, svako od ta dva preduzeća nezavisno ostvaruje prihod od pruženih usluga.

Udeo troškova prenosa i distribucije na računima varira, zavisno od načina isporuke energije, a uvidom u nekoliko nedavno izdatih računa novinari Insajdera su se uverili da oni u Beogradu variraju između 38 i 39% ukupnog iznosa kog korisnici svakog meseca plaćaju. Poređenja radi, u Sjedinjenim Američkim Državama na osam američkih dolara plaćenih za utrošak struje korisnici izdvajaju još 22 USD za prenos i distribuciju energije.

Srbija se sa Evropskom unijom uskladila u pogledu propisa, ali ne i u pogledu kupovne moći i cena električne energije. Cena je niža u poređenju sa zemljama EU, baš kao i kupovna moć građana. Razdvajaju se stavke prenosa i distrubucije od potrošnje, ali to nije stvorilo uslove za konkurentno tržite, pa su EMS i EDS jedini koji u Srbiji za sada obavljaju tu delatnost. Kakve će to posledice ostaviti na razvoj i efikasnost domaćeg elektroenergetskog tržišta pitanje je na koje odgovor treba da pruži javna politika koja se vodi u tom sektoru.