Država prvi put u 2025. emituje dinarsku obveznicu – Stručnjaci očekuju da će "planuti", ali upozoravaju i na povećanje javnog duga

Poslednji put je država testirala tržište dinarskom obveznicom u februaru prošle godine – kada je rasprodala poslednje hartije iz ukupno 150 milijardi dinara vredne emisije osmogodišnjih dinarskih EXPO obveznica iz oktobra 2023. godine. Na toj februarskoj emisiji postignuta je stopa prinosa od 6,12% uz godišnju kuponsku stopu od sedam odsto, dok će danas država ponuditi emisiju ukupne vrednosti 120 milijardi dinara sa kuponskom stopom od 5,25%.

Stručnjaci očekuju da će investitori pokazati veliko interesovanje i da će se hartije rasprodati, ali i upozoravaju da ne treba zaboraviti da svaka emisija znači i povećanje javnog duga.

- Verujem da veliki investitori – kojima je u suštini namenjena današnja emisija – neće propustiti priliku da kupe ove obveznice i da će one planuti - kaže dekan Beogradske bankarske akademije Zoran Grubišić.

Prema njegovim rečima, u korist kupaca ove državne hartije "igra" globalni trend spuštanja kamatnih stopa.

- Pošto se radi o obveznicama sa ročnošću od deset i po godina i kuponskom stopom, njima će skočiti tržišna vrednost u trenutku kada kamate budu niže. Onda će ih investitori prodavati, pošto su naplatili nekoliko kupona - objašnjava Grubišić zašto je uveren da će se za ove dužničke hartije sigurno naći puno potencijalnih kupaca.

Da će emisija biti uspešna, imajući u vidu atraktivnu kuponsku stopu, procenjuje i profesor Poslovnog fakulteta Univerziteta Singidunum Nikola Stakić.

- Takođe, na osnovu poslednjih podataka sekundarnog tržišta pretpostavka je da će se doći do premijske cene jer će stopa prinosa te ročnosti najverovatnije biti niža od kuponske stope. Ukoliko tražnja višestruko premaši ponudu može doći i do korekcije uslova emisije, u smislu snižavanja kuponske stope koja je, po prirodi, fiksna obligacija dužnika - rekao je Stakić.

Smatra, međutim, da zabrinjava činjenica da se veliki procenat duga u dinarima po svojoj ročnoj strukturi usmerava na dalji kraj krive prinosa, stvaraju veći pritisak na nivoe javnog duga, naročito od 2030.godine.

- To se ne odnosi samo na dinarske hartije od vrednosti, već i na evroobveznice. Svakako, kako bi se izbegao valutni rizik bolje je zaduživati se u domaćoj valuti - ističe Stakić.

Na pitanje da li je ova emisija, ukupne vrednosti 120 milijardi dinara, bolja prilika za državu da se povoljnije zaduži ili za investitore da zarade na našim dužničkim hartijama, Grubišić odgovara da obe strane mogu imati koristi.

- Za državu kojoj treba da se zaduži je uvek korisno da proveri pod kojim uslovima može to da uradi – i na pet, i na sedam i na 10 godina, pa i duže – a ovakve emisije su pravi mehanizam za to. Onda će imati pravi uvid u ročnu strukturu kamatnih stopa – da zna svoju premiju za rizik i premiju za ročnost - naglašava Grubišić.

Krajem decembra, kada je Vlada objavila odluku o ovoj emisiji dinarskih benčmark obveznica, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Đorđ Đukić je tada rekao da kreditni rejting nije značajno uticao na ponudu cene ove tranše javnog duga.

- Poslednja emisija 10-godišnjih dinarskih obveznica (iz jula 2023. godine) prodata je po stopi prinosa od 5,25% na godišnjem nivou, a ova najavljena emisija biće ponuđena sa kuponom u istom iznosu. To malo čudno zvuči – ako je Srbija dobila investicioni rejting, po prirodi stvari bi trebalo na tržište izaći sa ponudom koja je niža od one iz perioda kada je bila bez investicionog rejtinga - ukazao je Đukić.