Srbija uvozi i pomfrit - Godišnji pad prinosa krompira 2,74%

Iako našu zemlju odlikuju veoma povoljni agroekološki uslovi za gajenje krompira uz tradiciju od 212 godina, iz leta u leto beleži se smanjenje površina pod ovom kulturom, u nauci proglašenom za biljku budućnosti. Krompirišta su sa 100.000 hektara (1970) svedena na 40.000 (2016), pa je prosek u minulih 12 leta (2005-2016) bio 52.000 hektara, uz godišnji pad od 2,28%. U svetu se, istovremeno događa stopa rasta od 1,28%, piše Politika.

- Površine pod krompirom 2016. godine, u odnosu na 2000. kada je stupila na snagu zabrana izvoza našeg krompira u zemlje Evropske unije zbog pojave prstenaste truleži, smanjene su čak 42,71%. Iako je 2012. ukinuta zabrana, polja pod kromprom i dalje su sve manja. Do ovako opadajućeg toka došlo je prvenstveno zbog neisplativosti proizvodnje, neodgovarajućeg izbora sorata a najviše zbog loše ekonomske politike u agrarnoj oblasti - kaže za Politiku Branislav Vlahović, redovni profesor Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu.

Rod u Srbiji poslednjih 10 godina jeste oko 790.000 tona po sezoni, uz smanjenje ukupnog prinosa od 2,74% iz godine u godinu. Iz nanizanih podataka nazire se srpski prosek od 15,1 tona po hektaru, dok je u svetu 18,2 tona (Belgija 47 tona, Francuska 45, SAD i Holandija 44, Nemačka 42, Velika Britanija 40...).

- Da bi se zaustavio pad proizvodnje, neophodna je pomoć naše države: ulazak stranih ulagača u posao prerade ili podsticaj domaćim fabrikama da prošire sadašnje i podignu nove linije. Tako bi se podigla sigurnost srpskih krompiraša za plasman. Povećanje površina neminovno bi uvećalo i prinose po hektaru, uz obaveznu promenu proizvođačkih navika: moraju da koriste kvalitetan, bezvirusni sadni materijal, blagovremeno primenjuju sve agrotehničke mere pogotovo navodnjavanje u kritičnim periodima i unapređuju znanje i tehnologije - objašnjava Vlahović.

On ocenjuje da bi Srbija, "posle ukidanja zabrane izvoza u EU proizvodnju mogla da poveća i na 70.000 hektara, a to bi omogućilo i uvećanje roda na skoro milion tona", napominjući da "naša država ima fantastične uslove za to, plodno zemljište, ocedno i lako, uz izuzetno pogodne temperature vazduha i zemlje u toku vegetacije".

Za poslednjih pet godina Srbija je izvezla krompir u iznosu od 8,37 mil USD (u proseku 1,67 mil USD godišnje), a uvezla za čak 34,4 mil USD (6,88 mil USD godišnje), uz ukupan trgovinski deficit od 26 mil USD u tom razdoblju. Od prosečnog godišnjeg uvoza (19.000 tona), skoro dve trećine (10.000-12.000) jeste prerađeni krompir za pomfrit, koji nikako ne može da se svrsta u robu visoke tehnološke obrade, da bi bila neophodna kupovina u inostranstvu.

To potvrđuje i Ratko Vukićević, vlasnik preduzeća Agromobil u Guči. Pokazao nam je u Nemačkoj nabavljen jednostavan uređaj, od svega nekoliko stotina evra, koji omogućuje da se pomfit pripremi ne od zamrznutog, već od svežeg krompira, praktično pred gostom.

- I nije potrebno da se ljušti. Reč je o sorti alverston raset, ali sad moramo da čekamo dve godine da bi država odborila njeno uzgajanje u Srbiji - kaže Vučićević.