Iz garaže do prvog bespilotnog helikoptera - Mladi vazduhoplovni inženjeri pokrenuli startap CTT

Naša očekivanja nisu bila orijentisana ka profitu merenom u novcu, već više ka mogućnosti da radimo ono što volimo i da imamo priliku da istražujemo, da se dokazujemo u svojoj profesiji, da pravimo nešto za avio-industriju. To je profit znanja i umeća. U vreme kada smo počinjali, kao avio-inženjeri mogli ste da jurite vezu da se zaposlite u Jatu ili da odete iz zemlje. Nismo želeli nijedno od toga. Rešili smo da se sopstvenim snagama borimo i doveli smo posao do nas, kaže u razgovoru za Novu ekonomiju Petar Matunović, vazduhoplovni inženjer i jedan od osnivača kompanije Composite Techonology Team (CTT), koja se bavi proizvodnjom bespilotnih letelica i svih drugih lakih struktura od kompozitnih materijala.

- Sve velike inovacije počinju iz garaže, tako smi i mi krenuli ozbiljno da stvaramo u garaži. Išli smo korak po korak i to je dalo rezultate. Naš prvi proizvod je bila bespilotna letelica Nikola Tesla 150 (NT150), a od proizvoda koje smo razvijali za strane klijente bili su, između ostalih, jedan helikopter za HighEye kompaniju i najsavremeniji simulator skijanja. Trenutno smo u fazi eksperimentalne proizvodnje kompozitnih struktura u autoklavu (industrijski sud pod visokim pritiskom i temperaturom)... Mi smo kreativci koji vole da materijalizuju svoju kreaciju - priča Petar Matunović.

Ideju o osnivanju svog startapa dobio je tokom završne godine studija na Mašinskom fakultetu u Beogradu, kada je shvatio da je na fakultetu naučio mnogo teorijskih stvari i zapitao se da li je kao budući vazduhoplovni inženjer dovoljno obučen da može da projektuje vazduhoplov. To je bilo previše teorije, ali je on kao iskusni modelar i pilot paraglajdera i aviona, verovao da može mnogo toga da uradi.

- Našao sam da su bespilotne letelice nešto između moje buduće profesije avio-inženjera i mog velikog hobija modelarstva. Tako sam počeo da motivišem grupu kolega da mi se pridruže i da počnemo da projektujemo i gradimo bespilotnu letelicu. Projektovanje, prototipski razvoj i proizvodnja delova od kompozitnih materijala u vazduhoplovstvu - to je bio naš san. Budući trendovi i zahtevi za energetskom efikasnošću doveli su do toga da danas projektujemo sve vrste lakih struktura od kompozitnih materijala ne samo u vazduhoplovstvu, već i u drugim oblastima gde se takve strukture traže: auto-moto, vojna, industrija sport i druge - opisuje svoj početak Matunović. Zajedno sa kolegom s fakulteta, Milošem Matejićem, 2009. godine je osnovao Preduzeće za istraživanje, razvoj, projektovanje i prototipsku proizvodnju struktura od kompozitnih materijala.

Matunović kaže da im je mnogo pomoglo to što su ih kao studente primili u biznis inkubator tehničkih fakulteta (BITF).

- Još kao studenta, zainteresovala me je pojava biznis inkubatora u zgradi pored Mašinskog fakulteta. Našao sam da organizuju predavanja za studente o preduzetništvu, pa sam se prijavio. Kada smo rešili da osnujemo preduzeće, obratili smo se BITF-u. U toku je bio konkurs za prijem novih firmi u inkubator, pa smo otišli tamo i dobili podršku za osnivanje preduzeća. Sve to nam je značilo, jer na početku su svi ti administrativni zahtevi veoma veliko opterećenje za nekoga ko je nov u svemu tome i svaka podrška je veoma važna.

Ipak, proizvodnja kompozita je zahtevna i složena i zahteva radionicu, te nisu to mogli da rade u kancelarijama BITF-a.

- Stoga smo iznajmili jednu garažu i počeli tu da stvaramo naše strukture. Mnogo smo učili, eksperimentisali sa materijalima i svako novo znanje nas je guralo napred, bilo je podsticaj da nastavimo dalje. Naš rad brzo je privukao pažnju inostranih firmi u oblasti vazduhoplovstva i počeli smo da radimo projekte za njih. Od 2009. do danas smo uradili više od 200 većih i manjih projekata za naše klijente. Tako se i naša poslovna priča iz garaže pretvorila u uspeh, baš kao što je to bio slučaj sa kompanijama Apple, Microsoft, Mikroelektronika kod nas...

Njihova očekivanja, kaže Matunović, nisu bila orijentisana ka profitu merenom u novcu, već više ka mogućnosti da rade ono što vole i da imaju priliku da istražuju, da se dokazuju u svojoj profesiji, da prave nešto za avio-industriju.

- To je profit znanja i umeća. U vreme kada smo počinjali, kao avio-inženjeri mogli ste da jurite vezu da se zaposlite u Jatu ili da odete iz zemlje. Nismo želeli ni jedno od toga. Mi smo sopstvenim snagama rešili da se borimo i doveli smo posao do nas. Novac je u početku bio od roditelja, a kasnije smo zaradili dovoljno da pametnim ulaganjima možemo da nabavimo mašine i opremu. I danas kao i tada mnogo je danonoćnog posvećenog rada na projektu kako bi klijent bio zadovoljan. To je princip na kome baziramo sve ostalo. Naravno, nema mnogo klijenata koji to znaju da cene, ali to je naš princip od koga ne odstupamo. Klijente smo tražili u srodnim delatnostima. Ljudi su imali dobre reakcije na naše znanje i mogućnosti. Naravno, pogodnost je bila povoljnija cena realizacije projekta u našoj zemlji. Danas imamo veliki problem sa nedostatkom kvalifikovane radne snage, motivisanošću ljudi za rad i prosto, ne može mnogo ljudi da prati ritam i želju za poslom koju mi imamo, a koju kod nas pokreću entuzijazam i ljubav prema vazduhoplovstvu - veli sagovornik Nove ekonomije.

CTT je trenutno orijentisan ka razvoju novih proizvoda, pre svega bespilotnih letelica i specijalnih vozila, baziranih ili na kompozitnim materijalima, ili na zahtevnim projektima u drugim oblastima.

- Donedavno smo bili fokusirani na razvoj simulatora skijanja i drugih zimskih sportova, koji smo radili za francusko tržište. Bio je to zahtevan projekat koji je dugo trajao i koji smo uspešno završili. Danas smo u našoj matičnoj oblasti, fokusirani na razvoj novih bespilotnih letelica. Trenutno gradimo bespilotnu letelicu NT155 tipa MALE (medium altitute - long endurance) gde smo jedina privatna firma u svetu koja radi letelicu tog tipa. Razvili smo letelicu izuzetno napredne aerodinamičke forme, izuzetno funkcionalnog dizajna, konstrukcije bazirane u potpunosti na kompozitnim materijalima. Maksimalna masa letelice je 900 kg, razmah krila 16 m, a trajanje leta i do 24 časa. Takođe razvijamo i malu bespilotnu letelicu fiksnih krila NT15 sa mogućnošću vertikalnog poletanja. U proizvodnji su nam stalni eksperimentalni projekti u okviru kojih ovladavamo novim tehnologijama i materijalima. Tako smo u fazi eksperimentalne proizvodnje kompozitnih struktura u autoklavu. Možemo reći da smo u našoj regiji vodeći tehnološki centar za razvoj i proizvodnju savremenih kompozitnih struktura - kaže Petar Matunović.

U planu veća komercijalna upotreba

Govoreći o budućnosti, Matunović kaže da se nadaju većoj komercijalnoj upotrebi do sada ostvarenih tehnologija, kao i kontinuiranom razvoju novih tehnologija i proizvoda.

- Dosta projekata je inicirano i očekujemo da pobude zainteresovanost investitora kako bi se nastavilo na njihovoj realizaciji. Projekat koji je u toku je MALE letelica NT155 koja može biti i naoružana podvesnim teretima do 100 kg mase. Možemo ga nazvati "srpski predator". Sama letelica može da ostane u vazduhu više od 16 sati. Leti na srednjim visinama leta oko 3.500 m, odakle vrši osmatranje. Superiorne je aerodinamičke forme koja joj obezbeđuje male otpore u letu i veliku efikasnost. U potpunosti je izrađena od kompozitnih materijala. Takve letelice ne mogu biti interesantne zapadnim zemljama zbog strateških razloga, jer oni takve projekte gledaju da razvijaju u sopstvenom sistemu, ali možemo da ih ponudimo nama prijateljskim zemljama na istoku i u Africi, posebno zbog značajno povoljnije cene. Projekat koji je u razvoju u našoj firmi, a predstavlja vrhunac tehnologije kojom se bavimo je HAPS - pseudosatelit, letelica koja leti u stratosferi na visinama od oko 20 km. Ovakvi projekti su u razvoju u velikim firmama poput Googla, Facebooka, Airbusa - dodaje sagovornik.