(Evropa) Kraj splavova u Beogradu ?

Posle više decenija čekanja konačno će na Savi i Dunavu ovog leta biti zaveden red među svim plovnim objektima, jer su gradski odbornici usvojili plan koji reguliše njihovo postavljanje.

Međutim, po novom planu mnogi splavovi moraće da se presele na nove lokacije, a neki od njih manje-više porade na svom izgledu kako bi se uklopili u dozvoljene gabarite i predloženi izgled.

Neverica vlasnika splavova da će novi propisi uređenja restorana na vodi zaživeti polako nestaje jer je ovih dana formirana i komisija, na čelu s glavnim arhitektom grada Đorđem Bobićem, koja će ubrzo raspisati konkurs za dozvoljene ili, bolje reći, slobodne lokacije.

Naime, novi plan predviđa 243 lokacije za brodove i restorane (i 45 marina), što zvuči impresivno dok ne saznate da je samo četvrtina u užem gradskom jezgru.

Ostale su ucrtane daleko uz Savu do Obrenovca i niz Dunav sve do Grocke. Vlasnici splavova tvrde da će to proterati noćni život splavova na periferiju i dovesti u pitanje turističku ponudu Beograda.

LOKACIJE
Prema novom planu, mnogih splavova neće više biti na dobro poznatim lokacijama, kod hotela Jugoslavija, na Ušću i kod 25. maja.

Beogradska javnost nagađa da je novi vlasnik Jugoslavije zahtevao da se prostor oslobodi kako bi posetioci najveće kockarnice na Balkanu koja se, kako tvrde očevici sa splavova, već pravi, mogli usidriti svoje brodove.

Međutim, Uroš Kostić, menadžer splava Ada, tvrdi da se na tom potezu ne može usidriti ništa veće od glisera.

Zbog poligona za motonautičke sportove, splavovi se spuštaju ka Ušću i u dunavskom rukavcu će ih biti 26, a na novobeogradskoj strane Ade Ciganlije još 17.

Dok se ne usvoji plan priobalja, to će biti problematične lokacije zbog nepostojeće infrastrukture i parking mesta.

Na Ušću će ostati samo tri restorana, dok će preko puta Međunarodnog pristaništa biti zabranjena zona.

Među atraktivnim lokacijama je i prostor za sedam splavova između Starog mosta i Gazele, a preživeće i neki u Bloku 45, gde je ostavljeno 18 dozvoljenih mesta.

Predgrađa će, međutim, zato ugostiti najveći broj splavova. Na Dunavu u Ritopeku biće 31 lokacija, u Grockoj 12, u Vinči 11, a duž četiri kilometra kod Obrenovca moći će da se ukotvi čak 63 splav-restorana.

Zajedničko mišljenje većine vlasnika splavova jeste da će novi plan ugroziti turističku ponudu Beograda.

Oni, međutim, izbegavaju da bilo šta imenom i prezimenom kažu strahujući da bi iskrenim izjavama pogoršali svoju startnu poziciju po objavljivanju gradskog konkursa.

TURISTI
Prema podacima Turističke organizacije Beograda (TOB), prošle godine je broj turista koji je posetio prestonicu bio nešto veći od 300.000.

Tu su uračunati gosti registrovani u hotelima i oni pristigli rečnim kruzerima (brodovi koji plove Dunavom).
Kako tvrdi Vesna Nađ iz Turističkog odseka Beograda, srpsko zakonodavstvo nije regulisalo evidentiranje turista u hostelima i privatnom smeštaju, pa se pretpostavlja da je turistička poseta Beogradu veća nego što brojke pokazuju.

Najbrojniji su Slovenci i Nemci. Zatim gosti iz BiH i Hrvatske, a potom Italijani, dok Amerikanci najviše pristižu rečnim kruzerima.

– Ove godine najavljeno je i više vezova nego prethodnih godina. Mada je to nešto što je u budućnosti, očekuje se oko 500 plovila – rekla je Vesna Nađ.

Direktorka TOB-a Olivera Lazović kaže da ne zna gde su planom predviđene nove lokacije, ali da to ne može ugroziti turističku ponudu Beograda.

– Turistička ponuda Beograda nije samo najuži centar grada već se mora misliti i na ravnomeran razvoj njegovih ostalih područja.

Splavovi jesu brend Beograda, ali je on poznat po nekim ključnim splavovima, koje ne bih imenovala, a ne po svim splavovima.

Poseta stranih gostiju je velika i na splavovima, ali i u Skadarliji, Kalemegdanskoj terasi, i brojnim klubovima tipa Magacina.


Naš predlog je bio da se, primera radi, u Vinči napravi ponton i na njemu vinčanska kuća, a sve u cilju interesantne turističke ponude.

Naravno da se splavovi kao segment turizma ne smeju ugasiti, ali se mora zavesti red jer mi ne govorimo o malim, već o velikim splavovima – naglasila je Lazovićeva postavljajući pitanje šta je važnije – sačuvati most ili splav.

PLAN
Arhitekta Vesna Radovanović, rukovodilac tima Urbanističkog zavoda Beograd koji je radio na izradi ovog plana, naglasila je da je njime obuhvaćeno sve što nosi beogradsku registraciju, a izlazi na vodu, što obuhvata i Obrenovac, Grocku, Vinču, Jakovo.

Ona kaže da su obavljene i konsultacije s Jasenkom Lazović i Nadom Zec iz Skupštine Grada kako bi se zadovoljio i kriterijum turističke ponude i da su izradi pristupili tek kada su od nadležnih institucija dobili podatke šta se sve i zbog čega smatra zabranjenom zonom..

Kako saznajemo iz Urbanističkog zavoda Beograd, za potrebe izrade plana, Plovput i Kapetanija ukazali su gde splavovi ne smeju biti da ne bi remetili rečni saobraćaj.

Međunarodno pristanište je samo po sebi zabranjena zona, ali, prema novom planu, i obala preko puta, jer splavovi smetaju okretanju brodova. JKP Vodovod i kanalizacija ukazala je na potrebu da reni bunari, koji su bitna postrojenja za crpljenje buduće pijaće vode, takođe imaju svoju zonu zaštite.

Vojska je zahtevala da se obezbedi prostor oko rampi, a mostovi su, kako je ovim planom potvrđeno, konačno postali zabranjene zone, jer 50 metara nizvodno i 100 uzvodno plovni objekti mogu ugroziti njihovu bezbednost.

Zavod za zaštitu spomenika imao je svoje zahteve, po kojima je veći deo ispod Kalemegdana zabranjen, a dozvoljen manji, ali uz posebne uslove – „bez ludovanja, ekscentričnih elemenata, napravljeni od svedenih materijala, drveta…”.

MERE
Prema rečima Đorđa Bobića, preduzete su sve mere kako bi se plovni deo beogradskih reka uredio u tehničkom, bezbednosnom smislu i u pogledu zaštite okoline.

– Cilj ove akcije nije da se splavovi uklone ili ugroze. Naprotiv, želimo da ih uredimo na ponos Beograda.

Već smo formirali komisiju, a za otprilike dva meseca ćemo raspisati konkurs. Svi zainteresovani će morati da pripreme dokumentaciju i dostave je u roku od mesec i po dana.

Komisija će napraviti rang listu prema kriterijumima propisanim odlukom i neće imati nikakvo diskreciono pravo, već će se raditi isključivo po odluci i planu. Neće biti ni za milimetar nekog odstupanja – kategorično je najavio Bobić.

Podsećanja radi, odluka na osnovu koje je donet plan predviđa da na konkursu učestvuju samo oni koji imaju plovidbenu dozvolu, platili su porez, zadovoljavaju tehničke uslove i komisiji su dostavili skicu, projekat i fotografiju objekta.

Prednost će imati restorani s dozvolama koji su već na mestu za koje se nadmeću. Bitni elementi opstanka su i dužina posedovanja plovidbene dozvole, broj zaposlenih, godišnji promet restorana.

Dobijeno rešenje važiće četiri godine, a vlasnik će morati da se priključi na elektro i vodovodnu mrežu i obezbedi kontejner za otpad, a tankove za otpadne vode.

U slučaju da splavovi ne ispunjavaju tehničke i bezbedonosne uslove ili da nemaju dozvolu od Kapetanije, a ostanu na vodi biće uklonjeni.

Ako to sami ne urade, Grad će angažovati firme koje će ih odvući do skladišta, koja su planom predviđena na nekoliko lokacija kod Umke.

Eventualni troškovi nepreuzetog splav će se naplatiti od njegove prodaje. Kazne za nepoštovanje odluke za pravna lica kretaće se od 5 do 500 hiljada dinara, a kontrolu će obavljati komunalna inspekcija.

IZGLED
Prvi splavovi na teritoriji Beograda su bile splav-kućice na Adi nastale između dva rata. Prema rečima Vesne Radovanović, tek 80-ih godina dolazi do njihove komercijalizacije da bi 90-ih doživeli svoj bum.

Vremenom su se nagomilali kraj obale toliko da se ponekad sudaraju, i otrgli su se i otplovili u različite arhitektonske izraze od kolibica do, blago rečeno, „arena na vodi“.

Da li su to jedini razlozi zbog kojih je konačno pristupljeno sređivanju objekata na vodi ili ima istine i u pričama o zahtevima vlasnika Jugoslavije ili decenijskom neizmirenom porezu prema državi, tek priča o redu i zakonu na obalama Save i Dunava više neće biti samo priča.

Sada, kada je konačno usvojeno rešenje ovog problema, do nekih vlasnika splavova zasada je doplovila samo neverica da će to zaživeti.

Kod drugih strah da bilo šta komentarišu jer to može uticati na odluku da dobiju željenu lokaciju, a kod drugih se javila prikrivena mržnju prema konkurenciji koja ima jaču vezu, veći promet za takmičenje, dok se kod nekih probudila i večita netrpeljivost starosedelaca, koji su u manjini u odnosu na dođoše.

Vlasnike, osim ponuđenih lokacija, brinu i strogi tehnički zahtevi Kapetanije za dobijanja plovidbene dozvole, koji primera radi zahtevaju izradu pontona od četiri milimetra debelog lima, što zasada nema nijedan splav, ali i vizuelni zahtevi novog plana.

Naime, oni koji nameravaju da se presele u dozvoljene zone moraće da promene izgled. Beogradskim rekama više neće plutati višespratnice, a sve što je duže od 30, a više od šest metara moraće da se „smanji i skrati“.

Jedan od predloga Zavoda je da splavovi koji od šetališta nisu zaklonjeni drvećem budu transparentni, što u prevodu znači providni ili u stilu terase kako bi šetači imali vizuru sa rekom, jedan vlasnik splava.


Kada će biti gotov i plan za priobalje, koji je neophodan da bi već usvojeni plan za plovni deo reka zaživeo?

BOBIĆ: Vreme je da se podvuče crta i konačno sagleda čime Grad raspolaže što se urbanističke dokumentacije tiče. Urbanistički zavod Beograd već radi studiju za izradu plana priobalja, koji će obuhvatiti probleme infrastrukture. Očekujemo da će biti gotov za nekoliko meseci. Plan će objediniti mnoge planove koji su rađeni poslednjih 20 godina, ali su mnogi ili zastareli ili se preklapaju. Zatim, studija će konačno definisati odnos Grada i JVP Srbijavode, koja je nadležna za priobalje. Mora se videti čime oni raspolažu i kakvi su njihovi uslovi i stavovi jer u studiji sve mora biti usaglašeno. Treći deo tog projekta je i izrada studije vodoizvorišta Beograda. Poslednji put je to urađeno pre 20 godina, ali se u međuvremenu svašta izdešavalo, pa su mnoga ugrožene, a neka čak promenjena. Moraju se zaštititi prostori tih izvorišta jer su na mnogim nikli industrijski objekti, divlja gradnja, stambena naselja.

NAJBROJNIJI TURISTI U BEOGRADU 2006.
Slovenci – 35.765
Nemci – 30.563
BiH – 24.890
Hrvati – 20.048
Italijani – 18.199
Amerikanci – 21.760

poziv na pretplatu na

nedeljnik na www.evropanedeljnik.co.yu