Prostor oko RTS-a i Avala studija na Košutnjaku potencijal za braunfild investicije - Ovako bi mogao da izgleda (FOTO)

Na javni, otvoreni, anonimni konkurs za programsko-prostorni koncept urbane i pejzažne revitalizacije prostora između ulica Blagoja Parovića, Kneza Višeslava, Miloja Zakića i Vladimira Rolovića, u opštini Čukarica, stiglo je ukupno 26 radova. Konkurs su zajednički raspisali Košutnjak film, Avala Studios, Radio-televizija Srbije, Državni audiovizuelni arhiv Srbije – Jugoslovenska kinoteka i Fakultet sporta i fizičkog vaspitanja Univerziteta u Beogradu, dok je sprovodilac bilo Društvo arhitekata Beograda.

Stručni žiri kojim je predsedavao arhitekta Branislav Mitrović, odlučio je da prvu nagradu dodeli timu arhitektonskog studija Proaspekt iz Beograda, koji predvodi profesor Vladimir Lojanica. Projektanti su Sonja Pešterac i Marija Ćorluka Mijović, a projektantska saradnja ostvarena je sa Daliborom Kneževićem i Lenom Lojanicom. 3D kompjutersku vizualizaciju izradio je Goran Prijević. Njihovo rešenje istaklo se, kako su naveli "harmoničnim uklapanjem u prirodni ambijent i jasnim konceptom javnih prostora".

Drugu nagradu dobio je tim arhitekata predvođen Pavlom Stamenovićem i Dušanom Stojanovićem. Žiri je dodelio i dve treće nagrade – jedno rešenje potpisuju Jelena i Dejan Miletić, dok je drugo rezultat kolektivnog rada većeg tima na čelu sa Milošem Stojkovićem Minićem.

Branislav Mitrović, arhitekta i predsednik žirija naveo je da konkursno područje predstavlja "neiskorišćen urbani potencijal koje je u dosadašnjem razvoju grada preskočeno mesto u smislu diskontinuiteta izgrađenog gradskog tkiva."

- Zadatak konkursa je da se za ovaj prostor, koji je u ovom trenutku pod građevinama sa izvornim namenama koje više ne funkcionišu, pronađe rešenje kako bi se prostor integrisao u gradske tokove kroz održive projekte koji obuhvataju ekološku revitalizaciju. Time bi se otklonila potreba za zauzimanjem novih prostora prirode, jer bi se prostor revitalizovao i transformisao kao "braunfild" područje za nove projekte. Predmetna površina se ne nalazi u okviru zaštićenog područja, ali da arhitektonsko-urbanističko rešenje mora da bude takvo da ostvaruje organsku povezanost sa okolinom, poštujući kulturno nasleđe i potencijal lokacije - rekao je Mitrović.

On je naveo i da konkursni zadatak naročito podrazumeva očuvanje šumskog fonda i zelenila u postojećim površinama, kao i njihovo unapređenje i proširenje kroz održive i ekološki odgovorne mere.

- Izabrano konkursno rešenje mora da sačuva i omogući da potencijali ovog područja i njegove prirodne odlike, kroz revitalizaciju, postanu dostupni građanima, što sada nije slučaj. Iz tog razloga očekuje se artikulacija raznih vrsta zelenila i mogućnost sigurnog kretanja kroz takve zone, u smislu staza, osvetljenosti, kako bi ovaj prostor mogao da se doživi kao park-šuma urbane vokacije - naveo je Mitrović.

U obuhvatu konkursa nalaze se brojne institucije i objekti od javnog značaja – od Fakulteta sporta i fizičkog vaspitanja (DIF), Radio-televizije Srbije (RTS), Jugoslovenske kinoteke, Zastava filma, Košutnjak filma, Avala studiosa, do Vatrogasne jedinice i Crkve Svetog Luke – što dodatno komplikuje, ali i obogaćuje urbanistički zadatak.

Kako su istakli članovi žirija, svi pristigli radovi ponudili su originalne i kontekstualno osmišljene pristupe. Prva, druga i treća nagrada, navodi se, dodeljene su rešenjima koja najsnažnije uspostavljaju balans između urbanih zahteva, postojećeg zelenila i istorijskog konteksta lokacije.

Poseban fokus dat je prostoru Avala studios-a i zone oko Crkve Svetog Luke, pri čemu su, smatra žiri, nagrađena rešenja prepoznala važnost očuvanja memorije prostora i kreiranja funkcionalnog, a zelenilom bogatog gradskog pejzaža. Studijo 1 RTS-a prepoznat je kao ključni orijentir, dok je zona crkve sagledana kao autonomna celina pogodna za pažljivo planiranu stambenu izgradnju.

Saobraćajna rešenja u nagrađenim radovima podrazumevaju usporeni režim kretanja unutar kompleksa, povezivanje različitih zona tačkastim pristupima i nadzemne ili podzemne pasarele koje bi premostile Ulicu Kneza Višeslava i povezale prostor sa Košutnjakom. Žiri je preporučio i razvoj pešačke staze grebenom koji razdvaja šumu od zone Avala studios-a.

U pogledu spratnosti, pristupi su bili različiti – od ujednačenih visina do istaknutih vertikalnih akcenata – ali je ocenjeno da buduća izgradnja treba da bude u skladu sa srednjom spratnošću i modelom otvorene gradnje, odnosno objekata okruženih zelenilom.

Jedna od ključnih preporuka jeste očuvanje i razvoj zelene infrastrukture, u skladu sa strategijama održivog razvoja grada Beograda i evropskim principima očuvanja pejzaža.

Žiri je jednoglasno ocenio da je konkurs uspešan i da su ponuđena rešenja dobar temelj za budući plan detaljne razrade ovog značajnog prostora, koji bi mogao da postane novo lice savremenog Beograda – spoj prirode, kulture i urbanog života.

Rad se, kako je ocenio žiri, izdvaja rešenjem koje jasno pokazuje izbalansiran pristup programskoj organizaciji sadržaja kao i oblikovanju prostora unutar konkursnog obuhvata.

- Geometrija nove, predložene strukture je jasno definisana, sa preciznim uklapanjem zatečenih pravaca u osi Avala studija i RTS-a, a logika te postavke prenosi se i na deo zone oko crkve Svetog Luke. Ovaj pristup rezultovao je "pokrenutim" gabaritima objekata, oslonjenim na vešto postavljenu i nenametljivu saobraćajnu mrežu, koja se povlači iz šumskog ambijenta, ostavljajući prirodu vizuelno i funkcionalno dominantnom - navodi se u kometaru članova žirija.

Iako su predloženi objekti delikatne arhitektonske artikulacije, kako se dodaje "poseban akcenat je dat na integraciju sa postojećom zelenom infrastrukturom, te je ona unapređena suptilnim, promišljenim prodorima elemenata prirode u izgrađeno tkivo."

Prostor oko Košutnjak filma i Jugoslovenske kinoteke takođe je, smatra žiri, pažljivo uklopljen u predloženu urbanističku matricu.

- Odgovor na programski zadatak RTS-a autor je vešto uklopio u postojeći kontekst, insistirajući na funkcionalnosti i jasnoći prostorne organizacije. Nova arhitektonska rešenja ne narušavaju postojeću strukturu već je dopunjuju sadržajima koji proizilaze iz konkretnih potreba i savremenih produkcionih zahteva - komentari su žirija.

Pejzažno-arhitektonski pristup poštuje, kako navode, prirodne karakteristike terena, uz estetsku i ekološku valorizaciju biljnih vrsta. Takav nivo razrade daleko prevazilazi osnovne zahteve konkursa, te žiri smatra da ovaj rad može poslužiti kao kvalitetna osnova za dalje plansko razrađivanje ovog kompleksnog i značajnog prostora.

Ostala rešenja pogledajte ovde.