(AG MAgazin) Projekat obnove Muzeja nauke i tehnike u Beogradu, budući veliki poklon Beogradu i Srbiji

Posle veoma posećene i medijski ispraćene prošlogodišnje izložbe Borisa Podrecce (Borisa Podreke) u galeriji SANU, gde su bile prikazane fotografije brojnih realizovanih objekata i konkursnih radova, rekonstrukcija i urbanističkih intervencija, javila se ideja da bi čuveni evropski arhitekta i profesor na univerzitetima širom sveta trebalo da ostavi pečat u rodnom Beogradu.

Sada, godinu dana kasnije, ova ideja je već blizu ostvarenja. Boris Podrecca ponovo je boravio u Beogradu, ovog puta da prezentuje svoje arhitektonsko-urbanističko rešenje rekonstrukcije Muzeja nauke i tehnike, čija realizacija će biti finansirana iz Nacionalnog investicionog plana. Javna prezentacija organizovana je 15. maja u Skupštini grada Beograda, a dan kasnije Podrecca je izneo još neke svoje stavove za AG magazin, u zgradi koja će nositi njegov potpis u Skender-begovoj ulici 51.

Izbor Borisa Podrecce, rođenog Beograđanina, stanovnika Beča, Štutgarta i Venecije, za rad na projektu rekonstrukcije i uređenja Muzeja nauke i tehnike nije bio slučajan. Njegov pristup oblikovanju gradskih i arhitektonskih prostora ilustruje delo koje predstavlja afirmaciju principa sklada i lepote, poznavanje filozofskog i istorijskog konteksta, osećaja za ravnotežu starog i novog, posvećenost detalju – ukratko, integralni umetnički rad. Ovako je najavljen Boris Podrecca na prezentaciji u Skupštini grada Beograda.

Može se reći da je Podreccin projekat ostavio nepodeljene simpatije kod arhitektonske i kulturne elite, dok zaposleni u Muzeju nisu krili zadovoljstvo što će konačno biti rešeno pitanje smeštanja više od 20 muzejskih zbirki i 4.000 eksponata, i to u objektu
koji svojim izgledom “komunicira” sa posetiocima.

- Stvaranjem adekvatnih uslova za čuvanje i prezentaciju naučno-tehnoloških kulturnih dobara, muzej će postati savremeni kulturno-obrazovni centar, mesto jedinstvene baze podataka i otvorenog pristupa informacijama – rekla je Sonja Zimonjić, direktor Muzeja.
Boris Podrecca je staru dorćolsku zgradu termoelektrane, koja, kako je rekao na 25 prezentaciji, nosi eho iz Pariza, video kao idealan prostor za “arheološko-industrijsku
baziliku”, odnosno glavni deo muzeja.

(Boris Podreka/Podrecca)

“Muzej, koji se nalazi u vazdušnoj liniji u osi između Marine Dorćol i luke, u kraju grada gde je svako zidao kako je hteo, bez posebnih urbanih merila, postaće deo jednog urbanog miljea, javni prostor, sa objektima koji se “druže” sa ljudima. Urađeno je oko 15 analiza, sa otkačenim funkcijama depoa, administracije, sa partikularizacijom. Trudili smo se da zadržimo postojeće objekte, ali smo uvideli da to ne funkcioniše dobro. Kao najidealnije rešenje činila se varijanta koja čuva stari “pariski” objekat i gde će biti pridodat jedan “paspartu” okvir koji gradi ulicu. Taj novi element biće dužine 110 metara. Znamo po studijama koje smo radili u Minhenu da čovek u svojoj percepciji objekat do 30 metara oseća “kao svoj”. Kad se pređe tih 30 m onda taj objekat nije “ličan”. Probali smo razbiti taj projekat na četiri dela i tako stvoriti jednu urbanu muskulaturu. U zadnjem delu biće formiran obrazovni tehnološki park sa vodenim i zelenim površinama gde će biti izložene zanatske mašine”, rekao je Boris Podrecca.

Na ovaj način, kako je objašnjeno, dobija se jedna kripta za singularne izložbe, sa singularnim ulazom i izlazom, dobija se stari reanimirani objekat, odnosno glavni deo muzeja, kao i čitav niz infrastruktura za izložbe, stalnu postavku, depoe, biblioteku, radionice, administraciju...

Slične intervencije, spajanje starog i novog, Podreccin atelje primenio je i u drugim evropskim gradovima. Na Muzeju moderne umetnosti na Kanalu Grande u Veneciji interpolirana je “stara memorija”, stari zidovi i novi muzej. Prilikom gradnje Muzeja porcelana u Limožu u Francuskoj, uvideli su da moraju da sruše deo stare građevine i da zgradi podare “novo srce”, novi objekat.

Beograd se do sada teško snalazio u spajanju tradicije i modernosti. Podreccinom projektu, čini se, to je pošlo za rukom. Sam autor to objašnjava činjenicom da on pušta objektima da mu “govore”. “Kada dođem u grad, gledam zgradu ili trg i jednostavno dođe do momenta da mi stvari kažu šta osećam. Nikada grad ne podređujem Podrecci. Za to morate da imate iskustvo i instinkt i morate celog života da se krećete u tim stvarima.

Arhitektura je za mene više arheologija, nego arhitektura. Pre možemo govoriti o arhikulturi, nego o arhitekturi. Arhitektura nije samo građenje, ona je u neku ruku inteligentan kompromis. Moja tehnika je konstantan dijalog sa stvarima. Nisam čovek stila. Ne možete da kažete da je Podrecca dekonstruktivista, minimalista, ili postmodernista. Projekat u Beogradu nije šminka, već je iskreno ono što jeste. To je apsolutno današnji projekat. Taj muzej nije koketan, on je iskren. Želim Beogradu da dam jedan mali tehnološki park, ali taj park nije mesto gde će penzioneri igrati šah, nego park gde možete videti mašine i razna tehnološka dostignuća”, rekao je Boris Podrecca za AG magazin.

autor : Vladimir Veličković

poziv na pretplatu na na www.agmagazin.co.yu