Matija Nastasić, fudbaler Mančester Sitija - Nisam momak za primer!

Matija Nastasić (Foto: mozzart sport)

Mladi igrači ne bi trebalo da trče za novcem i u toj jurnjavi preskaču stepenike! Možda sâm ne potvrđujem taj savet, ali verujte mi da nisam ovako zamišljao svoju karijeru. Ne žalim se, naravno – rekao nam je u opširnom intervjuu koji smo realizovali uz vašu pomoć sjajni štoper Mančester Sitija, koji je jedan od retkih razloga što i dalje imamo veru u srpski fudbal

Obe strane fudbalskog Mančestera imaju srpsku diku u odbrambenom bedemu. Na Old Trafordu se već šestu godinu klanjaju prekaljenom kapitenu Crvenih đavola Nemanji Vidiću, a poletarcu tima s Etihada Matiji Nastasiću bila je dovoljna debitantska sezona da opčini navijače Građana.

Dvadesetogodišnji štoper Mančester Sitija zaludeo je celo Ostrvo, pa mu u postojbini fudbala uglas proriču fenomenalnu Vidićevu karijeru, čak i više od onoga što je napravio jedan od najboljih centralnih defanzivaca današnjice.

– Dozvolite mi da prvo rezimiram klupsku sezonu. Ako 11. maja pobedimo Vigan i osvojimo FA kup, onda će ovo biti uspešna godina za Siti. Nismo odbranili titulu i prošli grupu u Ligi šampiona, ali bi trofej u ovom vrlo važnom i dragom takmičenju za Engleze sve nadoknadio. Na ličnom planu sam prezadovoljan. Posle iznenadnog odlaska iz Fjorentine, računao sam da će mi kao svakom strancu, pogotovo mladom, biti potrebno pola godine, ako ne i svih 12 meseci da se priviknem na nov klub, drugačiji fudbal i život. Imao sam, međutim, sreću da odmah dobijem šansu. Čim sam na prvoj utakmici osetio da mi je tu mesto i video da mogu da se nosim sa svim što se traži od prvotimca moćnog i ambicioznog kluba, sve je išlo lakše i brže – kaže Matija Nastasić na početku razgovora za MOZZART Sport.

Kevin Kigen te je ishvalio "za sve pare", ali i upozorio da će ti sledeća sezona biti teža od ove, jer su te rivali upoznali i znaju ti slabosti. Da li si svestan onoga o čemu priča čuveni engleski fudbaler?

– Nije jednostavno ni svaki meč biti na vrhunskom nivou, a kamoli iz sezone u sezonu. Gospodin Kigen je apsolutno u pravu, znam da će druga godina u Sitiju doneti još veće izazove i iskušenja i definitvno odrediti tok moje karijere na Ostrvu. Želim dugo da trajem u Sitiju, hoću da zajedno osvojimo što više titula i Ligu šampiona. Da zaslužim kapitensku traku jednog dana i da me navijači dugo i po dobrom pamte kada jednog dana krenem dalje. Zato svaki trening odradim kao da mi je najvažniji u životu.

Pedantni Englezi su izračunali da nisi bio kriv ni za jedan primljeni gol Građana, da si dobio 96 odsto duela i samo jedan žuti karton, a da su ti pasovi bili precizni u 89 odsto slučajeva, što te je pozicioniralo kao procentualno najboljeg štopera Premijer lige. Na koji deo statistike si najponosniji?

– Svi su mi dragi, jer je svaki od njih važan segment u igri štopera. Od nas se očekuje da budemo sigurni u vazduhu, tačni na zemlji, korisni u počinjanju akcija svog tima i prekidima u protivničkom šesnaestercu, kao i da što ređe dobijamo kartone. Jedna nesmotrenost u 95. minutu može da izbriše sve dobro što si napravio od početka utakmice. Zasad se dobro držim.

Komplimente ti dele kolege, treneri, bivši asovi, novinari i navijači. Da li ti nečiji znače više od ostalih?

– Ne "hranim" se pohvalama, ali sve sam ih čuo ili pročitao. Doživljavam ih kao potvrdu da sam na dobrom putu. Međutim, gest Džoliona Leskota je nešto posebno, nesvakidašnje u svetu sporta. Doživeo sam da me engleski reprezentativac i Sitijev starter do mog dolaska predloži za najboljeg igrača Premijer lige ove sezone. Nema dalje od toga. Privilegija mi je da budem mlađi kolega takvom sportsmenu.

(Foto: mozzart sport)

Nikada ništa nije toliko dobro da ne može biti još bolje. Postoji li osoba u tvom okruženju koja te stalno podseća na to i kritikuje ono što drugi ne vide?

– Skok, pas, brzina, snaga, realizacija... Sve može da bude bolje. To mi je ideja vodilja, a otac je taj koji mi stalno ukazuje na detalje. Kao bivši fudbaler i roditelj koji mi misli sve najbolje, nikada ne krije istinu od mene. Svidela mi se ona ili ne. Njegove pohvale i kritike imaju specifičnu težinu u mom razvoju. Zajedno s mamom me drži na zemlji, bodri i štiti od svega štetnog.

Budi stoprocentno iskren, pa nam priznaj da li si bio više iznenađen ili razočaran kada su te preskočili u pravljenju spiska kandidata za titulu najboljeg mladog igrača Premijer lige posle brojnih prognoza da ćeš baš ti odneti to priznanje?

– Najiskrenije vam kažem da se nisam ni iznenadio ni razočarao kada sam čuo da nisam ušao u konkurenciju za to laskavo priznanje. Kao neko ko je možda i previše realan, znao sam da su napadači i vezisti uvek u prednosti u odnosu na defanzivce. I da ću teško stići na red. Nijedan od tih momaka nije slučajno na spisku. Uostalom, imam do 23. godine fore da osvojim tu titulu. Neka ide sve po redu, korak po korak.

Da li imaš neki ritual kojeg se pridržavaš pred svaku utakmicu? Koji ti je najdraži gol u dosadašnjoj karijeri?

– Ne postoji stvar koju obavezno radim ili ne radim, nosim ili ne nosim pre utakmice. Nisam sujeveran. Mislim da moje igre najviše zavise od mene. Profesionalni fudbal igram samo dve godine i za te dve sezone u Fjorentini i Mančester Sitiju dao sam samo dva gola. Oba za Violu, pa neka bude da mi je najdraži prvi, protiv Čezene.

Da li razmišljaš da se pri kraju karijere vratiš u Partizan?

– To mi je velika želja! Pošto u svom voljenom klubu nisam debitovao kada je bilo pravo vreme, voleo bih da to da uradim u poznim fudbalskim godinama. Ali ne kao četrdesetogodišnjak koji će rekreativno odraditi jednu sezonu, zauzimajući mesto klincima, već dok još budem u snazi. Nadam se da će to biti izvodljivo jednog dana.

Pričate li s Vidićem o reprezentaciji, konkretno o meču s Hrvatskom? Da li je imao bar malo želje da pomogne reprezentaciji u tako bitnom meču?

– Uvek kada se vidim s Nemanjom pričamo o reprezentaciji. Sreli smo se i pred tu utakmicu. Raspitivao se o stanju u ekipi i dao mi nekoliko korisnih saveta, kao što čini svaki put kada razgovaramo. Znam da je svim srcem uz nas, na svakom meču. Ali Vidić je čovek koji stoji iza svake svoje reči. Onog dana kada je saopštio odluku o povlačenju iz nacionalnog tima, a sigurno je nije doneo preko noći, to je bio kraj njegove reprezentativne karijere. Definitivan! Kod njega nema "možda, ako, kada bi, pod uslovom"... Dao je Srbiji što je dao, a to nije malo, i otišao.

(Foto: mozzart sport)

Kakav je osećaj zarađivati toliko novca nedeljno, a da neki tvoji vršnjaci u Srbiji i dalje uzimaju dnevni džeparac od roditelja?

– Fudbal i dalje igram iz ljubavi, ali kako je to unosan sport, u prilici sam i da lepo živim od svog rada. Velikog i poštenog rada. Ponosim se time i što već u ovim godinama nisam finansijski zavisan od roditelja. To bi poželeo svakom svom vršnjaku. Svi bi trebalo da privređuju i zarađuju. Makar to bila i najmanja svota novca. Zbog lepog osećaja kada nešto plaćaš svojim parama.

Imaš li neki savet za mlade igrače, kako da uspeju kao ti?

– Mladi igrači ne bi trebalo da trče za novcem i u toj jurnjavi preskaču stepenike. Možda svojim primerom ne potvrđujem taj savet, ali verujte mi da nisam ovako zamišljao svoju karijeru. Ne žalim se, naravno. Samo, da mi je neko prorekao da ću s 20 godina igrati Premijer ligu, a u nju doći iz Serije A, rekao bih mu da je lud. Nisam ni planirao ni maštao da preskočim prvi tim Partizana i zapucam pravo u inostranstvo. Ali nisam stao. I dalje učim. Ništa bez stalnog rada.

Kako ubijaš slobodno vreme u Mančesteru?

– Kada nemam obaveza volim da se odmaram i budem kod kuće, s ocem Markom i majkom Tatjanom koji sa mnom žive u Mančesteru, kao i devojkom Jelenom kada dođe iz Beograda. Eventualno odem na ručak ili večeru s Kolarovim i Džekom.

Da li misliš da se srpski fudbaleri razvijaju na pravi način, odnosno kakvo je tvoje mišljenje o odlascima igrača iz našeg fudbala sa 17, 18 ili 19 godina? Tim putem si i ti išao, da li misliš da je to pravi put? Imaš li objašnjenje zašto imamo toliko dobrih odbrambenih fudbalera, dok nam u napadu "škripi"?

– Najtalentovanijim igračima je sve teže da ostanu u Srbiji duže od dve do tri sezone u Superligi. Poznat vam je dugačak spisak objašnjenja zašto je tako. Takođe je teže u tim godinama se snaći u inostranstvu, nego kada si stariji i zreliji. Istina je negde između. Što se tiče razlike u ponudi ekstradefanzivaca i špiceva, ona nije od juče. I nije nerešiva. I sada imamo napadače s velikim potencijalom, ali mora proći još neko vreme dok neko od njih ne bude spreman u kontinuitetu da rešava utakmice. Da ih je više, možda bismo skupili više bodova u borbi za Mundijal u Brazilu.

Kako ti se zove prvi komšija i zašto on uvek rano ustaje?

– U Mančesteru mi je kuća odmah pored Vidićeve, ali iako smo prve komšije, ne znam kada ustaje. Ne virim u tuđa dvorišta, a-ha-ha...

Piše: Olgica Nikolić

izvor :