Federiko Valentini, Konzorcijum za proizvodnju komposta - Rešavamo problem organskog otpada i nudimo rešenje za unapređenje zemljišta

(Federiko Valentini) Jedna od glavnih stavki i izazova u oblasti životne sredine je upravljanje otpadom. Mnoge zemlje "nude" različita iskustva i rešenja, a Italijani su ostvarili veliki napredak u selekciji otpada jer danas imaju postrojenja koja omogućavaju stvaranje visokokvalitetnog komposta. Počeli su od nule pre dvadesetak godina, a sada se oko šest miliona tona godišnje organskog otpada transformiše i prerađuje u kompost i tako pomaže farmerima da imaju bolje zemljište, kaže u intervju za eKapiju Federiko Valentini iz Konzorcijuma za proizvodnju komposta (CIC)

- Ukupne investicije veće su od dve milijarde evra, što pokazuje da je to potpuno nova industrija- ekološka - kaže Federiko Valentini koji je za eKapiju govorio o iskustvima i izazovima u ovoj oblasti.

- Italija je ostvarila veliki napredak u selekciji otpada, razdvajanju otpada iz domaćinstva, posebno u velikim gradovima, gde danas imamo postrojenja koja omogućavaju razdvajanje organskog otpada na veoma efikasan način. Tako velike količine organskog otpada postaju odličan materijal za pravljenje visokokvalitetnog komposta. Pored toga, tu je i krupna industrija koja se bavi tretiranjem velike količine organskog otpada iz velikih gradova. Postoji puno malih postrojenja za preradu komposta koja rade sa otpadom iz bašti ili od otpadnih voda, a stanovništvo koje živi van gradova ima svoje bašte, pa i oni mogu praviti takozvani "domaći kompost".

- Krupna industrija radi sa mnogo većom količinom, tako da imamo oko šest miliona tona godišnje organskog otpada koji se transformiše i prerađuje u kompost. Smatramo da je ovo uspešna priča, jer smo je započeli praktično od nule pre više od 20 godina, i stvorili jednu novu industriju. Imamo 300 postrojenja i nekoliko hiljada ljudi koji rade u ovom sektoru, uz ukupne investicije veće od dve milijarde evra. To je potpuno nova industrija- ekološka.

Na taj način nastaje đubrivo koje je jedan od najboljih alata za održivost u poljoprivredi, pošto moderna poljoprivreda znatno degradira zemljište. Koristeći hemijska đubriva smanjuje se organska komponenta zemlje i zato je kompost dobar jer istovremeno rešava problem organskog otpada i nudi farmerima rešenje za unapređenje zemljišta.

- Ovo je kritičan aspekt jer je godinama unazad bilo brojnih pokušaja da se pravi kompost od mešovitog otpada. To je vodilo do takozvanog "prljavog komposta" ili sivog komposta, pa su mnogi farmeri imali loša iskustva jer su nalazili u tome staklo, plastiku, metal... Moramo da ih ubedimo da je kvalitetan kompost nastao nakon selekcije otpada nešto sasvim drugačije. Treba promeniti njihovu svest. Ako im pokažemo taj postupak na njihovoj farmi, onda su i oni veoma spremni da ga prihvate. Iskustva pokazuju da kada počnu da ga koriste brzo se naviknu i nauče kako to da rade. Dakle, postoji mnogo sektora poljoprivrede gde se kompost iznova koristi u sve većim količinama.

- Neke regije u Italiji daju određenu podršku farmerima za smanjenje korišćenja hemijskih preparata i đubriva, i daju im subvencije koje iznose između 100 i 200 evra po hektaru za prevazilaženje problema distribucije ili transporta. Ipak, nije tako u svim regionima. Farmeri su, inače, veoma osetljivi što se ove teme tiče.

- Ako Srbija želi da bude deo evropske zajednice, jedan od prvih problema je zaštita životne sredine i upravljanje otpadom. Upravljanje organskim otpadom je najveći izazov, jer reciklaža stakla, plastike ili papira je manje-više laka. Organski otpad je teži i kompostiranje je jedan od načina za rešavanje tog problema. Mi znamo kako da ga prikupljamo od vrata do vrata i adekvatno selektujemo, znamo kako da gradimo postrojenja koja ne zagađuju sredinu i znamo kako da kreiramo finalni proizvod koji farmeri cene. Imamo dosta iskustva u svemu ovome jer smo devedesetih godina imali problem da gradovi poput na primer, Milana nisu više imali mesta za odlaganje otpada, a i dalje imamo određene probleme na jugu.

Otvoreni smo za saradnju i razmenu iskustava sa srpskim kolegama.