(Naša radnja) Stela Karl-Ćosić, generalni direktor Soko Nada Štarka - Bitno nam je da na ciljanom tržištu dostignemo liderske pozicije!

Stela Karl-Ćosić

Kompanija "Soko Štark", domaći lider potvrđen i tržišnim kriterijumima i ukusom potrošača, predstavlja deo identiteta srpske konditorske industrije već decenijama. Danas, kao deo multinacionalne regionalne porodice – Grupe "Droga-Kolinska", svoje liderstvo ostvaruje i u prodiru na najneposrednije okruženje, sve zemlje u susedstvu. Ispunjenjem investicionih planova, kojima se sustižu strogi standardi globalne svetske tržnice – od kvaliteta proizvoda, preko opremljenosti sve savremenijih pogona, do odnosa prema korisnicima – ostvaruju se uslovi da prepoznatljiva reputacija postane najširih, nadnacionalnih okvira. O novom licu kompanije-"sinonima za slatko u svakoj porodici", i projekcijama daljeg zadovoljenje potreba potrošača, zaposlenih i društva u celini, za junsko izdanje "Naše radnje" razgovarali smo sa gospođom Stelom Karl-Ćosić, generalnim direktorom "Soko Štarka".

Gospođo Karl-Ćosić, navršavaju se tri godine od kada je kompanija "Soko Štark", najpre, u većinskom vlasništvu "Grand kafe", a potom i postala deo Grupe "Droga-Kolinska". Da li je do sada uloženih oko 14 miliona evra – opravdana investicija?

Stela Karl-Ćosić: Navedenoj investiciji od 14 miliona evra možemo da dodamo još oko devet miliona evra, planiranih za ovu godinu što će, verovatno premašiiti 23 miliona evra. Grupa "Droga-Kolinska" izuzetno investira u svoj konditorski BU ("Biznis Junit"), poslovnu jedinicu "Slatko-Slano", i ta ulaganja su sasvim opravdana. Zašto je tako? Mi smo lider u proizvodnji čokolade i flipsa. Ako ne investirate i ne inovirate vi ne možete da idete napred. Naše ambicije se ne zaustavljaju na tržištu Srbije, poslujemo i u regionu. Postoje određeni standardi, ali i zahtevi, pa otuda prilagođavamo opremu novim trendovima. To znači da investiramo u sve nivoe: u savršeniji proizvod, bolji način proizvodnje, kvalitetnije pakovanje. Kao grupa "Droga-Kolinska" opredelili smo se za ubrzani razvoj naših ključnih brendova i to i jeste suština nove organizacije. Brendovi su nam zajedno sa našim zaposlenima najvažniji.

Uz tržište i potrošače, referenca koja određuje rejting kompanije je i berza; tu su beleženi skokovi i od 300% za akcije "Štarka". Dočarajte nam današnji ambijent u kompaniji, posle promene svojine.

Stela Karl-Ćosić: Mi smo se skoncentrisali na rad, na stvaranje novih vrednosti i na unapređenje onoga što imamo. Nije sve stvoreno u poslednje tri godine; "Soko Štark" ima uopšteno dugu tradiciju, i jaku tradiciju kvaliteta. Naš je zadatak da to ne pokvarimo, već da nastavimo tim putem i da dodatno unapređujemo poslovanje. To se sve odražava na celokupan rezultat, a vidi se kroz rast našeg tržišnog učešća pojedinih kategorija. Naši brendovi iz dana u dan jačaju.

Višedecenijska vrlina "Štarka" bila je široka paleta proizvoda. Predstavite nam današnju celinu asortimana, imate preko sto čokoladnih i brašnastih proizvoda.

Stela Karl-Ćosić: Kada kažemo – preko sto, reč je o SKYU-ovima. Smanjili smo ukupan broj na ispod sto. Nekadašnja karakteristika jeste bila jako široki portfolio, ali danas se fokusiramo na oblasti u kojima smo najbolji. Proizvodnu paletu smo podelili u nekoliko kategorija. Prva su čokolada i čokoladni proizvodi. Ona je za nas izuzetno značajna jer smo sa čokoladnim proizvodima lider među domaćim proizvođačima na tržištu Srbije. Prvi i najpoznatiji je čokolada "najlepše želje", zatim je tu "menaž" čokolada za kuvanje, a pod čokoladnim može da se smatra i čokoladni snek "čoko smoki", jer u sastavu ima preko 60 odsto čokolade. Takođe, imamo brašnene proizvode gde smo poznati po vaflima i čajnim pecivima, a posebno po kategoriji slanog sneksa – u kojoj su flips "smoki" i štapići "prima". U našem planu ključne reči su – fokus i brendovi, tako da će izvesni proizvodi preći u porodicu nekog brenda ili se verovatno neće više proizvoditi.

Slobodan Vučićević

U 2007. godini prihodovali ste 62 miliona evra, znatno više od plana. Bližite se tako cifri od 100 miliona evra koje je predsednik Vašeg UO g. Slobodan Vučićević pominjao leta 2005. kao cilj. Koja je struktura prihoda (domaće tržište i izvoz; slani i slatki programi)?

Stela Karl-Ćosić: Delom je ovde reč o zadiranju u poslovnu tajnu, ali plan za našu poslovnu jedinicu (BU "Slatko-Slano") na nivou čitave Grupacije je 84 miliona evra za ovu godinu. Da, bližimo se cifri od 100 miliona evra, što je bilo u našem tadašnjem petogodišnjem planu. U tom smislu, ispunjavamo planirano. Što se strukture tiče, najveći deo realizujemo na domaćem tržištu – oko 70 odsto, a odnos slatko:slano je približno 60:40 odsto.

Kakva pozicija lider-proizvoda proizilazi iz prihoda; da li utvrđujete pozicije najprodavanijih ili pospešujete manje profitabilne?

Stela Karl-Ćosić: Naša današnja orijentacija je, pre svega, tržišna. Posebno značajnim smatramo stvaranje brendova. Mnogo je lepo da "gradite brendove" kada ih već imate, ali ne samo brendove već i nešto što je iznad brenda, kao što je kod nas "bananica". Ona je – "lav mark", više od brenda. Ne može svako biti najbolji u svemu. Ako hoćete da radite dobro vi morate da se fokusirate, pa smo se fokusirali na naše brendove. Ako znamo da smo nabolji u flipsu, čokoladi ili napolitankama, ne možemo onda da pravimo i, na primer, "plazmu", ne pokušavamo i nećemo nikada da pravimo "jafa" keks i slično. Jedan deo asortimana će prirodno da nestane i ostaće samo ono gde smo stvarno najbolji. Svoju snagu usmeravaćemo u određenim pravcima, a to su uglavnom najprofitabilniji proizvodi. Deo konkurencije može da predahne, dakle, ali je bilo i obrnutih primera – svako ko je probao da napravi flips kao "smoki" učinio nam je uslugu. Što se konkurencije tiče, samo nas podstiče da se trudimo da budemo još bolji.

Reputaciju "Štarka" čine, pored ostalog, i ciljevi kvaliteta. Kako razvijate i primenjujete sistem kvaliteta?

Stela Karl-Ćosić: Mi smo veliki sistem i imamo brojne službe koje se bave kvalitetom na različitim nivoima, od proizvodnog kvaliteta, do internih procedura. Poslujemo po Sistemu kvaliteta ISO 9001 i imamo usvojene HACCP standarde. Kvalitet je za nas prioritet. I pored zvaničnih standarda kvaliteta koje održavamo, mi smo sami sebi interno dali zadatak pod radnim naslovom "totalni kvalitet", što znači da sve što radimo mora da ide u pravcu maksimalnog kvaliteta, na svim nivoima. Nije tu reč samo o proizvodnom kvalitetu već i o načinu rada, razmišljanja o "tehničkom i umetničkom utisku".

Kakav je plan proizvodnje konditorskih proizvoda tokom ove godine, koji će to odnos biti sa prethodnom, rekordnom po proizvodnji i prodaji?

Stela Karl-Ćosić: Postavili smo plan koji podrazumeva 25 hiljada tona, što u poređenju sa proteklom godinom predstavlja rast od 15 odsto. I realizacija i proizvodnja rastu dvocifreno. Za sada se ti planovi u potpunosti ostvaruju, a strukturu čine kao prethodno navedeni: čokoladni na kome ćemo posebno insistirati i brašneni program u okviru koga su slani program (flipsi i štapići) i i vafli dominantni, kao i čajna peciva. Što se novih proizvoda tiče – biće ih, ali za sada ne i novih kategorija.

Gde je mesto "Štarka" u odnosu na evropske standarde konditorske industrije, po produktivnosti koju postižete?

Stela Karl-Ćosić: Sigurno je da još nismo na nivou neke velike evropske kuće slatkiša, jer kod nas još nije potpuna automatizacija, pa ni taj nivo produktivnosti. Međutim, u odnosu na prethodni period, kada smo imali veći broj radnika i mnogo više ručnog pakovanja, upravo zahvaljujući investicijama o kojima smo pričali povećali smo produktivnost i profitabilnost. Našu produktivnost jesmo bitno popravili, ali ima još dosta toga da se uradi i nastavljamo dalje.

U kategoriji flipsa "Štark" je lider u Srbiji (više od 50% tržišta), u kategoriji čokolada imate prvoplasirani domaći proizvod (učešće od 18%, prvi sveukupno iza "milke"). Šta planirate za ovu godinu po pitanju daljeg pozicioniranja brendova?

Stela Karl-Ćosić: U kategoriji flipsa, ako gledamo i slani i slatki flips koji imamo ("smoki" i "čoko smoki"), mi prelazimo neverovatnih 60 odsto, prema najnovijim MMRB istraživanjima. Naš cilj, kao Grupe, je da u kategorijama u kojima se nalaze naši brendovi, budemo rangirani u prve tri pozicije. Nije nam bitno da samo nešto proizvodimo, već da na ciljanom tržištu dostignemo liderske pozicije. Većina naših brendova ima taj status. Naravno, reč je o domaćem tržištu. Nije tako svuda gde poslujemo, jer je konkurencija izuzetno jaka. U Srbiji, "smoki" je – broj 1, "najlepše želje" su odmah iza "milke", "prima" je sada – broj 3, "bananica" je – broj 1 među svim domaćim i stranim barsima, dakle kada se obuhvate "snikers", "mars", "tviks" i sve ostalo.

Unapredili ste proizvodnju prošle godine investicijama od pet miliona evra, a za 2008. je najavljeno ulaganje devet miliona evra. Koji su investicioni izazovi?

Stela Karl-Ćosić: Slede osavremenjivanje i proizvodnja nekih novih ukusa u okviru postojećih kategorija. Ove godine izrazito snažno investiramo u čokoladu, to će biti doprinos navedenom zadržavanju i stvaranju liderskih pozicija, pa nam je čokolada u fokusu ove godine. Navedene investicije se odnosi na ulaganja u pogon čokoladne mase, i livenje i tabliranje čokolada, pre svega "najlepših želja".

Kako protiče poslovna godina, gde danas sve imate proizvodnje pogone i ima li prostora za uvećanje kapaciteta?

Stela Karl-Ćosić: Objavljenog plana za proizvodnju 25 hiljada tona se apsolutno pridržavamo, to je i zadatak Grupe. Danas imamo dva proizvodna pogona, jedan je u Beogradu, a drugi u Ljuboviji, gde se proizvode čajna peciva. Upravo radimo na uvećanju proizvodnih i pakerskih kapaciteta na postojećim lokacijama, što omogućavaju pominjane investicije.

Na rang listi 300 najvećih srpskih izvoznika "Štark"je 2007. bio prvi među konditorima, deseti u prehrambenoj industriji i 46. na listi najvećih izvoznika po vrednosti. Kakvi su "izvozni procenti", gde van regiona ima "Štarkovih" proizvoda i koji su najtraženiji?

Stela Karl-Ćosić: Nekada je bilo mnogo značajno da se priča o izvozu. Evo mi, na primer, ovoga trenutka svoje proizvode imamo u Americi, Kanadi ili Gruziji. Ali, ako ćemo iskreno, na tim tržištima nemamo značajnije pozicije. Primarno je da osvojimo region. Trenutno, što se tiče planova i pratećih kapaciteta, mi ne osvajamo svet. Takva investicija bi ovoga časa bila neopravdana za nas, jer još mnogo toga moramo da uradimo na našem tržištu, a to je region kojem pripadamo. Naša tržišta u svetu su takozvani "etno marketi", u vlasništvu naših iseljenika ili se oni kao potrošači tamo snabdevaju. "Bananica" je najomiljenija, a prate je "smoki" i "čeri". Svi znamo, kada se ide na put u inostranstvo, da se u goste nosi i ovdašnji proizvod, pa je "bananica" jednako – nostalgija.

A kakva je regionalna zastupljenost? Razvija li se zacrtan korporativni koncept – regionalnog lidera?

Stela Karl-Ćosić: Trenutno poslujemo u svim zemljama u regionu, u svim bivšim jugoslovenskim republikama. Nismo sa kompletnim asortimanom zastupljeni u svim zemljama. Srpsko tržište najbolje prate Crna Gora i Bosna i Hercegovina, tamo su nam prošireni asortimani. U ostalim zemljama tržišta imaju selektivne asortimane, odnosno tamo se nalazi ono što potrošači žele. "Smoki" je pravi regionalni brend, ima ga u svim zemljama regiona.

Da ne ostavimo utisak da je sve "slatko" u poslovanju; koje su najkrupnije prepreke na putu ostvarivanja liderskih poduhvata?

Stela Karl-Ćosić: Brojne su prepreke, ima ih dnevno koliko god želite. Neke su specifičnost našeg podneblja i ovdašnje političko-ekonomske situacije, a generalnom nezgodom možemo da smatramo kretanje cena sirovina, ima i uvozno-izvoznih barijera, poput deklaracija i slično... Međutim, nema nekih ozbiljnijih problema koji bi nas drastično omeli u planovima. Kao deo Grupe "Droga-Kolinska" kroz sinergiju lakše prevazilazimo probleme.

Jedan od segmenata poslovanja "Štarka" je i maloprodaja. Pošto ste "na izvoru", direktno sarađujete sa trgovcima, a imate i lično pređašnje iskustvo, okarakterišite tokove trgovine u Srbiji i uporedite sa dešavanjima u regionu. Koji su svetski trendovi?

Stela Karl-Ćosić: "Štarkova" maloprodaja je svedena na minimum. Nama je u interesu da se naši proizvodi nađu u svakom prodajnom objektu, da svaki prodajni objekat nekog trgovačkog lanca bude mesto gde je značajno zastupljen naš asortiman. Što se tiče prodaje, u novoj organizaciji mi se ne bavimo direktno prodajom, već naše proizvode prodaju naše trgovačke kompanije na regionalnim tržištima. A značaj trgovine je presudan, ona ima sve veći značaj za život jednog proizvođača jer je kopča između proizvođača i potrošača. Ako niste na polici – nema vas! Nama je izuzetno važna dobra saradnja sa trgovinskim kućama i lancima i zato je akcenat na stvaranju brendova i motivaciji potrošača da baš te brendove vole i žele. Samim trgovcima je bitno da u svojim objektima imaju robu koja ima veliki obrt. "Smoki" je uvek među prvih deset artikala po realizaciji. Ljudi koji čitaju vaš časopis znaju koji je značaj "Štarkovih" brendova i koliki je njihov obrt u maloprodajnim objektima kojima posvećujemo posebnu pažnju. Nisu samo veliki lanci oni sa kojima radimo. Normalno je da radimo sa ki-akauntima i veleprodajama, ali imamo i direktnu distribuciju proizvoda. A trend u svetu je ukrupnjavanje trgovine. U Sloveniji imamo primer da praktično postoje samo tri velika trgovca, u Bosni i kod nas ukrupnjavanje još uvek traje. Do pre samo par godina mi smo imali male prodavnice kao dominantan oblik, tek po koju veću i jedan trgovački lanac. Danas je ta situacija potpuno promenjena, a stanje u regionu nam najbolje predočava faze razvoja. Najnaprednija je Slovenija gde je taj proces završen, tu malih trgovaca više i nema, Hrvatska ide u tom pravcu, Bosna je slična nama, a mi smo čak i ispred njih. Tendencija je da male trgovine nestaju, odnosno da se povezuju u određene grupacije. Sve se ukrupnjava i, u principu, to je sasvim normalan proces.

Na osnovu saradnje naših službi, kako vidite poslovanje sa TP Kvin? Kakva je trenutna pozicija kompanije u Šumadiji, a šta valja preduzimati za unapređenje saradnje u daljoj "borbi za poverenje najvrednijeg spoljnjeg potencijala – korisnika"?

Stela Karl-Ćosić: Nama je od izuzetnog značaja saradnja sa svim trgovinskim strukturama, sa veleprodajama, ali i objedinjenim trgovinama. U Šumadiji ima brendova na kojima još treba da radimo. Naše službe na terenu (merčendajzeri) mogu mnogo da unaprede pozicioniranje naših proizvoda, odnosno izloženost brendova. Velika potreba za našim proizvodima postoji, potrošači te proizvode vole, potrebna je pomoć u izgledu maloprodajnih objekata i načinu izlaganja naših brendova, tako da je to ono čime se trenutno naročito bavimo. Velika potražnja, kako u Šumadiji tako i u celoj Srbiji, za "smokijem" i novom zvezdom "čoko smokijem". U periodu posta postoji velika potražnja za našim posnim proizvodima. U okviru slanog programa, u toku posta je pojačana realizacija slanog programa ("smokija" i "prime") ali i slatkog (širok asortiman čajnog peciva i posnog keksa). Inače, ta prodajna inicijativa potekla je od trgovaca. U kratkom vremenskom periodu male trgovine najbolje mogu da prepoznaju potrebe i zahteve kupaca. Mi nastojimo da, na primer, kroz učešće u lifletima, posebno obeležavanje posnih artikala i pravljenjem posnih ostrva, potrošaču olakšamo izbor, a trgovcu osnovni posao.

"Štark" je i ove godine zaslužio Veliki šampionski pehar Novosadskog sajma, šampion ste kvaliteta u četiri grupe proizvoda, svaki od prijavljenih 38 proizvoda osvojio je medalju za kvalitet. Kako se pregršt nagrada odražava na dalji tretman brendova?

Stela Karl-Ćosić: Priznanje obavezuje, jer je najteže održati se na vrhu. Za nas je to dodatni zadatak da opravdamo poverenje koje smo stekli i koje već imamo, tako da su sve investicije usmerene u pravcu održavanja i unapređenja kvaliteta naših proizvoda, kako bismo bili još bolja "fabrika brendova". Definitivno je prošao trend da se na sajmu sklapaju veliki ugovori i značajni poslovni aranžmani, ali je ta manifestacija odlična prilika za predstavljanje novih artikala među kolegama. Dakle, nije neophodno, ali je poželjno. Inače, mi smo ove godine prvi put nastupili kao Grupa sa svim našim brendovima, a iskoristili smo priliku i da saznamo koji su to noviteti na tržištu.

Među srpskim kompanijama, jedan ste od devet prvih potpisnika projekta "Čistija proizvodnja", koji je deo programa Organizacija Ujedinjenih nacija za industrijski razvoj. Predstavite nam svrhu, kao i sopstveni i interes zajednice?

Stela Karl-Ćosić: Ako ste među najvećima, onda to podrazumeva da pokrenete točak promena. Morate da, kroz svoj primer, pokažete šta očekujete da rade i drugi. "Čistija proizvodnja" je projekat u koji smo se mi odmah uključili i smatram da bi bilo dobro da se i ostali proizvođači pridruže. To nije jedini projekat koji nas angažuje, učestvujemo tamo gde možemo da unapredimo naša saznanja, znanje naših zaposlenih i uopšte saznanja u kompletnoj društvenoj zajednici. Društvena odgovornost je deo našeg poslovanja. Ona se ne svodi samo na filantropiju, davanja kroz sponzorstvo i donatorstvo. Okrećemo se projektima, poput "Čistije proizvodnje" koja podrazumeva da brinemo o tome kako ćemo lagerovati otpad, kako ćemo se odnositi prema otpadnim vodama, kako ćemo koristiti energiju, odnosno sve one sirovine koje koristimo, a da to ne deluje štetno za okolinu u kojoj poslujemo. To je bitan segment naše brige kao velike kompanije u Grupaciji koja ima isti stav po tom pitanju. Ne treba samo da brinemo o svojim proizvodima i njihovom kvalitetu, već i i o tome kako u celokupnom procesu proizvodnje delujemo na zdravu životnu sredinu i da budemo inicijatori edukacije drugih kako se treba odnositi na okolinu u kojoj poslujemo i živimo. Društvena odgovornost obuhvata i brigu o zaposlenima, mogućnost njihove edukacije, potpunu informisanost i sve ono što čini da kompanija ima poslovne uspehe jer svako od nas, kao deo kompanije, doprinosi ukupnim poslovnim rezultatima.

Najveći prilog koji je neka firma dala za izgradnju Hrama svetog Save je iz "Štarka"; impresivnih 20 miliona dinara namenjeno je, pored ostalog, za patrijaršijski tron. S obzirom na potrebe društva i pojedinaca, od pravoslavnog svetilišta, preko bolnica i domova, do malih maratonaca, kako se odlučujete pri usmeravanju sredstava?

Stela Karl-Ćosić: Kao Grupa "Droga-Kolinska" kroz filantropiju smo okrenuti kulturi, sportu i obrazovanju, pri čemu su nam najmlađi na prvom mestu. Nastojimo da brinemo o dečijim ustanovama, pomažemo humanitarne organizacije, donatori smo mnogih kulturnih manifestacija, i da ne nabrajam... Tamo smo gde možemo svojim doprinosom da proširimo sve ono na šta želimo da delujemo. Između ostalog, kao što rekoste, to je i primer ulaganja u pravoslavnu crkvu. Pravoslavna crkva je jedan od elemenata kulture i našeg nacionalnog nasleđa. Rukovodili smo se time da donacijom doprinosimo i našoj kulturnoj baštini i identitetu. To ne znači da isključujemo saradnju i sa drugim verskim zajednicama u sredinama gde mi, kao i ostali članovi Grupe poslujemo i radimo. Ovo je samo još jedan od primera naše korporativne kulture, kako Grupe, tako i članica pojedničano. Namera nam je da svojim aktivnostima podstaknemo i druge privredne subjekte koji još uvek ne posluju u skladu sa principima društvene odgovornosti da to učine, a to svakako podstiče i čitavu društvenu zajednicu da se šire uključi u programe.

Kompanija ste koja diktira novine u proizvodnim pogonima, sveukupno i na tržištu, redovno uvodite nove brendove. Međutim, imali ste sluha i da odnegujete tradicionalne vrednosti koje prate "Štark", kao što je ime artikla koji traje 70 godina a čijih se gotovo 70 miliona komada pojede godišnje u Srbiji. Uslišili ste brojne molbe ljubitelja "bananice" da joj ostane ime (primili ste 37 hiljada poruka!). Kako ste se tu odredili?

Stela Karl-Ćosić: Ne možete oglašavati nešto što svi tako dobro poznaju na neki uobičajeni način. Bilo je potrebno nešto neobično. Uz pomoć agencije "Komunis" smo odlučili da bananici, kao svakoj dami, najpre sakrijemo broj godina – to je bilo 50, mada je ona nešto starija. Rekli smo: "Ona pola veka ime čeka. Ime je bitno, treba nam hitno!" Proslavili smo njen rođendan i pokrenuli kampanju za njeno ime. Zašto? Zato što se ta gospođa zvala "krem banana", a svi je zovu drugačije. Tepaju joj "bananica". Mi smo osećali da će pravi ljubitelji ovog proizvoda moći da se izbore za njen status i da to bude stvarno "bananica", ali smo dali priliku da javnost odluči. Bilo je različitih predloga. Neki su smatrali da je njoj zaista potrebno novo ime, do onih koji su pokrenuli kompletnu kampanju da bananici ne smemo promeniti ime, što je nas strašno radovalo. I stvarno je najviše predloga stiglo za ime "bananica". Potrošači su samo potvrdili ono što smo znali. Bananica nije brend, ona je "lav mark". Nakon završetka kampanje napravili smo mini izložbu sa najinteresantnijim predlozima (sa krajnje emotivnim doživljajima) i proglašenje pobednika, gde je javnost mogla da vidi kakve su reakcije potrošača na naš proizvod.

I "Naša radnja" je u protekle tri godine uzorne saradnje sa Vašom marketing i PR službom, bila glasnik "Štarka" za najavljivanje: slanih štapića punjenih kikirikijem, novih ukusa "najlepših želja", "čoko smokija", "zlatnog polja", vafel-kockica "vip"... Čekajući novo lice "najlepših želja" najavljeno za početak 2009, imate li nagoveštaj o novim proizvodima koji bi već ovoga leta i jeseni obradovali naše čitaoce – profesionalne kupce, a njihovim posredstvom i potrošače?

Stela Karl-Ćosić: Držaćemo vas u neizvesnosti! Najverovatnije ćemo sačekati sledeću godinu. Svakako će "Naša radnja" dobiti ekskluzivne informacije za objavu, ali naši planovi su takvi da početkom naredne godine krećemo sa novim asortimanom. Sve što bude moglo da se desi pre, neće biti u toku letnjeg perioda, jer nam je takav proizvodni program. Može da se desi krajem 2008. godine, ali bismo želeli da to ipak bude iznenađenje.

Šta je za Vas kao top-menadžera kompanije slađe od "slatkog posla" kojim se bavite?

Stela Karl-Ćosić: Najslađe je kada kroz balans ostvarite sve što želite. Da posao koji radite nije balast, nego balans i da uživate u tome što radite. Kada sa svojim timom podelite zadovoljstvo i proslavite svaku malu pobedu. Mi imamo tu filozofiju i to je ono što posebno raduje. Dakle, u kontekstu posla, moj savet je - nastojte da vam posao bude zabava!