ZAŠTO SE KAŽE: Stati na ludi kamen?!

Izraz "stati na ludi kamen" odomaćio se u našem jeziku kada želimo reći da se neko udaje odnosno ženi.

Oko 700. godine p.n.e. u području Tunisa kod određenih ljudi bila je primetna promena ponašanja. Žene su postajale bahate i nisu vodile računa o svom izgledu. Prestajale su da kuvaju i konstantno bi gunđale. Muškarci bi znali da doživljavaju nezainteresovanost i cesto bi izlazili iz kuće. Ovo su naravno samo neke od promena koje su bile evidentne. S obzirom da su ove činjenice ugrožavale sam sistem na kome je počivalo to društvo, krenulo se u istraživanje njihovog uzroka. Zaključak koji se nametnuo nakon ovoga je da su sve osobe sa ovim promenama neposredno pre njihovog nastanka stajale na jednom kamenu koje je bilo nedaleko od grada. Vođeni ovom logikom kamen koji je nazvan ludim, s obzirom na efekte koje je proizvodio, bio je uništen.

Njegovim uništenjem stvari se nisu ništa promenile. Logika ih je dalje navodila na misao da su te osobe trajno "zaražene" te da će sa sledećim generacijama biti bolja situacija. Nakon što im je život pokazao da im je logika bila loša i da kamen nije imao nikakve veze sa tim, otkrili su drugi, ovaj put stvarni, razlog nastanka promena u ponašanju. Sve te osobe su ušle u brak nakon čega su prestale da ulažu sebe u vezu. Ipak uzrečica "stao/la na ludi kamen" je ostala.