ZAŠTO SE KAŽE: Vrzino kolo?!

Izraz vrzino kolo u našem savremenom jeziku upotrebljava se uglavnom u značenju: "začarani krug", "koloplet", "zavrzlama", ili "vrtlog, zbrka, haos" i sl. To, međutim, nije jedino ni izvorno značenje toga izraza.

U velikom rečniku SANU vrzino kolo objašnjeno je ovako:

1. začarano mesto na kojem se u noći skupljaju vile, veštice, vampiri...
2. iga koju igraju vile, veštice i sl.
3. metež, uzburkanost, začaran krug.

I u "Rečniku Matice srpske" uz taj izraz na prvom mestu stoji objašnjenje da je to, po narodnom verovanju: "ples, igra veštica; mesto sastanka, ročište veštica i vila".

Da je izraz vrzino kolo nastao u narodu i da je u njega utkano narodno praznoverje, svedoči Vuk Stefanović Karadžić, koji je još 1818. u "Srpskom rječniku" zapisao:

"Vrzino kolo, n. Srblji pripovijedaju, da neki đaci, kad nauče dvanaest škola, otidu (nji 12 mora biti) na vrzino kolo i onđe nekekvu osobitu knjigu čateći nestane jednoga između nji dvanaest (odnesu ga đavoli ili vile), no oni ne mogu poznati koga je nestalo (Taj je bio na vrzinu kolu – govori se za čoveka koji je mlogo učio.). Takovi đaci poslije zovu se Grabancijaši, i idu sa đavolima i sa vilama, i vode oblake u vrijeme grmljavine, oluje i tuče..."

Iz ovakvih predstava o začaranim mestima, gde se u zajedničko kolo spliću vile, vampiri, đavoli i đaci vilenjaci, mestima koja su običnim smrtnicima nedokučiva, poniklo je i današnje značenje izraza vrzino kolo – "začarani krug".