ZAŠTO SE KAŽE: Da kucnem u drvo, da ne čuje zlo?!

Svaki put kada neko prokomentariše nešto dobro ili se dogodi neki povoljan preokret, čovek kucne u drvo i obično kaže: "Da kucnem u drvo da ne čuje zlo."

Ovo je najzastupljeniji vid sujeverja, koji se zasniva na starom verovanju da su bogovi živeli u drveću koje je raslo po šumama. Kad je neko dolazio da moli nekoga od tih bogova ritual je zahtevao najpre da dodirne koru drveta. Ako bi mu se ta želja kasnije ispunila, on je ponovo dolazio do tog drveta da kucne u njega, što je bila poruka bogu da je molba urodila plodom, a u isto vreme i gest zahvale.

Istovremeno postojalo je verovanje da oko drveća obleću i duhovi koji su ljubomorni na ljudsku sreću i koji su činili sve da osujete svaki dobar razvoj događaja. Kucanje u drvo imalo je i tu svrhu da "zagluši uši" tim duhovima da ne bi čuli da je želja ispunjena.