ZAŠTO SE KAŽE: Pasti s kruške?

"Nisam ti ja pao s kruške", reći će neko kad hoće da istakne kako nije lud, glup, naivan, blesav ili budala.

Da li ste se nekad zapitali zašto baš s kruške? Zbog čega su glupost, smušenost, neljubaznost i slične negativne ljudske osobine povezane upravo s tim, a ne sa nekim drugim drvetom?

Objašnjenje za to može se naći u knjizi Rečnik srpskih narodnih verovanja o biljkama. Naime, u suprotnosti sa jabukom, kruška se smatra za zlo drvo, za drvo zlih demona.

U narodnim pripovetkama pod kruškom skupljaju se đavoli... Na krušci nalazi se i veštica. Da kruška može imati za veštice privlačnu snagu, vidi se i iz jedne slavonske varijante poznate formule koju veštice govore kad se mažu mašću da bi poletele: "Ni o kladu ni o panj, ni o drvo ni o kamen, ni o krušku Todorovu". I zaključuje: "Stara kruškova drveta kod našeg su naroda na zlu glasu."

Iako je kruška, prema ovom Rečniku, "u staroj religiji, izvesno, imala bolji ugled i čak uživala izvestan kult", za šta se navode i brojni primeri, naš narod ju je uglavnom doživljavao kao "zlo drvo" na kome se skupljaju demoni, đavoli, veštice i druga zla čudovišta, pa čak i sama Smrt.

Zato je one koji bi se slučajno našli u tom društvu, na krušci, pa pali s nje, narod smatrao ludim, glupim, nerazboritim i sl.

Tako su, onda, nastali i ustaljeni izrazi: kao da je pao (pala) s kruške – "zbunjen, smeten, smušen" ili "zbunjena", "smetena", "smušena" i sl., nisam (nisi, nije itd.) pao s kruške, u značenju: "nisam (nisi, nije itd.) lud, budala, glup, ograničen i slično - pisao je Milan Šipka.