Na zgradama ušteda i do 70% - Hrvatska u 2014. godini omogućila energetsku obnovu više od 6.700 objekata

Da Hrvatska misli na budućnost svojih građana i zaštitu njihove okoline, potvrđuje i činjenica da je još pre deceniju osnovan Fond za zaštitu okoliša i energetsku učinkovitost, koji priprema i sprovodi konkretne projekte. Tako je u Hrvatskoj aktuelan Program energetske obnove porodičnih kuća, koji je donela Vlada u saradnji sa Ministarstvom zaštite okoliša i prirode i Ministarstvom graditeljstva i prostornoga uređenja. Uvođenjem energetske efikasnosti u porodične kuće širom zemlje, nastoje se smanjiti troškovi za energiju i vodu, kao i poboljšati ukupni kvalitet života.

Kako je za portal "eKapija" rekao Sven Miler, direktor Fonda za zaštitu okoliša i energetsku učinkovitost, plan je bio da obnove 2.000 kuća, ali su u ovoj godini u Program uključili više od 6.000.

- Naime, porodične kuće čine 65% stambenog fonda u Hrvatskoj, a najviše ih je izgrađeno pre 1987. godine, pa nemaju ili imaju minimalnu toplotnu izolaciju. Programom se želi omogućiti povećanje energetske efikasnosti domaćinstava građana, smanjiti nepotrebna potrošnja energije i emisije CO2 u ovom sektoru. Prvobitni cilj nam je bio da energetski obnovimo minimalno 2.000 kuća, ali smo već u ovoj godini Programom obuhvatili više od 6.000 domaćinstava. Prijavljeno nam je oko 3.400 projekata energetske efikasnosti i više od 2.600 sistema obnovljivih izvora energije – rekao je Miler.

Radovi se finansiraju najčešće putem vaučera koje lokalne jedinice dodeljuju najviše rangiranim prijavljenim domaćinstvima.

- Građani plaćaju izvođače vaučerima, a oni putem njih naplaćuju radove od lokalnih jedinica u saradnji sa Fondom. Trajanje svake pojedine obnove određeno je obimom potrebnih radova. Neki projekti mogu trajati mesec dana, neki drugi i duže - objašnjava naš sagovornik.

Programom energetske obnove porodičnih kuća u Hrvatskoj predviđena je zamena stolarije, postavljanje toplotne izolacije i povećanje energetske efikasnosti sistema grejanja i ventilacije. Takođe, sufinansira se ugradnja sistema za korišćenje obnovljivih izvora energije.

- S obzirom na postojeći stambeni fond u Hrvatskoj, u kojem većina zgrada ne zadovoljava aktuelne tehničke propise, potencijal ušteda je značajan. One mere koje Fond sufinansira strože su od aktuelnih propisa, odnosno, zahtevaju još veću energetsku efikasnost, pa se u pojedinim zgradama radi o uštedama energije i do 70%, u odnosu na početno stanje objekta – kaže Miler za "eKapiju".

Program je planiran za period od 2014. do 2020. godine, što znači da građani Hrvatske podsticaje mogu očekivati i u narednim godinama.

Međutim, ovo je samo jedan u nizu projekata koje je Fond do sada realizovao u privatnom sektoru. Osim kuća, Fond je sufinansirao i energetsku obnovu zgrada. Samo u ovoj godini odobrili su 44 miliona kuna (skoro 6 mil EUR) podsticaja za 774 stambene zgrade i to za sertifikovanje, izradu projekata obnove, te konkretnu obnovu.

- Od 2008. godine smo sistemski podsticali korišćenje obnovljivih izvora energije, a od 2012. godine i mere energetske efikasnosti u porodičnim kućama. Do 2014. godine smo već sufinansirali oko 3.200 sistema za korišćenje OIE i energetsku obnovu oko hiljadu kuća. Međutim, ove godine smo premašili sve planirane budžete i očekujemo velike rezultate u smislu ušteda energije, ali i povećanja kvaliteta života naših građana – kaže Miler.

On dodaje da su građanima bila dostupna i sredstva za kupovinu energetski efikasnih električnih i hibridnih automobila, što pripada oblasti energetske efikasnosti u saobraćaju. Sa 15,5 miliona kuna (oko 2 mil EUR) sufinansirali su nabavku 440 električnih i hibridnih vozila.

Fond konstantno sarađuje i sa javnim sektorom na projektima energetske efikasnosti, bilo da se radi o projektima u javnim zgradama, o javnoj rasveti ili postrojenjima koja koriste obnovljive izvore energije.

- Sufinansirali smo i sertifikovanje zgrada, obnovu, gradnju niskoenergetskih objekata, hidroelektrane, vetroelektrane, bioplinska postrojenja, ali isto tako i inovativne projekte, te programe koji se bave edukacijom građana i poslovnog sektora. Javni sektor nam je važan saradnik u svim ovim projektima, a imaju i ulogu u finansiranju domaćinstava – priča direktor Fonda.

Da bi projekat ostvario pravo na sufinansiranje potrebno je prikazati njegovu povezanost s ostvarivanjem nacionalnih ciljeva, temeljno ga isplanirati i pripremiti svu potrebnu dokumentaciju propisanu javnim pozivom.

- Potpuna dokumentacija je ključan element, jer novac koji se dodeljuje su javna sredstva i u svakom trenutku moramo obrazložiti zašto smo ih uložili baš u određene projekte i šta sve možemo postići njihovim sprovođenjem.

Miler kaže da je svaka investicija u energetsku efikasnost, odnosno, održivu gradnju, isplativa.

- Jedino je pitanje koliki je period potreban da se isplati investicija, a on zavisi od više faktora. Solarni sistem u Dalmaciji će, recimo, imati kraći period povrata od sistema u kontinentalnoj Hrvatskoj, ali i dalje se to kreće oko 7-10 godina (i to bez podsticaja Fonda koji se kreću od 40 do čak 80%).

Današnji tehnički propisi, kao i obaveza energetskog sertifikovanja zgrada, značajno doprinose energetskoj efikasnosti novogradnje, smatra Miler, a na dodatnom poboljšanju situacije radi se kroz programe Vlade.

- Cilj nam je da godišnje obnavljamo segment po segment stambenog fonda u Hrvatskoj, kako bi se što manje susretali sa zgradama energetskog razreda E. Potrebno je posebno obratiti pažnju na energetsku efikasnost u objektima kulturne baštine, pogotovo onima koji se svakodnevno koriste, a vrlo su često u lošem stanju. Nužan je dijalog sa konzervatorima i proučavanje dobrih primera svetske prakse, koji pokazuju kako energetska obnova i obnova kulturne baštine ne isključuju jedna drugu, već stvaraju važnu sinergiju. Na primer, postavljanje toplotne izolacije, ne samo da sprečava toplotne gubitke, već produžuje vek trajanja objekta i poboljšava ugodnost boravka u tim prostorijama.

Fond za zaštitu okoliša i energetsku učinkovitost Hrvatske u 2015. godini nastavlja sprovođenje programa Vlade - energetsku obnovu zgrada javnog sektora, porodičnih kuća i višestambenih zgrada, a sprovodiće i Program energetske obnove komercijalnih zgrada.

Takođe, Fond u narednoj godini nastavlja s podsticanjem čistijeg transporta, što predstavlja važan deo paketa mera koje je donelo Ministarstvo zaštite okoliša i ostalim merama predviđenima u 3. Nacionalnom planu energetske učinkovitosti.

Vedrana Džudža