"DunavNET" kuća za maštanje - Povratnici iz inostranstva osnovali fimu koja se bavi mobilnim internet tehnologijama

Kompanija "DunavNET" iz Novog Sada posluje upravo onako kako slušamo da bi trebalo da rade preduzeća u Srbiji, odnosno kako će poslovati kada se tržišna privreda razvije. Bave se mobilnim internet tehnologijama, odnosno razvojem rešenja u toj oblasti, i skoro ceo asortiman svojih usluga izvoze. Za strane partnere radili su mobilne i vebaplikacije i igrice za tu vrstu telefona. To su servisi koje naručioci kasnije nude svojim klijentima. Ono što ostane za srpsko tržište pokriveno je dobrim delom programima i novcem iz fondova Evropske unije.

Do sada su koristili sredstva iz programa FP 7. To je bio program EU za finansiranje nauke i istraživanja koji je trajao sedam godina a budžet je bio 50 miliona evra. "DunavNET" još ima šest aktivnih projekata u okviru FP 7 koji su u toku. Pomenuti program nasledio je Horajzon 20-20. koji će, kao i prethodni, trajati sedam godina. Već su podneli zahtev za odgovarajući projekat i očekuju da će dobiti pozitivan odgovor. Uspešno sarađuju sa opštinskim administracijama. Kako i ne bi kada im kroz projekte donose novac. Ideja o pametnim gradovima za njih je izazov a iskustva u saradnji javnog i privatnog sektora su dobra. Ubuduće će deo svog poslovanja više usmeriti na mala i srednja preduzeća jer ona u Horajzonu imaju posebno mesto. Uostalom, i sami spadaju u tu kategoriju sa 40 zaposlenih, najvećim delom visokoobrazovanih.

"DunavNET" su osnovala dva bračna para: Srđan i Svjetlana Krčo i Maja i Boris Pokrić. Svi četvoro su povratnici iz inostranstva, iz Irske i iz Engleske. Novac zarađen u pomenutim zemljama uložili su ovde.

Ulogu portparola ima Srđan Krčo.

On za "Ekonometar" kaže da rade na razvoju mobilnih interneta i aplikacija. Objašnjava da je radno iskustvo prvo sticao kao predavač i asistent na Fakultetu tehničkih nauka u Novom Sadu. Karijeru je nastavio u kompaniji "Ericsson" u delu koji posluje u Irskoj, u Dablinu. Supruga ga je pratila i radila u drugoj softverskoj kući. Rado se priseća irskih godina:

- Radio sam na razvoju mobilne tehnologije 3G i bio sam jedan od članova istraživačke grupe koja je pokrenula rad na bežičnim mrežama. To je bilo 2003. i 2004. godine. Projekat je dobro napredovao i konkurisali smo kod EU za program FP 7. Imali smo dobre partnere i tu smo uključili i Elektrotehnički fakultet iz Beograda. Oni su tada dobili 30.000 evra. To je bila donacija u opremi i učestvovali su u dvogodišnjem projektu za obrazovanje mladih naučnika. Projekat se odnosio na bežične mreže. Tada je to još bila naučna oblast, ali je relativno brzo prerasla u uspešan komercijalni posao. Mi smo pre desetak godina kroz te projekte uspostavili dobru saradnju sa brojnim kompanijama i univerzitetima u Evropi.

Srđan kaže da mu je Irska ostala u lepoj uspomeni. To mu je, kako kaže, druga domovina. Uspešno je vodio projekte i dobio je nagradu za inženjera godine, te je na najlepši način zaokružio taj poslovni izlet.

- Uvek sam pratio sve što se dešavalo na srpskom tržištu. Procenio sam da se ovde može uspešno raditi i naravno dobro zaraditi. Želeo sam da imam svoju kompaniju, a supruga se složila. Smatrao sam da treba da iskoristim i prednosti koje sam imao u odnosu na strane investitore, jer ja sam iz Srbije i bolje poznajem poslovni ambijent, i sa dobre i sa one druge strane. Manje sam iznenađen ovim potonjim nego stranci koji prvi put dođu. Mi ne radimo mnogo u Srbiji, pa nemamo problema sa kašnjenjem plaćanja i sličnim teškoćama koje imaju domaće kompanije.

Počeli su tako što su nekoliko projekata koji su bili namenjeni "Ericsson"-u u Irskoj prebacili u Srbiju. Srđan naglašava da ovde nisu došli zbog jeftine već dobro obučene radne snage. Saradnja sa lokalnom kancelarijom "Ericsson"-a u Srbiji je dobro napredovala. Jedan od prvih projekata bio je u Pančevu "Eko bus".

Na gradske autobuse komunalnog preduzeća postavljeni su uređaji za merenje kvaliteta vazduha. Ceo projekat urađen je u saradnji sa "Telekomom Srbije" i gradom Pančevo. Rad je bio zapažen i našao se u užem izboru za nagradu na kongresu mobilnih tehnologija u Barseloni. Tamo su dobili kompliment da tako dobro realizovanih ideja nema ni u mnogo razvijenijim zemljama.

- Dosta korisnih i naprednih stvari koje mi imamo godinama, recimo plaćanje parkinga preko mobilnog telefona, na zapadu se primenjuje tek odnedavno.

O tome kako napraviti i realizovati projekat koji ima prolaz kod evropske administracije, odnosno kako iskoristiti sredstva Horajzona 20-20, Krčo kaže da su dosta iskustva stekli kod prethodnog programa FP 7.

- Važno je da vodite računa o zahtevima projekta, jer prolaznost za dobijanje sredstava je kod FP 7 bila između 10 i
20 odsto. Da naglasim, veoma je važno da napravite dobar konzorcijum. Da tu okupite stručne kompanije koje znaju da rade i imaju dobra iskustva u poslovima te vrste. Bitno je da je projekat napisan u skladu sa objavljenim pozivom iz EU. Jer, samo na osnovu onoga što ste napisali komisija ocenjuje program. Mi smo učestvovali u nekoliko programa. Jedan od zanimljivijih, koji je u toku, jeste sa upravom Novog Sada. Pravićemo pilot instalaciju za plaćanje gradskog prevoza mobilnim telefonom. U planu je još nekoliko projekata koji imaju za cilj da internet inteligenciju približe običnim građanima, vezano za javne servise. Da bi realizacija bila što uspešnija, organizovali smo nekoliko radionica po mesnim zajednicama, da bismo budućim korisnicima približili mogućnosti koje im se otvaraju. Takvi sastanci su uobičajeni u EU, zovu se "meet up" i na njih dolaze ljudi raznih profila i nivoa obrazovanja. Sledeći imamo sa stručnjacima iz oblasti tehnike. Njih ćemo upoznati sa mogućnostima koje pružaju dostupni fondovi EU i pomoći im da eventualno apliciraju za neki od programa. Što je više ljudi upoznato sa tim, veća je i šansa da se do uspešnog projekta i novca dođe.

Za pisanje projekata potrebno je bar dva meseca a sagovornik sugeriše da je bitno što bolje se uklopiti u ono što se traži. Dobra ideja je veoma bitna ali mora biti u skladu sa projektom i zahtevima koji su tu postavljeni. Svaki partner u konzorcijumu mora da ima ulogu koja je precizno određena i odgovarajuće iskustvo koje se traži. Burazerske i prijateljske šeme treba odmah zaboraviti. Ako neko ili nešto nema prođu u projektu, ne treba ga po svaku cenu gurati u konzorcijum. Samo će doneti minus!

Ali uspešan prolaz na konkursu i činjenica da je novac iz evropskih fondova stigao nikako nije kraj posla, već novi početak:

- Kada dobijete novac bitno je da pokažete da znate da radite i da hoćete da radite. Ako uspete da sve uradite po zahtevima, brzo će početi da stižu pozivi i za druge projekte.

Krčo napominje da kod projekata koji su nam sada dostupni u naučnoj oblasti Srbija nije ni najmanje uskraćena zbog toga što nije član EU. Kompanije i univerziteti iz Srbije imaju isti tretman kao i slične organizacije iz Italije ili Nemačke. O tome kako dobiti ideju za dobar projekat, naš sagovornik napominje da je bitno da se oni koji imaju ambicija uključe u projekte i da posećuju skupove, radionice, "otvorene dane" vezane za oblast u kojoj posluju. To je prilika da upoznaju ljude sa kojima mogu da se eventualno uključe u zajednički projekat.

Osim oblasti kojom se bavi "DunavNET", EU posebnu pažnju obraća na programe koji su vezani za zaštitu životne sredine i poljoprivredu. Koliko je to za ove prostore bitno ne treba ni objašnjavati. "DunavNET" će nastaviti da radi na razvoju u svojoj oblasti. Krčo napominje da ih zanima "Internet of klaud koncept", a to je projekat o kome će se više čuti u godinama koje dolaze.

Kako napisati projekat

Za one koji se tek spremaju da konkurišu za sredstva fondova EU, Krčo napominje da projekat treba napisati u formatu i gabaritu koji se traži. Aplikanti treba da znaju kako se ocenjuje projekat. Tu procenu radi od tri do pet stručnjaka koji nisu iz Evropske komisije. Prve procene obavljaju pojedinačno a potom sledi usklađivanje i upoređivanje ocena. Sledeći korak je preliminarna rang lista. U drugom krugu se smanjuje broj stručnjaka i oni se fokusiraju na projekte koji imaju iste ocene. Tek potom prave konačnu rang listu i objavljuju imena i sume novca za izabrane projekte.

Krčo naglašava da uspeh naših preduzeća u ovim programima najviše pomaže njima samima, ali i celoj zemlji. Stvara se bolja slika o Srbiji.

- Tako je u njihovoj branši Novi Sad već prepoznat kao grad odakle dolaze dobri projekti od kojih se mogu očekivati rezultati.

Koncept programa Horajzon

Horajzon program je tako koncipiran da ukoliko u jednom konzorcijumu koji je uspešno prošao sve trijaže ima više malih i srednjih preduzeća onda on kod konačne ocene dobija prednost rada - kaže Krčo.

On objašnjava da je program podeljen u tri dela. Prvi je za male projekte do 50.000 evra i namenjen je istraživanju
tržišta, a traje šest meseci. Drugi nosi veću sumu do dva miliona evra, to je deo programa koji pomaže da se završe započeti proizvodni programi i roba plasira na tržište. Treći je mentorski rad.

Autorka: Milana Mol

(Napomena: tekst je u potpunosti preuzet iz lista "Ekonometar". Poziv na pretplatu www.nirapress.com)

DunavNET d.o.o. Novi Sad

Ericsson d.o.o. Beograd

Fakultet tehničkih nauka Univerziteta u Novom Sadu

Telekom Srbija a.d. Beograd

Dunav net

Erikson

mobilne aplikacije

aplikacije za mobilne telefona

FP 7

Horajzon 20 20

horizont 2020

Srđan Krčo

Svjetlana Krčo

Maja Pokrić

Boris Pokrić

Eko bus