Rezultati kontrole opasnog industrijskog otpada u oktobru - Velike količine u preduzećima u restrukturiranju i stečaju

Inspekcija za zaštitu životne sredine Srbije najavila je danas da će krajem oktobra predstaviti rezultate kontrole opasnog industrijskog otpada u 85 preduzeća u restrukturiranju i stečaju, kako bi se napravio plan trajnog izmeštanja i adekvatnog zbrinjavanja tog otpada.

- Od 14. jula kontroliše se 80 firmi u restrukturiranju i 25 u stečaju, za koje se zna da imaju veće količine opasnog otpada - kazao je novinarima načelnik Odeljenja za velike hemijske udese Željko Pantelić.

Samo u nekadašnjim postrojenjima "Prve iskre" iz Bariča utvrđeno je da ima više od 500 tona opasnog otpada za čije je zbrinjavanje potrebno više od milion evra.

Kontrola je obavljena u više od 80% odabranih preduzeća, među kojima su Hemijska industrija "Župa" iz Kruševca, fabrika mineralnih đubriva "Prahovo", IMT Rakovica i "Zastava kamioni" Kragujevac.

U Inspekciji za zaštitu životne sredine nisu želeli da iznose procene o količinama opasnog industrijskog otpada u Srbiji, dok za oko dva meseca ne budi imali kompletne podatke. Pantelić je objasnio da je cilj da se nakon majskih poplava koje su dodatno pokazale da preduzeća u restrukturiranju uglavnom nisu u stanju da se staraju o takozvanom istorijskom opasnom otpadu, utvrdi količina i stanje tog otpada i uradi plan njegovog tretmana, i da se utvrdi u kolikom delu će to platiti država.

On je naveo da se u firmama u restrukturiranju i stečaju uglavnom nalazi opasan otpad iz proizvodnje, nastao pre više od 20 godina, i koji je decenijama u fabričkim dvorištima, iako je po zakonu privremeno skladištenje dozvoljeno maksimalno godinu dana.

- Inspekcija, pored ove velike akcije, redovno obilazi sve postrojenja gde se otpad nalazi, ali u Srbiji za najveći broj opasnih hemikalija ne postoji postrojenje za tretman. Zbog toga moramo da ih izvozimo u Evropsku uniju, gde se dalje prerađuju - kazao je Pantelić.

Predstavnica inspekcije Dragana Bosiljčić kazala je da se tokom kontrole utvrđuju vrste otpada, količine, vreme i mesto nastanka opasnog otpada, način skladištenja, da li je otpad bio izložen atmosferskim uticajima, na kojoj vrsti podloge se nalazi, a utvrđuje se i način pakovanja, u kom stanju je ambalaža, kakvo je stanje otpada, kako je obležen i da li su ovlašćene laboratorije radile analize otpada.

Inspekcija je samo potvrdila nalaze elaborata o trajnom zbrinjavanju opasnog otpada opštine Obrenovac iz 2011, koji je pokazao da će za to biti potrebno više od milion evra, odnosno 2,6 EUR po kilogramu. Iz Inspekcije su istakli da za vreme velikih majskih poplava voda nije ugrozila opasan otpad u Bariču, koji se uglavnom ne nalazi u adekvatnoj ambalaži.

Predstavnici Inspekcije su ipak upozorili da je hitno potrebno zbrinjavanje opasnog otpada u Bariču, na samoj obali Save i Kolubare, uzvodno od vodozahvata beogradskog vodovoda. Načelnica Odeljenja za sprečavanje i kontrolu zagađenja životne sredine Olivera Topalov je navela da bi posledice bile nesagledive da je do postojenja u Bariču i opasnog otpada za vreme poplava prodrla voda.

Po njenim rečima, nakon poplava strani stručnjaci su uzeli uzorke zemljišta i vode da bi se utvrdio uticaj istorijskog zagađenja na životnu sredinu, a rezultat se očekuje.