Gde se hrane muslimani u Beogradu?

Muslimani koji su rođeni Beograđani ili već duže vreme žive u Beogradu snabdevaju se hranom na nekoliko poznatih i "proverenih" mesta, prenosi "Dnevni avaz". Većina njih, izbegavajući da se pojavi pred kamerom, priznaje da je ovo jedan od problema sa kojim se svakodnevno susreću. Kažu, navikli su.

Osim par turskih restorana, postoji i nekoliko ćevabdžinica i buregdžinica čiji su vlasnici uglavnom muslimani. Od nedavno, preko puta beogradske Bajrakli džamije postoji i prodavnica "Halal shop" koja je jedino zvanično potvrđeno mesto gde se može nabaviti meso, suhomesnati i mlečni proizvodi sa halal sertifikatom.

Halal hranu kupuju i građani drugih veroispovesti, ističu prodavci. Česti kupci su komšije koji stanuju u blizini.

Gde sve ima halal hrane

Pored "Halal fooda" kod Bajrakli džamije halal hrana može se pojesti još pored Železničke stanice na Savskom vencu gde se nalazi "Banjalučki ćevap", u restoranu "Gnezdo" na Autokomandi, u buregdžinici "Sarajevo" u ulici 27. marta ili u objektu "Pazarski ćevap" u Beogradskoj ulici u blizini Slavije.

To su mesta gde upućeni slobodno svrate po zalogaj jer tamo ne strahuju da će imati primesa od mesa čije je konzumiranje islamom zabranjeno.

Za hranu je svakako najteže onima koji su prvi put u Beogradu pa se bez specijalnih uputstava moraju snalaziti. Pogotovo, jer bolji poznavaoci proizvodnje hrane ističu da se čak i u proizvodnji hleba koriste neki sastojci koji su svinjskog porekla.

Almir Ćulafić iz Novog Pazara prenoseći svoja iskustva kaže da je uglavnom od kuće nosio hranu ili je išao u buregdžinicu "Sarajevo" , gde je jeo pitu od sira ili pečuraka.

- Imam iskustva i znam gde je čisto i halal hrana. Uglavnom smo donosili mantije i pite od kuće, to je najsigurniji način - preporučuje Alamir.

Stari Beograđanin, hadžija Skender Zejbegi na pitanje kako se muslimani u Beogradu snalaze za hranu odgovara da, pored restorana u blizini džamije, u poslednje vreme ima i nekoliko turskih restorana.

Prema njegovim rečima, što se tiče snabdevanja, svojevremeno je u okviru džamije postojala prodavnica mesa, ali je slabo radila.

- Muslimani se ovde sami snalaze. Malo su i ovdašnji ljudi primili k znanju da se ostalo meso treba odvajati od svinjskog. Koliko je to halal, to je druga priča - poručio je Skender.

Vlasnik turskog restorana "Dukat" u blizini Studentskog trga, Ibrahim Uigur, kaže da se sva jela u ovom restoranu spremaju po tradiciji iz Gaziantepa, pa su samim tim i halal. Ističući da u mestu kakvo je Beograd nije baš lako proizvoditi halal hranu, pa od nabavke mesa do ljudi koji su zaposleni u kuhinji - sve stiže iz Turske.

- Ponosimo se što vodimo jedan ovakav restorana u glavnom gradu Srbije. S duge strane Srbi koji dolaze u naš restoran i nakon što probaju hranu kod nas dolaze ponovo baš zbog ukusa koji daju halal meso i hrana - istakao je Uigur.

Proces adaptacije u Beogradu

Prema njegovim rečima, zbog saobraćajne lokacije na kojoj se nalaze i velikog broja i vrste jela koja nude, nemalo je onih koji svrate i pitaju da li je hrana halal.

Direktor agencije za Halal Srbija Mustafa ef Jusufspahić ističe da je situacija u Srbiji danas nešto bolja nego što je to slučaj bio ranije.

- Opcija halala je dugi niz godina bila zapostavljena kada je u pitanju ishrana muslimana i halal nije bio zastupljen. Ni danas ga nema mnogo, ali smo na putu da to imamo sve više - govori on.

Prema njegovim rečima, muslimani koji žive u Beogradu se lakše snalaze, nego oni koji dolaze privremeno i koji imaju neminovni proces adaptacije. Pogotovo ako dolaze iz muslimanskih sredina.

- Beograd je veliki grad, dosta je razuđen i veoma je mali broj objekata koji nudi taj sadržaj. Veoma je teško onome kada dođe da pronađe takvo mesto i snađe se. Sve mu je teško. Pogotovo kada još treba da se snalazi da nađe koru hleba - rekao je Jusufspahić.

Zbog nepostojanja halal hrane smršao 13 kilograma

Zaki Shaltaf iz Agencije za certifikovanje halal proizvoda rekao je da je od osnivanja agencije situacija malo bolja.

- Kad sam došao u Beograd, tokom prve godine, dok se nisam snalazio, nisam znao gde mogu da jedem, gde mogu da kupim svoju hranu. Izgubio sam 13 kilograma - kazao je Zaki Shaltaf, priznajući da se i on mučio kao i svako nov ko dođe u Beograd.

- Ovom gradu je zaista neophodan veći broj takvih prodavnica i radnji. Ne samo u gradu , već i na autoputu kroz Srbiju - izjavio je Jusufspahić i objasnio da samo sedam miliona Turaka svake godine prođe kroz Srbiju.

- Onda vidite žene u marama koje sede na pločnicima zato što ne možemo da im ponudimo halal u svom restoranu. To mislim da nije pametno, niti je to sa ekonomskog stanovišta normalno, pogotovu što su to platežno imućni ljudi i imaju novac - zaključio je Jusufspahić.

Krv prenosi toksine

Halal je nešto što nije ograničeno samo na muslimane, objašnjava Jusufspahić i navodi:

- To dokazuje halal prodavnica gde su najveći konzumenti ljudi koji nisu islamske veroispovesti i koji prepoznaju šta je kvalitet, šta je zdrav život, čistoća i kvalitetna ishrana. To je meso koje u sebi nema ono što najviše prenosi toksine, a to je krv.