Niš - grad klastera

Priča o malim preduzetnicima sa severa Italije koji su proizvodili nameštaj i onda odlučili da se udruže u klastere, kako bi ostvarili bolji i lakši plasman na tržištu, stigla je i u Srbiju. U vreme kada proizvodnje skoro da nema, a nezaposlenost je velika, jedini način za oživljavanje nerazvijenog juga zemlje i pokretanje posrnule privrede, preduzetnici vide u udruživanju.

Klasteri su udruženje više proizvođača iz iste branše, a jedan od razloga zašto ova udruženja nižu uspehe širom sveta jeste što ih muče isti problemi. Da je u početku postojalo nepoverenje i sumnja kod članica klastera potvrđuje i Slavica Milovanović, predsednica tekstilnog klastera i vlasnica firme "Hajdi baby" iz Aleksinca koja proizvodi odeću i opremu za bebe.

- Velika je sumnja bila, jer su ranije to bila neka udruženja koja nisu tako funkcionisala i uvek se gledala jednokratna korist, samo za sebe. Ovde se radi da svi imamo neku koristi, da svi imamo nešto i misija našeg klastera je da se evropskom tržištu prikažemo kao jedan brend - brend niškog okruga - kaže Milovanovićeva i napominje da jedino kroz zajednički nastup domaći tekstilci imaju šanse za uspeh na evropskom tržištu.

Kuća Klastera u Nišu osnovana je pre dve godine uz pomoć danskog programa podrške lokalnom ekonomskom razvoju LEDIB, i danas obuhvata 60 klastera iz Niškog okruga, pa se sa pravom grad na Nišavi može nazvati gradom klastera.

- Veoma je teško dobiti poverenje privrednika zato što mi iza sebe beležimo jedan dugi niz godina kada su privrednici na ovaj ili onaj način bili prevareni ili jednostavno nepoštovanin - ističe Danka Milojković, direktorka Kuće Klastera u Nišu, koji broji preko 350 malih i srednjih preduzeća sa juga Srbije koji udruženim snagama pokušavaju da se izbore za svoje mesto kako na domaćem, tako i na evropskom tržištu.

Kroz rad klastera osnažuje se sektor malih i srednjih preduzeća, a ova vrsta udruženja u Evropi postoji preko tri decenije, a recimo, samo je Nemačka prošle godine za ovaj sektor izdvojila 160 mil EUR. U Srbiji klasteri se intenzivnije razvijaju tek poslednjih pet godina, a kao i uvek najveća prepreka bržem razvoju jeste nedostatak novca. Za razvoj klastera prošle godine u budžetu su obezbeđena sredstva u iznosu od oko dvesta hiljada evra, što prema rečima direktorke Kuće klastera Danke Milojković, nije dovoljno ni za rad jednog klastera, a kamoli svih koji se nalaze na domaćem tržištu.

- Druge države izdvajaju velika sredstva za razvoj klasterskih organizacija i klasterskog koncepta. Zašto? Zato što oni kroz razvoj klastera zapravo ne vide pojedince. To je jedan koncept podizanja svesti, konkurentnosti i inovativnosti velike grupe malih i srednjih preduzeća u sektorima koji su strateški opredeljeni za podsticanje razvoja privrede - ističe Milojkovićeva.

Da je to recept koji bi trebalo Srbija da sledi i više je nego očigledno, jer od oko 500 velikih domaćih firmi koje posluju u Srbiji, većina posluje sa gubicima.

- Ne možemo se osloniti na velike firme, jer očigledno je da su svi ti veliki sistemi nestali i moramo se locirati na ono gde smo najbliži razvijenoj Evropi, a to su usluge, poljoprivredni proizvodi i mikro, odnosno mali biznisi gde čovek upošljava sebe, na taj način pokriva potrebe svoje porodice i ostvaruje neku svoju nezavisnost - zaključuje direktorka Kuće Klastera.

Uhodani sistem u kome velika preduzeća angažuju mala i srednja kao kooperante nažalost je sve manje zastupljen u Srbiji, pa kičma domaće privrede upravo postaje sektor malih i srednjih preduzeća. Kroz udruživanje u klaster, jača se međusobna saradnja i povećava proizvodnja.

- Mi sarađujemo sa tridesetak malih preduzeća ili radnji iz ovog kraja koja zapošljavaju preko 500 ljudi u tom zavisnom sistemu saradnje - ističe Mile Kocić, vlasnik kompanije YUMIS, koja je svakako jedan od pokretača agroklastera Niškog okruga.

Kao srednje preduzeće koje zapošljava više od 200 radnika, i koje već dve decenije posluje u oblasti prehrambene industrije, oni udruživanje u klaster vide kao način da se bolje organizuje proizvodnja, ali i kao jedini način za razvoj juga zemlje.

- Na ovom delu Srbije, samo proizvodni kapaciteti mogu da ožive aktivnosti jer su sve druge aktivnosti u Beogradu ili Novom Sadu. Tako da, ako država podrži inicijativu privrednika i uopšte ljudi koji se bave uslovima za ostvarivanje napretka ovog kraja, siguran sam da ima kapaciteta da se očekuje bolja proizvodnja i bolji uslovi za razvoj ovog kraja. Ako ne, bojim se da ne dođe i do potpunog zamiranja proizvodnje - smatra Kocić.