Kurs dobar, put neizvestan - Šta su IT stručnjaci rekli o najavljenom državnom programu podrške?

I uspešnima je potrebna podrška, jednoglasan je zaključak ankete o državnoj pomoći IT sektoru, na koju je tokom januara 2013. odgovorilo više od 200 stručnjaka iz vodećih programerskih firmi u Srbiji.

Da podsetimo, Ministarstvo finansija nedavno je najavilo poreske olakšice, subvencije za početnike i prilagođavanje obrazovnog sistema potrebama IT industrije, kao i podršku izvoznicima. Sudeći po onome što anketirani IT eksperti kažu, fokus je pogođen.

- Anketa je u velikoj meri potvrdila nacrt državnog programa, što potvrđuje da su kreatori na pravom putu – kaže za "eKapiju" IT analitičar Milovan Matijević, iz kompanije "Mineco Computers", koja je bila partner na distribuciji i obradi upitnika.

Rezultati ankete u potpunosti su osporili konstataciju koja se do skora "provlačila" kroz medije: da je stanje u IT sektoru odgovarajuće, i da ne zahteva program vladine podrške – srednja ocena ove tvrdnje (na skali od 1 do 5), je svega 1,7. Ovaj zaključak dodatno pojačava tvrdnja: "Uzimajući u obzir potencijale za dalji razvoj neophodan je poseban program vladine podrške IT sektoru", za koju je dobijena vrlo visoka srednja ocena - 4,5.

Anketa je pokazala i da je, ipak, stepen poverenja prema najavljenom državnom planu nizak, što ukazuje na jaz između stavova "struke" i "politike". Rešenje ovog izazova je ključno za efikasno sprovođenje budućih vladinih planova, kažu u kompaniji "Mineco".

Kada je reč o stanju na tržištu, srpski IT sektor kao glavne barijere vidi nedovoljno znanje političara o postojećim mogućnostima ovog sektora (4,5), slabu komunikaciju sa kreatorima politike, nisko učešće malih organizacija u velikim IT projektima i odliv kadrova. Tu je o preterana birokratija, koja je do sada odvraćala firme da se prijavljuju za programe podrške, kao i visoki porezi. Na poslednjem mestu među ograničavajućim faktorima (ali i dalje dosta visoko ocenjeni) su veliki troškovi poslovanja.

Šta još kažu IT stručnjaci?

Država je i do sada bila važan činilac za domaći IT razvoj, ali je predstavnici struke nisu doživljavali kao partnera. Iako je u državnom vlasništvu 35 visokoobrazovnih IKT institucija, na koje se godišnje upisuje oko 5.500 brucoša, od kojih 80% studira na račun bužeta, IT sektor tek sada prepoznaje ulogu države u obezbeđivanju kadrova.

Što se kvantiteta tiče, anketa pokazuje da treba povećati broj upisanih na IT fakultete, na čemu država treba intezivno da radi - povećanjem sredstava, obezbeđivanjem dodatnog prostora itd. U popravljanju kvaliteta diplomiranih IKT stručnjaka postoji prostor za poboljšanje, tu je za početak dovoljno napraviti pozitivnu povratnu spregu između fakulteta i IT sektora.

Izražen je kritički odnos sektora prema naučno-istraživačkom radu IKT instituta i laboratorija koje su bez izuzetka u državnom vlasništvu. Zbog svega ovoga, u Srbiji nije uspostavljen delotvoran "trougao" znanja koji čine: visoko obrazovanje, naučno-istraživački rad i visokoinovativne IT firme. Kao da postoji nepremostiva barijera između onih koji su osnovani da troše novac stvarajući znanje i onih koji stvaraju novac uz pomoć znanja. IT industriji je potreban drugačiji inovacioni sistem, koji bi uključivao privatni sektori i srednja i mala preduzeća, pokazuju rezultati.

Zanimljivi su i odgovori na pitanje "Šta treba uraditi na nacionalnom nivou da bi se povećala uspešnost srpskih IT organizacija? Predložite akcije." Ostavljena je mogućnost odgovora otvorenog tipa, i dobijeno je obilje odgovora koji iskazuju zajedničke stavove po sledećim oblastima: obrazovanje i kadrovi, poreske olakšice, smanjenje doprinosa i uvođenje subvencija, a što se u velikoj meri poklapa sa aktuelnim planovima Vlade.

Kome bi ovo trebalo da bude bitno?

Ukratko - svima. Najpre državi, kojoj ovo može kompas da je na dobrom putu i da podržava prave stvari.

- Mnogobrojne zemlje, velike i male, kako najrazvijenije, tako i zemlje u razvoju donele su programe podrške IT sektoru. Srpska vlada ima šansu da primeni najbolja iskustva, ali uz maksimalno prilagođavanje domaćim specifičnostima potvrđenim u ovoj anketi – kaže Milovan Matijević za "eKapiju".

Informatičkom sektoru ovo može biti ohrabrenje i podstrek za dalji razvoj. Širokoj društvenoj zajednici, zato što je dokazana veza između ulaganja u IT i napretka ostatka ekonomije, pa time i društva.

Najavljeni dražvni program podržavaju i u kompaniji "M&I Systems, Co.Group", i ističu da država treba da istraje u svojim namerama.

- Inicijativa je izuzetno dobra i siguran sam da bi predložene mere IT preduzećima bile od velike pomoći i omogućile zapošljavanje novih radnika, razvoj naprednih tehnologija, bolju konkurentnost i već izvozni potencijal – kaže za "eKapiju" Dragoljub Prijić iz "M&I Systems, Co.Group".

- IT industrija je vrlo specifična i pre uvođenja najavljenih mera potrebno je usaglastiti dosta stvari. Stoga se nadam da će država istrajati u svojoj nameri, jer bi to bilo veoma korisno ne samo za sektor o kome govorimo, već za ekonomiju cele zemlje – objašnjava Prijić.

Saradnici

Veliku ulogu u iniciranju ovog programa imao je Vojvođanski IKT klaster, kao i klasteri Ni-CAT i ICT-NET, Društvo informatičara Srbije, SIEPA, Privredna komora Srbije, uz partnerstvo kompanije "Mineco Computers".

Milica Stevuljević