Šest manje poznatih činjenica o Prvom maju

Danas se širom sveta obeležava Međunarodni praznik rada, 1. maj, kao podsećanje na velike radničke proteste održane u Čikagu 1. maja 1886. godine. Ako mislite da o Međunarodnom prazniku rada, koji se obeležava svake godine, znate gotovo sve - evo nekoliko manje poznatih činjenica.

Četvrtog maja 1886. godine, na ozloglašenom trgu Hajmarket u Čikagu, započele su u početku mirne demonstracije, koje su imale za cilj da podrže borbu radnika za osmočasovno radno vreme, što su sindikati zahtevali 1. maja.

Međutim, nepoznata osoba bacila je bombu na policiju, koja je uzvratila vatrom. Poginulo je sedam policajaca i četiri civila, uz veliki broj ranjenih. Osam anarhista je osuđeno za zavjeru. Na sudu se tvrdilo da je jedan od njih napravio bombu, ali nijedan od njih nije je bacio. Prvobitni izveštaji tadašnjih medija, kao ni svedoci, uopšte ne pominju da se pucalo iz pravca demonstranata – pucala je samo policija.

U aprilu 1933. godine, svega dva meseca nakon što su došli na vlast, nemački nacionalsocijalisti proglasili su 1. maj "Danom nacionalnog rada" i državnim praznikom, te objavili da će sve proslave organizovati Vlada. Proslave drugih političkih i društvenih aktera bile su zabranjene, a centralna masovna proslava održana je na aerodromu Tempelhof. To je trajalo do kraja postojanja Trećeg rajha.

Nemački nacisti bili su izuzetak među sličnim evropskim pokretima tog vremena. Benito Musolini je u Italiji zabranio obelržavanje 1. maja i za praznik rada odredio 21. april, dan kada se slavi "Natale di Roma", odnosno rođendan Večnog grada. U Portugalu je Antonio de Oliveira Salazar represivno suzbijao svaki pokušaj obeležavanja 1. maja, a slično je bilo i u Španiji, gde je režim Fransiska Franka strogo progonio one koji su pokušavali organizovati proslave ovog praznika.

Pored tradicionalnih demonstracija, radnici u Francuskoj neguju i jedan predivan običaj. U skladu sa tradicijom koja potiče još iz vremena burbonske monarhije i kralja Karla IX, Francuzi svojim voljenima, prijateljima i rodbini poklanjaju biljku đurđevak. Godine 1561, kada je ovaj vladar imao deset godina, dok je čekao da dođe na presto, poklonio je po jedan đurđevak svim damama na dvoru. Danas francuska država oslobađa od plaćanja poreza prodaju đurđevaka na taj dan – ali samo pod uslovom da su ubrani u prirodi i da nisu kupljeni radi preprodaje.

Promovisana od strane mreže feminističkih, antikapitalističkih i migrantskih organizacija, grupa i kolektiva, prvenstveno u zapadnoj Evropi, "EuroMayDay" se održava 1. maja, kao i tradicionalni Praznik rada, ali je fokusirana na borbu protiv nesigurnosti. Njeni tvorci je vide kao "ažuriranje" starog praznika, a organizuje se pod sloganom: "ljudi koji živite u nesigurnosti, ujedinite se i protestujte za slobodnu, otvorenu i radikalnu Evropu". Nastala je u Milanu, odakle se proširila na Barselonu, a potom i na ostatak Evrope. Procenjuje se da tog dana ukupno oko 300.000 ljudi širom Evrope protestuje protiv nesigurnosti.

Iako celi svet, zvanično ili nezvanično, Praznik rada obelržava 1. maja, Amerikanci imaju drugačiji datum. Njihov praznik je "pokretan" i obeležava se svakog prvog ponedeljka u septembru, pod nazivom "Labor Day", odnosno Dan rada. Prvi put je obeležen 1882. godine u saveznoj državi Oregon. Nacionalnim praznikom je postao 1894. godine, a svi pokušaji da se prebaci na 1. maj do sada nisu uspeli.

I dok mi tradicionalno roštiljamo, Francuzi, Španci i Italijani protestuju – Amerikanci kupuju. Trgovci tvrde da je promet tog dana drugi po veličini, odmah nakon "crnog petka".