Da li bi povezivanje Srbije na rusku Družbu bila promašena investicija ili novi važan izvor snabdevanja nafte?

U jeku energetske krize 2022. godine, kada je najavljeno da će Srbiji zbog evropskih sankcija biti zabranjen uvoz ruske nafte preko Jadranskog naftovoda (JANAF), aktuelna vlast najavila je izgradnju naftovoda do Mađarske i time, indirektno, povezivanje na rusku Družbu, kako bi iz tog pravca dobijala ovaj ruski energent. U početku se ovaj plan države činio kao politički marketing, ali nedavnim usvajanjem Uredbe o utvrđivanju Prostornog plana područja posebne namene infrastrukturnog koridora naftovoda od granice sa Mađarskom do Novog Sada, postalo je jasno da država od ovog projekta ne odustaje. Usvajanjem uredbe stvoreni su uslovi za izgradnju ovog energetskog projekta.

Sporazum o izgradnji naftovoda između Mađarske i Srbije potpsiali su još u junu 2023. godine ministarka rudarstva i enegetike Dubravka Đedović Handanović i mađarski ministar spoljnih poslova i trgovine Peter Sijarto na Paliću. Tada je rečeno da će se naftovod prostirati od Novog Sada do mađarskog mesta Alđe, da će srpski deo koštati 157 mil EUR i da će se njime godišnje transportovati 5,5 miliona tona nafte.

Kao glavni razlog za izgradnju ovog naftovoda, predstavnici vlasti naveli su to da je Srbiji potreban drugi pravac dobijanja nafte, s obzirom na to da se sada oslanja samo na dostavljanje nafte preko hrvatskog JANAF-a. Predsednik Aleksandar Vučić izjavio je ranije da je naftovod moguće izgraditi za dve godine, a plan je da bude završen do 2028. godine. Nakon najave uvođenja američkih sankcija Naftnoj industriji Srbiji zbog većinskog ruskog vlasništva, mađarski ministar Sijarto najavio je da će Srbija i Mađarska ubrzati izgradnju naftovoda.

Energetski stručnjaci ukazali su i ranije da bi se izgradnjom ovog naftovoda Srbija indirektno povezala na rusku Družbu koja je najduži naftovod na svetu dužine 4.000 kilometara i koji od 1962. godine doprema naftu iz Rusije u Evropu. Sastavljen je od dva kraka, severnog i južnog. Račva se u Belorusiji tako da severni snabdeva naftom Poljsku i Nemačku, a južni, preko Ukrajine, Češku, Slovačku i Mađarsku. Osim ruske, ovim naftovodom može se dopremati i kazahstanska nafta. Međutim, stručna javnost u Srbiji podeljena je oko isplativosti i održivosti izgradnje naftovoda do Mađarske.

Jedni tvrde da bi izgradnja ovog naftovoda i povezivanje na Družbu na duži rok bilo neodrživo, jer su cevi Družbe stare i njen radni vek uskoro ističe, kao i zbog toga da prolazi preko ratom zahvaćene Ukrajine te bi samo jedna eksplozija mogla da prekine protok nafte. Drugi smatraju da ovaj naftovod za zemlje centralne Evrope nema alternativu i da će njim još dugo godina stizati ruska nafta, te je njegova izgradnja dobra i za Srbiju jer će time, pored JANAF-a, dobiti novi izvor snabdevanja.

Energetski stručnjak Miloš Zdravković rekao je da Srbija izgradnjom naftovoda sa Mađarskom rešava zavisnost od hrvatskog JANAF-a. Međutim, ukazuje da putem JANAF-a Srbija može da kupuje naftu koju god želi: rusku (kada se budu ukinule evropske sankcije koje su trenutno na snazi), kazahstansku, iračku, američku, što ne bi bio slučaj naftovodom preko Mađarske.

- Što se tiče povezivanja sa Mađarskom, mi se na taj način indirektno povezujemo na rusku Družbu. U nekim geopolitičkim okolnostima kada bi iz nekog razloga JANAF odlučio da prekine isporuku nafte, ovaj naftovod bi bio alternatava, ali ja ne verujem da je interes Hrvata da prekinu snabdevanje iz razloga što je najveći partner JANAF-a upravo Naftna industrija Srbije (NIS) - objašnjava Zdravković i kaže da 74% prihoda JANAF-a dolazi od ugovora koji ima sa NIS-om.

Na pitanje da li je povezivanje Srbije sa Družbom održivo na duži rok s obzirom na činjenicu da je Družba stara i da se nalazi na teritoriji Ukrajine, Zdravković odgovara da se to tako uglavnom plasira u evropskim medijima, a da je stvarnost drugačija.

- U stvarnosti, taj naftovod nema alternativu za Evropu, naročito zbog činjenice da je mnogo jeftnije snabdevanje preko naftovoda nego preko tankera. To se posebno odnosi na zemlje centralne Evrope, kao što su Mađarska, Češka i Slovačka - ukazao je Zdravković.

Istakao je i da je naftovod bitan i za privredu Nemačke i dodao da to što Nemačka trenutno navodno više kupuje kazahstansku naftu, to nije istina, jer je to nafta koju zapravo Kazahstan kupuje od Rusije.

- To je samo prepakivanje papira - rekao je Zdravković.

A kada je reč o mogućim eksplozijama na naftovodu Družba, Zdravković odgovara da i Ukrajinci zarađuju na Družbi i da "Ukrajinci nemaju snage da isključe Družbu".

Prema Zdravkovićevom mišljenju, Srbiji jeste potreban novi izvor snabdevanja naftom, ali smatra da bi izgradnja naftovoda preko Rumunije do luke u Konstanci za Srbiju bila i isplativija i održivija alternativa. U tom slučaju bi, kako kaže, Srbija sa Crnog mora imala mogućnost da kupuje naftu iz više izvora: i rusku, norvešku, sa Bliskog istoka, bilo koju koja dođe do obala Crnog mora.

Politički i ekonomski analitičar Aleksandar Đokić rekao je da je povezivanje Srbije na naftovod Družba preko Mađarske teorijski izvodljivo zbog izuzeća Mađarske od sankcija EU na rusku naftu iz cevovoda i sporazuma Srbije i Mađarske iz 2023. o izgradnji naftovoda. Đokić dodaje da uprkos ratu u Ukrajini, južni krak Družbe ostaje operativan, a Srbija, izvan sankcija EU, nema pravnih prepreka.

- Međutim, dok se ratna dejstva ne obustave i ne bude jasan odnos SAD i Rusije po mnogim pitanjima, pa i pitanjima energetike dati projekat je politički neostvariv. EU bi se takođe usprotivila takvom projektu. Teorijski je moguće kroz Družbu, pored ruske nafte, transportovati i kazahstansku naftu, mada je to opet pitanje bilateralnog dogovora Rusije i Kazahstana - navodi Đokić moguće prepreke za povezivanje Srbije na Družbu.

Energetski stručnjak Bogdan Petrović pak smatra da izgradnja naftovoda do Mađarske nije spajanje samo sa Družbom, već da je to spajanje sa mađarskim sistemom naftovoda.

- Mađarska ima i druge izvore nafte, uzima i ona naftu iz Hrvatske, tako da izgradnja ovog naftovoda nije vezana samo za Družbu. To nama otvara prostor da dobijamo naftu iz još jednog pravca, a ne da se oslanjamo samo na Hrvatsku - rekao je Petrović.

Kao što je Zdravković naveo, za Srbiju bi izgradnja naftovoda preko Rumunije do luke u Konstanci bila verovatno bolja alternativa. Podsećamo da je na evropskom nivou i postojala ideja o izgradnji naftovoda do rumunske luke u Konstanci i da je taj naftovod trebalo da nosi naziv Panevropski naftovod.

Ideja o izgradnji Panevropskog naftovoda potiče od 2002. godine. Sporazum o početku izgradnje naftovoda potpisan je između Hrvatske, Italije, Rumunije, Srbije i Slovenije 3. aprila 2007. godine na Energetskom forumu održanom u Zagrebu. Međutim, do izgradnje ovog naftovoda nikada nije došlo.

Panevropski naftovod je planirani naftovod od crnomorske luke Konstanca (Rumunija) preko Srbije i Hrvatske do Omišlja, (ostrvo Krk) kod Rijeke i dalje preko Slovenije do luke Trst (Jadransko more) u Italiji, gde bi se priključio na cevovod TransAlpineLine (TAL).

Na pitanje zašto se od ovog projekta odustalo, Petrović je rekao da u Evropi postoji sukob između ciljeva dekarbonizacije i dugoročnih infrastrukturnih projekata poput naftovoda koji se grade za period od 50 do 100 godina.

- Ako želite da se dekarbonizujete za 20 godina, onda nemate interes da pravite takve projekte - ukazao je Petrović.

On je naglasio da Evropa "ne zna šta želi", jer želi i diverzifikaciju izvora energije, ali istovremeno cilja na smanjenje emisije ugljen-dioksida.

Takođe, Petrović ukazuje i da se privatni kapital povlači iz takvih projekata jer ne vidi ekonomsku isplativost u projektima koji neće doneti korist u narednih 20 godina, što stvara dodatnu komplikaciju u odlučivanju o energetskim politikama.