Profesorka Đukanović: U slučaju Generalštaba preskočen niz koraka koji prethode odluci Vlade

Prošlog novembra Vlada Srbije ukinula je status kulturnog dobra Generalštabu, uprkos protivljenju stručne javnosti i građana. Ova odluka otvorila je put za komercijalnu izgradnju poslovne kule i hotela Tramp, iza kojeg stoji kompanija Džareda Kušnera. Na godišnjicu početka NATO bombardovanja, studenti su Ustavnom sudu predali inicijativu za ocenu ustavnosti odluke Vlade Srbije da se zgradi Generalštaba ukine status kulturnog dobra, nakon čega su se pridružili stručnim udruženjima i građanima koji su se okupili kod Generalštaba u znak protesta.

Iako su pokrenute nove inicijative da se vrati zaštita kompleksu Generalštaba i ako su sada uz strukovna udruženja i instititucije stali i studenti, profesorka arhitekture i bivša direktorka Zavoda za zaštitu spomenika kulture, Dubravka Đukanović, kaže da niko ne može da zna sudbinu kompleksa Generalštaba.

- Mislim da danas niko ne može da predvidi sudbinu kompleksa Generalštaba, ali će 24. mart svakako ostati zabeležen ne samo kao dan kada je počelo bombardovanje Srbije, nego kao i dan kada je Beograd digao glas za odbranu nepokretnog kulturnog nasleđa. Svedoci smo da se briga o nasleđu mesecima preliva sa malobrojnih stručnjaka u oblasti zaštite na druge arhitekte, profesionalce srodnih struka, udruženja, institucije i konačno studente koji su pokrenuli građane Beograda, zabrinute za grad koji ostavljamo za budućnost. Godinama smo svedoci rušenja dragocenih svedočanstava o kratkim uzletima naše arhitekture, ali smo isto tako i svedoci da se vlasti menjaju, ali se ne menjaju interesi. Rušenjem istorijskih zgrada, a posebno dela izuzetne umetničke i arhitektonske vrednosti kao što je Generalštab, mi menjamo identitet svojih gradova i ogledalo naše prošlosti. Iskreno verujem da će kompleks Generalštaba izaći i kao pobednik iz ove bitke - istakla je Đukanović za Insajder TV.

O svojoj osavci koju je podnela prošle godine, kao i o tome da li je od nje nešto posebno traženo, bivša direktorka Zavoda za zaštitu spomenika kulture smatra da nema potrebe da dodatno komentariše svoju odluku.

- Smatram da je taj čin nešto što dovoljno rečito svedoči o odsustvu svakog konstruktivnog dijaloga i potrebe da se suprotstavljeni stavovi i interesi balansiraju. Ono što je bilo do mene kao direktora Republičkog zavoda, svakako sam ukazivala na zakonski okvir kojim je definisan status ovog kompleksa i na nedvosmislen stav stručne službe u pogledu budućnosti ovog objekta i ove lokacije. Svesni smo da se i stručna javnost mobilisala početkom prošle godine, ukazujući na iste činjenice, ali nažalost nije bilo sluha ni za službu, ni za stručnu javnost - naglasila je ona.

Vlada Srbije je u novembru skinula zaštitu kompleksu Generalštaba, a profesorka Đukanović smatra da pravnog utemeljenja nije bilo.

- Pravnog utemeljenja u toj odluci svakako nema. Zakon o kulturnom nasleđu jasno propisuje proceduru utvrđivanja nepokretnog kulturnog dobra, kao i proceduru njegovog brisanja iz registra kulturnih dobara. Odluka vlade je poslednji akt u toj jasno propisanoj zakonskoj proceduri. U slučaju Generalštaba preskočen je niz koraka koji prethode odluci vlade, ali ono što je ovde značajno je da osnovni preduslov za brisanje ne postoji, jer bi to podrazumevalo da je kulturno dobro uništeno ili nestalo, čime bi trajno izgubilo svoje spomeničke osobine. To se potvrđuje elaboratom koji izrađuju stručnjaci Republičkog zavoda i kompletna dokumentacija se preko ministarstva upućuje vladinom odlučivanju. U slučaju Generalštaba, od cele procedure samo je doneta odluka na najvišoj instanci vlasti - ukazala je Đukanović.

Naglasila je i da bi uklanjanje trajno promenilo identitet prostora.

- Vlada je odlukom praktično istrgla dve parcele prostorno-kulturno-istorijske celine u dvorištu Kneza Miloša. Te dve parcele su zapravo ove na samoj raskrsnici sa Nemanjinom, gde se nalaze objekat A i objekat B kompleksa Generalštaba. Međutim, paradoks je da na toj parceli gde se nalazi objekat A, postoje još dva spomenika kulture, utvrđena 1984. i 1992. godine. Da li će ova odluka i smanjivanje obuhvata prostorno-kulturno-istorijske celine trajno promeniti identitet i vrednost prostora? Svakako - da - istakla je ona.

Đukanović je napomenula da je više puta ukazivala na zakonske okvire i stav struke.

- Svakako sam ne jednom nego više puta sa pozicije direktora Republičkog zavoda ukazivala šta je to zakonski okvir zaštite, šta je procedura, a ono što je najvažnije šta je nedvosmisleni stav stručnjaka i službe zaštite - što su takođe u isto vreme govorili i tadašnji moji saradnici, vrhunski stručnjaci iz oblasti zaštite spomeničkog nasleđa - kazala je ona.

Bivša direktorka zavoda za zaštitu spomenika napominje da je ova "bitka" za Generalštab veoma važna i da bi potencionalnim rušenjem zgrade izgubili identitet i kolektivno pamćenje.

- Mislim da treba spomenuti i ono o čemu je na skupu ispred Generalštaba govorila konzervatorka Republičkog zavoda i mislim da bi to svi trebali da zapamte. Da, ako izgubimo bitku za Generalštab, to nije bitka samo za jedno kulturno dobro, već se tim ugrožavaju sva kulturna dobra u Srbiji, postojanje ustanova Zaštite prosto se dovodi u besmisao i da ćemo rušenjem ove zgrade konačno izgubiti deo našeg identiteta i deo našeg kolektivnog pamćenja - rekla je Dubravka Đukanović.