Region između deponija i spalionica - Kako da otpad postane nova energetska valuta u Srbiji, CG i BiH?

Gradske vlasti u Čačku najavile su izgradnju postrojenja za spaljivanje otpada kao potencijalno rešenje za problem deponovanja otpada koji muči ovaj grad. Gradonačelnik Čačka Milun Todorović je prošle godine naveo da je Čačku potrebno dugoročno rešenje, odnosno izgradnja modernog reciklažnog centra sa spalionicom otpada. Čačak, međutim, nema novca za tu veliku investiciju.

- Trajno rešenje je spalionica, poput onih koje imaju Celje i Trst. Oni tako dobijaju i energiju koju koriste njihove ustanove. Već godinu dana radimo na tom rešenju. Potrebna nam je pomoć države, projekat, dozvola. S tim bismo mogli da konkurišemo za sredstva kod evropskih fondova. Čačak nema novca za pokretanje jedne tako skupe investicije - izjavio je ranije Todorović.

Postojeći sistem upravljanja otpadom u BiH se još oslanja na deponovanje komunalnog otpada kao osnovnog metoda zbrinjavanja. Postoje određene razlike u FBiH i RS. Prikupljanje i reciklaža pojedinih vrsta komunalnog otpada su regulisane i određeni su operateri za takve vrste otpada, na primer za ambalažni otpad, kaže za eKapiju profesor Mašinskog fakulteta Univerziteta u Sarajevu Azrudin Husika.

- Pojedine lokalne zajednice osnivaju reciklažna dvorišta i sprovode pilot projekte selektivnog prikupljanja otpada sve s ciljem da se jedan deo otpada iskoristi i time smanji pritisak na deponije otpada. Koncept regionalnih deponija je samo delimično zaživeo, uglavnom zbog pitanja troškova transporta i deponovanja. Najveći broj lokalnih zajednica odlaže komunalni otpad na neuređene deponije uz izuzetak nekoliko regionalnih sanitarnih deponija. Postoje problemi uticaja deponija na lokalno stanovništvo zbog neadekvatnih lokacija i nelegalne gradnje, što je posebno izraženo u Kantonu Sarajevo - ističe Husika.

Izgradnja spalionica u većim gradovima, poput Sarajeva i Banjaluke, imala bi značaj za smanjenje potrebnog prostora za odlaganje otpada, niže troškove za transport, energetsku sigurnost zbog zamene uvoznih goriva, stabilan izvor električne energije, razvoj cirkularne ekonomije i mnogo drugih potencijalnih koristi. Međutim, kako ističe naš sagovornik, sve ovo zavisi od mnogo faktora, te naznačava da to ne znači da bi troškovi upravljanja otpadom bili niži.

- Za proizvodnju energije iz komunalnog otpada postoji više tehnologija. Spalionice su jedna od razvijenih tehnologija. Međutim, bez obzira na tehnologiju, korišćenje otpada za proizvodnju energije mora biti deo sistema upravljanja komunalnim otpadom. Sistem upravljanja otpadom mora se bazirati na praksama sprečavanja i minimiziranja nastajanja otpada kao i ponovne upotrebe, pa tek onda da se razmišlja o korišćenju energetskog potencijala. Dakle, treba uspostaviti takav sistem u kojem se koriste sve komponente koje se mogu reciklirati, a iz ostatka da se proizvodi energija.

Dodaje da to zavisi od sistema prikupljanja komunalnog otpada. Iz komunalnog otpada, ističe Husika, može se praviti i gorivo koje se onda može efikasno koristiti u industriji i za proizvodnju energije.

- Uz pretpostavku da se uspostave adekvatni sistemi upravljanja otpadom, uloga spalionica otpada u gradovima, kao što su Sarajevo, Banjaluka i drugi, zavisi od planiranja lokalnog razvoja. Koji bi se problemi rešili zavisi od koncepta upravljanja otpadom čiji deo bi bilo postrojenje za proizvodnju energije iz otpada. U slučaju neadekvatnog sistema upravljanja otpadom nije isključeno da bi se pojavili novi problemi.

Husika smatra da bi se problemi sa prostorom za odlaganje komunalnog otpada znatno ublažili, ali bi se i dalje jedan znatno manji deo otpada u odnosu na postojeće količine odlagao na deponiji.

- Dobijena energija bi se mogla koristiti za potrebe daljinskih grejanja, a električna energija za predaju u elektroenergetsku mrežu. Problem u vezi sa korišćenjem toplotne energije je vezan za lokaciju spalionice jer je teško naći adekvatnu lokaciju u blizini naselja, zbog čega je skupa izgradnja toplovoda za priključenje na daljinsko grejanje. Osim toga, postavlja se pitanje kako iskoristiti toplotu van sezone grejanja. Vrlo važno pitanje je koji su postojeći i planirani izvori toplote za daljinska grejanja u smislu dinamike proizvodnje, ali i troškova proizvodnje. Treba naglasiti da postoje izvori toplote za daljinska grejanja koja imaju niže troškove proizvodnje, ali treba sagledati sve benefite iskorišćavanja energetskog potencijala otpada pa na osnovu toga doneti odluku.

Na našu konstataciju da je bivši premijer KS Edin Forto 2019. izjavio da se deponija Smiljevići može zatvoriti izgradnjom spalionice otpada, da bi njena izgradnja koštala 240 mil KM, Husika ističe da navedena procena investicije za deponiju Smiljevići je verovatno bila pouzdana u to vreme.

- Danas je ona najmanje 20-30% veća. Međutim, možda je bolje postojeću deponiju uz mere sanacije zatvoriti, a spalionicu, ili neko drugo postrojenje za iskorištavanje energetskog potencijala otpada, napraviti na nekoj drugoj lokaciji za novonastali otpad. To je potrebno analizirati za svaku lokalnu zajednicu.

U pravilu veća postrojenja su održivija jer su ulaganja po jedinici snage tj. kapaciteta kod manjih postrojenja jako visoka. Iz ovoga proističe da je preduslov za finansijsku održivost relativno velika koncentracija stanovništva na jednom području. Zbog ovoga, relativno mali broj lokalnih zajednica mogu da planiraju spalionice otpada. Za sredine koje imaju oko 20-30 hiljada tona komulanog otpada godišnje za spalionicu, nakon izdvajanja dela koji se može reciklirati, investicija je reda veličine od 30-40 miliona KM.

Koliko je realno da BiH u skorije vreme dobije spalionicu?

- S obzirom na potrebne investicije i potrebne preduslove koji utiču na održivost, mislim da u skorije vreme, odnosno u narednih 5 godina, nećemo imati spalionice otpada. Uz to veliko je protivljenje stanovništva izgradnji ovakvih postrojenja - ističe Husika.

Sa ozbiljnim izazovima u oblasti upravljanja otpadom suočava se i Crna Gora, a među najvećima svakako su ograničeni kapaciteti postojećih deponija i nedostatak adekvatne infrastrukture za preradu otpada. U zemlji postoje dve regionalne deponije - Deponija d.o.o. Podgorica i deponija Možura Bar – čiji su kapaciteti pri kraju.

Trenutno se u Deponiji d.o.o. Podgorica puni četvrta sanitarna kada, uz mogućnost izgradnje ukupno šest, kazao je u razgovoru za eKapiju izvršni direktor tog preduzeća Aleksandar Božović. Prema njegovim rečima, ubrzani rast količine otpada i sve veći broj opština koje odlažu otpad na ovu deponiju dovode do brze popunjenosti njenih kapaciteta. Tako je sanitarna kada broj 4, izgrađena u maju 2023. godine, za samo dve godine dostigla popunjenost od oko 65%.

- Osim toga, neadekvatan sistem upravljanja otpadom u mnogim opštinama doprinosi nastanku divljih deponija, koje predstavljaju ozbiljan ekološki problem i dodatno povećavaju troškove transporta otpada. Ovi izazovi ukazuju na hitnu potrebu za unapređenjem sistema upravljanja otpadom i pronalaženjem dugoročnih rešenja - kaže Božović.

A da količini otpada koja završava na deponijama iz godine u godinu konstatno raste potvrđuju i podaci ovog podgoričkog preduzeća. Tako je tokom 2023. godine na deponiju preduzeća Deponija d.o.o. Podgorica dopremljeno ukupno 84.317,70 tona otpada. Ovaj trend rasta količine otpada nastavio se i u 2024. godini, pa je do sada dopremljeno ukupno 100.115,74 tona otpada.

- Po trenutnim trendovima očekujemo da će u 2025. to biti 120.000 tona. Ovi podaci jasno ukazuju na ubrzano punjenje deponije i potrebu za hitnim rešenjima u oblasti upravljanja otpadom - ističe Božović.

Zato bi, kaže, izgradnja spalionice u Podgorici predstavljala strateško rešenje za unapređenje sistema upravljanja otpadom.

- Pored smanjenja pritiska na postojeće deponije i eliminisanja divljih odlagališta, ovaj projekat bi omogućio iskorišćavanje otpada kao izvora energije, čime bi se smanjila energetska zavisnost Crne Gore. S obzirom na činjenicu da Crna Gora uvozi značajne količine energije, dok otpad sa visokim energetskim potencijalom ostaje neiskorišćen, razvoj ovog projekta mogao bi doneti višestruke koristi, kako ekološke tako i ekonomske - ističe naš sagovornik.

Iako se o izgradnji spalionice u Podgorici govori već nekoliko godina, Božović kaže da je do realizacije ovog projekta još uvek dug put.

- Neophodno je sprovesti detaljne analize, uključujući ekološke studije i modele finansiranja, kako bi se osiguralo da spalionica bude izgrađena u skladu s najvišim ekološkim standardima i da doprinese održivom razvoju Crne Gore - kaže Božović.

Prema ranijim najavama, izgradnja spalionice koštala bi do 150 mil EUR. To potvrđuje i naš sagovornik, navodeći da su za realizaciju ovog projekta neophodna sredstva u iznosu od 120 do 150 mil EUR.

- Studija izvodljivosti, koja predstavlja prvi korak u procesu, iznosi oko 1% ukupne vrednosti projekta. Nakon toga, izrada glavnog projekta bila bi ključna za određivanje najoptimalnije tehnologije koja bi se koristila u procesu upravljanja otpadom - pojašnjava.

Kaže i da ovakav projekat zahteva pažljivo planiranje i odabir tehnologije koja bi bila ekološki prihvatljiva i usklađena s najvišim standardima zaštite životne sredine.

- Iskustva drugih zemalja pokazala su da moderne spalionice mogu biti efikasno rešenje za problem otpada, uz minimalan uticaj na okolinu - zaključuje Božović za naš portal.

U Evropi postoji više od 500 spalionica otpada koje godišnje obrade oko 101 milion tona komunalnog otpada. Države sa visokim stepenom termičke obrade otpada su Finska (61%), Švedska (60%), Norveška (50%), Švajcarska (48%), Belgija (44%), Danska, Luksemburg i Holandija (po 41%) i Austrija (36%).

Hrvatska bi prvo postrojenje za spaljivanje otpada trebalo da dobije u okviru Centra za upravljanje otpadom Bikarac, koji se nalazi u Šibensko-Kninskoj županiji.

Albanija je 2016. godine započela planove za izgradnju tri spalionice radi kontrole otpada i proizvodnje energije. Međutim, ovaj projekat, kako je pisao Radio Slobodna Evropa je ubrzo upao u korupcijski skandal, poznat kao "Afera sa spalionicom", zbog čega je bivši ministar životne sredine Ljeftera Koku (Leftera) završio u zatvoru. Optužnica u tom slučaju trenutno je pred Apelacionom sudom u Albaniji. U funkciji je trenutno samo jedna spalionica.

Mada spalionice otpada pružaju značajne ekološke i energetske koristi, postoje i određene ekološke dileme povezane s njihovom upotrebom.

Iako moderne tehnologije omogućavaju efikasno filtriranje gasova, spaljivanje otpada može izazvati emisije zagađujućih materija, poput ugljen-dioksida (CO2) i azotnih oksida (NOx), kao i toksina poput dioksina i furanih. Zagađenje vazduha u okolini postrojenja takođe može biti ozbiljan izazov, naročito u područjima sa većim brojem spalionica.

Takođe, dok spalionice smanjuju volumen otpada, proces spaljivanja može rezultirati gubitkom korisnih resursa koji bi mogli biti reciklirani, poput plastike i metala. Upravljanje pepelom i ostacima, koji mogu sadržavati toksične supstance, predstavlja dodatnu obavezu za ekološki prihvatljivo poslovanje ovih postrojenja.

Zbog ovih izazova, mnoge zemlje nastoje da spalionice postave u širi okvir održivog upravljanja otpadom, gde su reciklaža i smanjenje otpada na izvoru ključni ciljevi.