Preduzetnice i dalje pred brojnim izazovima - Može li se do ravnopravnosti u biznisu?

U poslednjoj deceniji položaj žena u biznisu i društvu značajno se poboljšao, ali prepreke i dalje postoje. Od složenih administrativnih procedura do nejednakih uslova finansiranja, preduzetnice se suočavaju sa preprekama koje zahtevaju sistemska rešenja. Posebno su ugrožene preduzetnice iz ruralnih područja, koje se suočavaju sa dodatnim pravnim i finansijskim ograničenjima.

Prema rečima Violete Jovanović, izvršne direktorke NALED-a, proteklih godina ostvareni su značajni pomaci, poput pojednostavljenja procesa ostvarivanja prava na porodiljsku naknadu, što je smanjilo administrativno opterećenje sa 86 dokumenata na daleko manji broj.

- Sve veći broj žena zauzima rukovodeće pozicije, zakonodavni okvir koji štiti njihova radna prava je unapređen. NALED je doprineo pojednostavljenju procesa ostvarivanja prava na porodiljsku naknadu, smanjujući obimnu administraciju od čak 86 dokumenata. Izmenama Zakona o katastru 2019. godine omogućeno je da se imovina stečena u braku ravnopravno upisuje na oba supružnika. Takođe, organizacija koju vodim radila je na usvajanju Zakona o socijalnom preduzetništvu 2022. godine, koji stvara okvir za podršku osetljivim grupama, uključujući i žene - ističe naša sagovornica.

Ipak, ostalo je još mnogo posla da se uradi, a izazovi su i dalje prisutni, posebno za preduzetnice koje su majke.

Prema važećim zakonima, objašnjava Jovanović, preduzetnice imaju dve opcije za primanje naknade za vreme privremene sprečenosti za rad. One mogu ili privremeno da zatvore firmu i tako ostvare pravo na punu naknadu, ali uz rizik gubitka klijenata, ili da nastave s poslovanjem uz imenovanje poslovođe, što im donosi samo 50% naknade i dodatne troškove.

- Prva opcija podrazumeva privremeni prekid poslovanja, čime bi ostvarile pravo na punu naknadu zarade, ali sa rizikom gubitka klijenata i otežanim nastavkom poslovanja. Druga opcija omogućava nastavak rada uz imenovanje poslovođe, što dovodi do smanjenja naknade za porodiljsko odsustvo i odsustvo radi nege deteta na 50%, uz obavezu plaćanja poreza i doprinosa - pojašnjava sagovornica eKapije.

Dodatno, Zakon o finansijskoj podršci porodici sa decom ne garantuje preduzetnicama minimalnu naknadu tokom porodiljskog odsustva.

- To znači da zarada može biti niža od minimalne zarade. Takođe, tokom porodiljskog odsustva, preduzetnice nisu obavezne da plaćaju doprinose za socijalno osiguranje, što znači da im ne teče radni staž, osim ako nastave da za sebe plaćaju doprinose - ističe Jovanović.

Ovi zakonski okviri ne samo da stavljaju preduzetnice u neravnopravan položaj u odnosu na zaposlene žene, već mogu da obeshrabre žene da se upuste u preduzetništvo.

- NALED se zalaže za izmene zakona kako bi preduzetnice tokom trudničkog i porodiljskog odsustva mogle da nastave sa radom uz imenovanje poslovođe, a pritom primaju punu naknadu zarade. Takođe, treba obezbediti da im radni staž ne bude prekidan i da tokom odsustva primaju najmanje minimalnu zaradu, kao što je to slučaj sa majkama zaposlenim kod poslodavca - dodaje.

Položaj žena na selu dodatno je otežan nedostatkom vlasništva nad imovinom i neplaćenim radom.

- Položaj žena na selu nije se poboljšao srazmerno sa drugim stvarima koje su se popravile u društvu, već je sa napuštanjem i nedovoljnim ulaganjima u ruralna područja postao kompleksniji i teži. Nedostaju sistemska rešenja za njihovo osnaživanje kako bi se ženama pružila stabilnost, podsticaj i osećaj sigurnosti - upozorava Jovanović.

Dodaje da istraživanja koja je NALED ranije radio pokazuju da 92% žena u ruralnim sredinama nema ni kvadrat zemljišta u svom vlasništvu, a tri od četiri žene na selu rade bez ikakve finansijske naknade. Kako bi im se pružila podrška, pokrenuta je Etno mreža, koja pomaže ženama da svoje tradicionalne veštine pretoče u prepoznatljive proizvode i obezbede sebi dodatni prihod.

- To pokušavamo da menjamo. Te žene poseduju brojne veštine koje mogu da im pomognu da za sebe stvore prihode, zato smo i formirali Etno mrežu. Ona žene i mlade na selu prevodi u profesionalce, koji uz pomoć mreže mogu da naprave proizvod koji će se naći na tržištu. Mogu da rade ono što vole, da dopune kućni budžet i promene sliku o sebi u svom okruženju, što utiče i na njihovo samopouzdanje i doživljaj sopstvene vrednosti - kaže izvršna direktorka NALED-a.

Iako žene u Srbiji čine oko 30% vlasnika preduzetničkih radnji, samo svako peto preduzeće koje dobije sredstva na konkursima pripada ženama.

- To preti da dodatno umanji učešće žena u privredi i doprinos ekonomskom razvoju. Analiza pokazuje da su konkursi podjednako otvoreni i za muškarce i za žene, ali da postoji niz ograničenja koja indirektno diskriminišu žene, zbog čega muškarci češće dobijaju podršku. Prepreke na koje žene nailaze najčešće su postavljene u uslovima konkursa, jer su kriterijumi mahom usmereni ka dodeli novca prerađivačkim i izvoznim delatnostima, gde su žene tradicionalno manje zastupljene. Takođe, programi su najčešće otvoreni za privredna društva firme, dok su žene sklonije osnivanju preduzetničkih radnji. Neretko se, kao i sredstvo obezbeđenja, zahteva posedovanje nekretnine, što sve zajedno eliminiše većinu žena s obzirom na to da su žene vlasnici tek 24% nepokretnosti u Srbiji - pojašnjava Jovanović.

NALED, ističe naša sagovornica, planira dalju borbu za poboljšanje uslova za žene u biznisu kroz predloge zakonskih izmena, fondove za podršku preduzetnicama i mentorstvo.

- Planiramo da ojačamo dijalog između privatnog i javnog sektora, razvijamo edukativne programe i obezbedimo mentorsku podršku za žene u biznisu. Sve ove aktivnosti biće realizovane u okviru projekta Small & Powerful, koji sprovodimo uz podršku Britanske ambasade. Takođe, sa zadovoljstvom najavljujemo da ćemo u okviru ovog projekta ove godine dodeliti pet grantova u iznosu od po 10.000 funti za male biznise kojima rukovode žene - najavila je Jovanović.

Osim toga, kroz Savet za male biznise i Stalni komitet žena, radiće se na uklanjanju administrativnih barijera i podsticanju liderstva među ženama.

- Savet za male biznise i Stalni komitet žena će raditi na uklanjanju administrativnih barijera i smanjenju stereotipa koji često ometaju žene u postizanju vodećih pozicija u društvu. Projektom će biti povezane liderke, stvorene profesionalne mreže i obezbeđena sredstva za unapređenje njihovih poslova i karijere. Želimo da stvorimo mehanizme sistemske podrške koji će omogućiti ženama da preuzmu još značajniju ulogu u ekonomiji i javnim politikama - zaključuje izvršna direktorka NALED-a.