Za razvoj kraft pivarstva u Srbiji nedostaje domaći hmelj

Kraft pivarstvo u našoj zemlji ima dugu tradiciju, a prve male pivare otvorile su se kod nas krajem 18. veka. Tek u proteklih nekoliko godina kvalitet našeg zanatskog piva se znatno poboljšao i konačno je stao rame uz rame sa nemačkim i češkim proizvođačima.

- Smatram da je baš zato što je to u Srbiji u manjoj meri zastupljeno, da se naši pivari mnogo više trude da sve to bude odrađeno sa više ljubavi sa više edukacije i zbog mnogo manjih uslova koje imaju, uložen je veći trud i samim tim, kvalitet je mnogo veći i značajniji - kaže Valentina Doderović, stručnjak za proizvodnju kraft piva.

Stručnjaci kažu da postoji ogromna razlika između industrijskog i kraft piva, a to pre svega u njegovom prepoznatljivom ukusu, mirisu i procentu alkohola koje ono sadrži.

- Sve što ulazi, od samog početka proizvodnje, oni su bez dodatih aroma, konzervansa, bilo kakvih dodatnih boja i samim tim je na kraju ova boja kojeg pivo ima jeste totalno prirodna i tako se može razlikovati vrste i stilovi piva koji se proizvedu od tih sirovina, na kraju kako će uticati da li želite da vam bude tamnije, svetlije, različite gustine i tako dalje - kaže Valentina Doderović.

Naši mali proizvođači najčešće izvoze svoje pivo u zemlje zapadne Evrope, a od nedavno je uspostavljen izvoz i u Rusiju. Međutim, jedan od najvećih problema u proizvodnji piva je nedostatak potrebnih sirovina, stoga su pivari prinuđeni da ih nabavljaju iz uvoza.

- U Srbiji nemamo toliko dobre uslove da se napravi najkvalitetniji hmelj, koji je neophodan i koji utiče na to kako će neko pivo ispasti, ali najbolji hmelj, ono što i mi radimo jeste da se uvozi iz Slovenije, Češke, a takođe i Novog Zelanda, pa i Amerike - dodaje Valentina Doderović.

Stručnjaci kažu da je pojava koronavirusa od pre nekoliko godina napravila snažan udar na tu malu industriju, te je mnogo pivara obustavilo svoju proizvodnju. Takođe, povećavanje proizvodnje domaćeg hmelja može znatno pospešiti dalji razvoj kraft pivarstva u Srbiji.