Bojkot trgovinskih lanaca – Da li 4,5 mil EUR jednodnevnog gubitka može promeniti cene u Srbiji?

Udruženja potrošača i građani Srbije su posle jednodnevnog bojkota pet velikih trgovinskih lanaca pozvali na petodnevni bojkot. Slični bojkoti trgovinskih lanaca bili su na snazi, ili i dalje traju, i u zemljama regiona – Hrvatskoj, Crnoj Gori, Bosni i Hercegovini i Severnoj Makedoniji. Dejan Gavrilović iz udruženja Efektiva smatra da je jednodnevni bojkot trgovinske lance koštao oko 4,5 mil EUR, ali da to nije dalo rezultate jer su supermarketi posle bojkota podigli cene. Ekonomista Dragovan Milićević tvrdi da je bojkot donekle promašen, jer ne formiraju cene jedino supermarketi, već je reč o sistemskom pitanju.

Gavrilović kaže da je uspeh jednodnevnog bojkota bio taj što je bilo izdato oko 21,5 odsto manje računa, i da je ostvaren manji promet za 37 procenata.

- Dakle, to je bilo 4,5 mil EUR manje u odnosu na petak pre bojkota. To nije mali novac, ali odmah nakon toga se desilo, takvu smo informaciju dobili, da su počeli da podižu cene, što znači da nisu reagovali na pravi način, pa smo pozvali građane i na ovaj petodnevni bojkot - istakao je Gavrilović.

Naglašava da je teško ispostaviti jasne zahteve i alternative bez analize njihovog poslovanja.

- Recimo kakve su im marže i tako dalje, pa je teško postaviti neki jedinstven zahtev. Građane smo uputili šta da rade. Krucijalni savet u celoj toj priči je pronaći alternativu. Dakle, nije bojkot da u nedelju kupim unapred kod istog tog lanca za narednih pet dana, pa da ga onda bojkotujem, pa da u subotu opet kupim kod njega. Nego pronaći alternativu, snaći se na nekoj drugoj strani, kupiti bilo gde, samo neko od ovih pet lanaca - sumira Gavrilović.

Ekonomista Dragovan Milićević je u jednom nedavnom intervjuu istakao da je bojkot trgovinskih lanaca promašena tema, a sada objašnjava da je to rekao zato što smatra da formiranje cena u trgovinama nije jednostavno.

- Ne formiraju samo oni cene. Cene formiraju proizvođači, distributeri i, naravno, veliki trgovinski lanci. Kada pogledate visinu marže, vi ćete naći kod jednog trgovinskog lanca, recimo, da je 20 odsto, a kod drugog 42. A sa druge strane ćete opet videti da i nema neke velike razlike u cenama između tih trgovinskih lanaca - ukazuje Milićević.

Veruje da je u ovom slučaju reč više o odrazu pregovaračke snage velikih sistema u odnosu na svoje dobavljače nego na visine cena.

- Ovo je više sistemsko pitanje, ali ne potpuno promašena tema, od nečega mora da se počne. Skupa je ponuda, pa i potražnja. Ako nema tražnje, nema ni tako visoke cene, pa ni tako visoke marže - naglašava ekonomista.

Ekonomska novinarka Radio-televizije Srbije Anica Telesković smatra da je logika trgovinskih lanaca da profitiraju.

- Akcija bojkota može se meriti kao uspešna ili neuspešna, ne samo ako se pogleda dan na dan, petak na petak. Treba pogledati malo duži trend, šta je bilo prethodnog dana, šta je bilo u danima posle bojkota. I, takođe, ako se merimo sa regionom, u Hrvatskoj je taj bojkot bio dosta uspešan. Dakle, to jeste jedno legitimno sredstvo koje potrošači imaju kao mehanizam, a to je uzdržavanje od kupovine - pojašnjava Teleskovićeva.

Josip Kelemen sa platforme Halo inspektore, koja je pozivala na bojkot u Hrvatskoj, tvrdi da se među Hrvatima javila spontana želja da bojkotuje proizvode koji su za kratko poskupeli za više od 45 odsto.

- Rodio se pokret potrošača koji je podvukao da se ide na bojkot svih trgovina i mi smo u prvom bojkotu, a zatim i u drugom, napravili nešto što je do sada bilo neviđeno za Evropu i svet, a to je da smo za 15 dana izbacili više od 100 mil EUR. Onda su počeli da spuštaju cene - zaključio je Keleman iz Zagreba u razgovoru za RTS.

On napominje da osnovne životne namirnice negde moraju da se kupe, a ako je ponuda takva da su u malim radnjama te cene često još i veće, jer nemaju takve trgovine privilegovani položaj na tržištu – da prebace trošak na dobavljače.

U Crnoj Gori je poslednji bojkot smanjio promet za trećinu, a zbog masovnog bojkota prodavnica krajem januara u Hrvatskoj, zabeležen je veliki pad prometa. Tog petka je izdato 44 odsto manje fiskalnih računa nego prethodnog. Tada su građani pozivani da ne kupuju gazirana pića, vodu, deterdžente.
Ekonomista Milićević navodi da je stvar i u velikim sistemima.

- Imate velike sisteme koji imaju velike distributere koji, opet, imaju jako veliku pregovaračku snagu. Distribuiraju ključne brendove, a ti brendovi su uložili u marketing ogromne sume novca i u principu ušli su u uši potrošača i potrošači su navikli na to ime. Sa druge strane, kod njih veliki sistem ne može mnogo da upravlja. Znači, tu nema velike igre, hoćeš ili nećeš - naglašava ekonomista.

Dejan Gavrilović iz udruženja Efektiva ističe da su odgovorni svi u lancu.

- Delom je i do nas, potrošača, koji pristajemo da tako nešto platimo. Malo smo i navikli, i ovaj bojkot zapravo delom ljudima i otvara oči kako treba da se ponašaju i kako mogu da se ponašaju na neki drugi, mnogo ekonomičniji način - ističe Gavrilović.

Komplikovan lanac odgovornosti

Ekonomista Milićević ističe da je bojkot u izvesnom smislu očajnički korak potrošača na visoke cene koji može da utiče na najnemoćnije u društvu.

- A to je, recimo, da usled pada prometa u velikom sistemu dođe do otpuštanja 500 radnika. To nije sigurno, ali može da se dogodi i to - kaže Milićević.

Anica Telesković smatra da su veliki trgovinski lanci delom u pravu kada kažu "zašto je sva vika na nama".

- Oni kažu da se njihova cena vidi, a da je ispred njih mnogo onih u lancu koji utiču na formiranje primarnih proizvođača. Ali jeste činjenica da je njihova pozicija na tržištu najjača i da oni, u ovim praksama koje smo čuli, mogu da svaljuju deo troškova na one koji su ispred njih u lancu. Dakle, nije nelegalno zaraditi i profitirati, to nije protivzakonito, ali jeste protivzakonita zloupotreba dominantnog položaja i dogovaranje cena - ističe Teleskovićeva.

Gavrilović podseća da je osnovna ideja bojkota u izbegavanju kupovine u pet velikih trgovinskih lanaca.

- Ideja je da njih pet, koji čine više od polovine tržišta, nateramo nekako da snize cene i svi ostali će morati da ih prate. Ja sam dobio sve podatke vezano za taj jednodnevni bojkot i država nije ništa izgubila. Gubici su se prelili na druge. Ideja niskih cena neće pogoditi Vladu Srbije - kaže Gavrilović.

Ekonomista Milićević se još jednom fokusira na sistem.

- Postoji sistemska problematika, a to je u suštini pitanje da li cene mogu da budu niže? A naravno da mogu, kao u Evropskoj uniji. Imate lance proizvođača, ponude i tražnje. Dalje od toga, imate nekoliko stvari. Imate devastaciju poljoprivredne proizvodnje u suštini da su vam žive svinje smanjene za trećinu u nekoliko godina. Imate i da je broj mlečnih krava smanjen za dva i po puta. Dakle, manja je proizvodnja mesa - zaključuje Milićević.

Vlada Republike Srbije

Udruženje bankarskih klijenata Efektiva

Halo inspektore

Dejan Gavrilović

Dragovan Milićević

Josip Kelemen

Anica Telesković

bojkot trgovinskih lanaca

trgovinski lanci

potrošači

formiranje cena

cene