Naš predlog za Sretenje, u najbližem komšiluku - Ravna planina novi hit među skijašima iz Srbije (FOTO)

Ukoliko dosad niste isplanirali gde biste za naredni praznik - Sretenje, a uz to možete da uzmete i neki dan od odmora pride, destinacija kojoj ćemo posvetiti naredne redove mogla bi da bude dobar izbor. Posebno ako sredinom februara padne sneg, što se po nekim dugoročnim prognozama bar za ovu lokaciju očekuje. A ona je, prema nekoj studiji, prošle godine proglašena i trećim najboljim skijalištem u Evropi.

Osiguravajuća kuća za zimske sportove Sports Cover, koja je dodelila ovo priznanje, uzela je u obzir nekoliko različitih faktora - cenu dnevne ski karte, prosečnu ocenu posetilaca, najveću nadmorsku visinu, dužinu staza, prosečnu ocenu hotela i broj hotela u krugu od 10 kilometara.

No, za razliku od ove osiguravajuće kuće, novinarka eKapije će vam, nakon nekoliko poseta ovom ski-centru, izneti šta je to zbog čega je ova planina više puta bila naš izbor - a reč je o Ravnoj planini na Palama u Republici Srpskoj.

Inače, do pre neku godinu za ovu planinu je malo ljudi u Srbiji i čulo, a sada, sudeći po našim registarskim tablicama vozila parkiranih u podnožju, naši ljudi nju često biraju za zimski odmor. Skoro da bi se moglo reći da je Ravna planina novi hit Srbijanaca.

I to što vam za predlog iznosimo nešto što je u susednoj zemlji ne treba da vas iznenadi. Naime, pre nekoliko dana su objavljeni i statistički podaci prema kojima su turisti iz Srbije bili najbrojniji turisti u Republici Srpskoj, a rekosmo već, jedan deo njih za svoj odmor upravo bira Ravnu planinu.

- U Republici Srpskoj prošle godine zabeleženo je 1.176.689 noćenja turista, čime je oboren dosadašnji rekord iz 2023. godine (1.112.306), a najviše ih je bilo iz Srbije. Turisti iz Srbije ostvarili su 225.314 noćenja u RS tokom 2024, a slede gosti iz Hrvatske (156.918), Slovenije (82.458), Turske (34.240), Crne Gore (30.759) - saopštio je saopštio je Republički zavod za statistiku (RZS) Republike Srpske.

Jedna od mana pre nekoliko godina - udaljenost Ravne planine od, u našem slučaju, Beograda od ove zime je i skraćena - izgradnjom brze saobraćajnice od Šapca do Loznice, te se preko 5 sati puta skratilo bar za pola sata. Ipak, i pre ove saobraćajnice dosta vozila sa BG, NS, RU, ŠA tablama se moglo videti u podnožju ski centra Ravna planina.

Kako je novinarka eKapije imala priliku da se uveri, među njenim gostima je bilo dosta i crnogorskih državljana, a kako su rekli u neformalnom razlogu, razlog su - cene.

- Znaš li ti koliko gore u Kolašinu košta samo kuvano vino?! Devet eura - kao iz topa su odgovorila dvojica mlađih Beranaca dok su čekali svoj red "na žici" na stazi.

I tu svakako dolazimo do jednog od glavnih aduta Ravne planine - cena. I tu mislimo i na cenu ski-pasa, i na cenu smeštaja, i na cenu obroka u restoranu u podnožju staze, u poređenju sa cenama kakvi su nam na raspolaganju na Torniku, Kopaoniku i sl.

Ako smatrate neumesnim poređenje Ravne planine sa Kopaonikom, reći ćemo samo da je Ravna planina od Olimpijskog centra Jahorina udaljena svega 13 km, a to vam je i manje nego Brzeće-Kopaonik, tako da ako imate jače skijaške apetite, možete da skoknete i do Jahorine. A tamo su cene, bar u kafićima i restoranima, povoljnije nego na Kopu. Cena ski-pasa je skoro ista - na Jahorini je jednodnevni ski-pas za odrasle 44 EUR, na Kopu oko 42 EUR, a poludnevna na Jahorini 35 EUR, na Kopu oko 30 EUR. Ovo su cene za vrh sezone.

E a na Ravnoj planini tu stvar stoji mnogo bolje - dnevna je 35, ali KM, odnosno oko 16 EUR, a poludnevna 30, odnosno samo evro manje.

Svakako da Ravna planina ima manje staza nego veći zimski centri - ima jednu FIS crno-crvenu stazu dužine 1.400 metara i jednu plavu stazu dužine oko 4,5 km. Ova druga, nažalost, nije pod sistemom osnežavanja tako da početnici skijaši ovde i nemaju neki izbor ako vremenske prilike ne idu naruku. Osim ukoliko brzo savladaju penjanje žicom, tako da mogu da koriste bar jedan, donji deo ove glavne, FIS staze.

Inače, Ravna planina raspolaže i gondolom, koja je prva kabinska žičara u Bosni i Hercegovini.

Za decu i one koji uče skijanje, tu je i ski vrtić, koji košta 20, odnosno 25 KM (deca i odrasli) za dnevnu, ili 10 KM jedan ulazak. Na Ravnoj planini je i obuka skijaša povoljnija nego, recimo, na Jahorini. Ovde je jedan individualni čas kod licenciranog instruktora 50 KM, a na Jahorini je 70 KM.

Takođe, na Ravnoj je i iznajmljivanje opreme povoljnije. Komplet opreme za jedan dan košta 20 KM, ili pojedinačno skije 15 KM, a pancerice 10 KM.

Što se tiče onih koji su neskijaši - ali vole da se sankaju, ni Ravna planina, kao ni većina domnaćih ski-centara ne raspolaže nekim adekvatnim površinama za sankanje, tako da je za njih izdvojen samo poslednji deo ski-staze, odnosno ispod dela gde skijaši čekaju penjanje na žicu ili gondolu.

U nedostatku nečega boljeg, i ovo je sudeći po gužvi u tom delu, dovoljno najmlađima za dobru zabavu. Mi smo, istina, bili sredinom januara, kada je ceo parking, koji je i završni deo staze gde se obično deca sankaju, bio pod ledom. Tu bismo malo i prigovorili vlasniku ovog ski-centra da se o ovom parkingu ipak malo više pobrine. Parking se, inače, plaća 1 KM po satu, što je opet povoljnije od 15 KM za dnevni parking na Jahorini, pa bi se svakako neki deo prihoda od parkinga mogao izdvojiti za posipanje soli po ledu...

Što se tiče smeštaja na Ravnoj planini, mi vam predlažemo da pretražite ponudu apartmana - luskuzni za dve odrasle osobe i dva deteta za period Sretenja sada se mogu naći za desetak hiljada dinara - ukupno. Postoji i povoljnijih ponuda - za sedam, osam hiljada dinara za dve noći za četvoročlanu porodicu.

Ono što je takođe važno svima koji odlaze na zimovanje je koliko je parking udaljen od same staze. O Kopaoniku i drugim skijalištima nećemo trošiti reči jer ljudi prelaze stotine i stotine metara od najbližeg parkinga pešačeći "u punoj ratnoj opremi", sa pancericama na nogama i skijama na ramenu. Ovde, na Ravnoj planini, parking je ispod same staze. Tako da je to još jedan plus.

Takođe, cene u restoranu ispod staze su mnogo prihvatljivije nego u skijalištima koje smo pominjali. Kafa oko 3,5 KM, kuvano vino 5 KM, ćevapi 15 KM, čorba 8, 9 KM, pica 12-16 KM i sl.

Za one koji ne vole ni skijanje, ni sankanje, ali vole sneg i da gledaju snegom prekrivene proplanke, predlažemo da plate jednu panoramsku vožnju gondolom - 15 KM. Pogled sa vrha gondole, gde inače postoji i jezero sa bogatom letnjom ponudom, zip lajnom, takođe restoranom i dina parkom, zaista je veličanstven.

A ako se na Ravnoj planini zadržavate malo duže, svakako možete da skoknete i do Sarajeva, udaljenog samo 18 km, odnosno manje od pola sata vožnje.

Pored najpoznatije turističke četvrti - Baščaršije, tamo možete posetiti i brojne druge znamenitosti, pa između ostalog i najstariju građevinu - Staru pravoslavnu crkvu, koja se nalazi uz samu Baščaršiju, o kojoj smo ranije pisali.

Naravno da neizostavno treba da probate, ako već niste, čuvene sarajevske ćevape, baklave i sve one delicije po kojima je Sarajevo poznat. Nećemo vam reći da proverite i ponudu radnji sa garderobom i obućom - iznenadićete se koliko su povoljnije, ali ako za to nemate predviđen budžet, bolje ne ulazite. Teško ćete popustima i svemu ponuđenom odoleti.

Ipak ste u ovaj kraj došli na zimovanje. Ali ako snega ne bude - dilemu nemate...

I da, vodite računa o dozvoljenoj brzini. U BiH je unapređen sistem radara, pa one koji su u nekim prethodnim dolascima makar i za malo prešli dozvoljenu brzinu, patrola pod rotacijom stiže kako bi im uručila kaznu. Za prekoračenu brzinu za oko 15 km/h kazna je 50 KM, odnosno 28 KM na licu mesta, pod uslovom da se plati karticom. Dakle, polako i - nemojte da vam nismo rekli.