Zašto cena uranijuma naglo raste na zapadnim tržištima?

Cena uranijuma je skoro učetvorostručena za tri godine, a analitičari predviđaju dalji porast zbog niza geopolitičkih faktora. Rastuće cene zabrinjavaju kupce na zapadnim tržištima, gde potražnja eskalira u sklopu dekarbonizacije, dok je ponuda zakomplikovana sankcijama Rusiji i zatvaranjem nekih rudnika u Africi.

Jednako zabrinjavajuća je i slika na nivou obrade. Ruski Rosatom, dakle Rusija, kontroliše oko 40% svetskih kapaciteta za obogaćivanje uranijuma. Britanski Urenco je sledeći, sa postrojenjima za obogaćivanje u Evropi i Americi. Kineski CNNC je treća po veličini kompanija u industriji, zadovoljavajući rastuću potražnju u Kini.

Međutim, uprkos ulaganjima u izgradnju novih pogona za preradu, zapadna tržišta ostaju u velikoj meri zavisna od uvoza ruskog obogaćenog uranijuma. Na primer, 27% američkog uvoza goriva za 2023. došlo je iz Rusije, zahvaljujući posebnoj odredbi koja je štitila američke kupce od sankcija protiv Moskve. Ali ova zaštita će isteći 2027. godine, što već utiče na dugoročne ugovore o snabdevanju - sa cenama koje su skočile sa 56 USD po jedinici u 2022. godini, na 190 USD danas.

A, ukoliko se smanjena proizvodnja nastavi, cene će verovatno porasti još više. Postaje jasno da zapadna tržišta moraju istražiti alternativne puteve lanca snabdevanja ili ulagati u reaktore koji ne zahtevaju upotrebu obogaćenog uranijuma. Sa nuklearnom energijom koja se reklamira kao najzagarantovaniji izvor energije u eri energetske tranzicije, zapadne vlade moraju da izbegnu iste greške koje su napravile u snabdevanju fosilnim gorivima.