Nebojša Čović, predsednik KK Crvena zvezda Beograd – Jedan na jedan

(Nebojša Čović)

Šta se dešava sa Zvezdom posle pet godina koliko traje sporazum FMP-a i Zvezde?

– Naš plan i cilj je da postoji samo Crvena zvezda, potpuno oporavljena i pripremljena za normalan način rada i funkcionisanja. Ta faza reorganizacije trebalo bi da traje pet godina, a da bi uopšte mogla da krene, potrebno je da prođemo određene zakonom predviđene procedure i da nam plan reorganizacije usvoji sud.

Da li ćete u sledećem prelaznom roku dovesti neko zvučno pojačanje i koji su vam planovi za ovu sezonu?

– To je posao trenera, on kandiduje eventualna pojačanja, a administrativni deo završava uprava kluba, to jest detalje vezane za ugovore, finansiranje, budžetske okvire i tako dalje.

Ono što smo započeli nije rad na jednu sezonu, na dva-tri meseca, već strpljiv i uporan rad na nekoliko polja u cilju pravljena sistema Crvene zvezde. Taj sistem je potpuno urušen i razbijen, a ono što smo faktički nasledili nazvao bih poljanom. Niti ima kuće, niti bilo čega drugoga. Ostali su samo veliki dugovi, velike obaveze i veliki problemi koji proizlaze iz svega toga. Prema tome, kuću treba graditi od temelja, treba biti uporan, treba mnogo raditi i biti strpljiv da bi se došlo do onoga što je zajednička želja, a to su dobri rezultati.

Hvala što ste uzeli Zvezdu kad je najteže. Koliki je sada dug Crvene zvezde?

– Dug je plivajući, gotovo da ne možete tačno da ga definišete i uhvatite. Od 12. avgusta, kad smo ušli u Crvenu zvezdu, i dalje traje popis dokumentacije. Recimo da je sada presek negde oko 14 miliona evra, a određenim pristupima uspeli smo da taj dug skinemo za tri miliona. Sad se nalazimo tu negde oko 11 miliona evra. Moj cilj je da deblokiramo račun Crvene zvezde, a trenutna blokada je na dva miliona i osam stotina hiljada evra. Da bismo to učinili, moramo ili da uplatimo taj novac ili da se naprave određeni dogovori s poveriocima. Već smo deblokirali račun jedne firme u sastavu Crvene zvezde, a imamo problem s deblokadom fondacije "Nebojša Popović – Crvena zvezda", koju je blokirala Agrobanka zbog nekih cirka 60.000 evra. To ćemo u narednom periodu rešiti, već smo započeli razgovore s bankom.

Da li planirate nekog bivšeg igrača u rukovodećim strukturama?

– Što se tiče sastava Upravnog odbora Crvene zvezde, već sam obavio razgovore s gospodinom Rajkom Žeravicom, Draganom Kapičićem, Laletom Lučićem, Goranom Rakočevićem i Žarkom Koprivicom. Svi su spremni da pomognu u radu UO i svi žele da zajedno prođemo taj petogodišnji period reorganizacije. Oni će se vrlo brzo naći u UO, kao i predstavnici poverioca i predstavnici navijača, uz nas koji smo izabrani u okviru predsedništva. To je zdrava struktura i ispravna u smislu praćenja svega što će se raditi u cilju očuvanja imena i tradicije KK Crvena zvezda. A i zaštite od eventualnih pokušaja i namera privatizacije, jer naš cilj nije privatizacija KK Crvena zvezda.

Gospodin Pešić je potpisao ugovor na 2+1, pa me interesuje, iako je još rano za takve prognoze, koliko je realno da on i te treće godine ostane u Zvezdi, a zašto da ne i posle toga?

– Ja u principu nemam ništa protiv toga da Pešić ostane i do kraja trenerske karijere jer takvog stručnjaka možete samo da poželite. Ne treba zaboraviti da veliki broj naših stručnjaka, kako u košarci, tako i u drugim oblastima, odlazi iz zemlje. Pešić je jedan od retkih koji se vratio. Mislim da treba iskoristiti u opštem, državnom, nacionalnom i košarkaškom interesu potencijal takvog čoveka, njegovo znanje i iskustvo u smislu edukacije velikog broja mladih igrača, a paralelno s tim napraviti određene rezultate i postaviti sistem, koji, rekli smo već, trenutno ne postoji. Verujem da će ostati koliko traje ugovor, mada, sport je plahovit, nosi puno emocija, adrenalina i navijačkog nestrpljenja. Zato oni koji su u upravi moraju da budu strpljivi, da izdrže raznorazne kritike i od svojih najbližih prijatelja i od šire javnosti u navijačkom smislu, sve u nadi da prave dobar sistem i da će tokom rada i postavljanja tog sistema zagarantovano doći i rezultati. Pri tome treba odbraniti struku i trenera, jer mi smo nacija u kojoj je svaki gledalac trener na svoj način, svako bi uradio nešto drugačije i svako misli da zna bolje nego trener. Tako izgleda ambijent u kome radimo i to moramo da izdržimo zajedno.

Postoji li ikakva šansa da Adam Morison produži ugovor sa Zvezdom? Hoće li klub pokušati uopšte da ga zadrži, budući da je reč o izvanrednom igraču koji će nam biti neophodan u evropskim izazovima naredne sezone?

– On je pod ugovorom sa Crvenom zvezdom, doduše, taj ugovor je na godinu dana. Videćemo koliko će njemu, ali i nama sve to prijati. Odličan je igrač, ali kao i u svakoj drugoj oblasti, oni najbolji su specifični i zahtevni na raznorazne načine. To treba dobro razumeti i s jedne i s druge strane da bismo uravnoteženo napredovali.

Da li u skorijoj budućnosti (narednih pet godina) možemo da očekujemo da Crvena zvezda dobije sportsku dvoranu sa desetak hiljada mesta (možda i više), u kojoj bi igrale sve selekcije košarkaša, a možda i rukometaša i odbojkaša, ako bi to finansirali neki sponzori, grad Beograd i SD Crvena zvezda?

– Prvo treba da se izborimo da dobijemo određenu trenažnu dvoranu, koju je Ministarstvo sporta obećalo i Partizanu i Crvenoj zvezdi. Upravo smo ovih dana imali sastanak na tu temu u Ministarstvu sporta, a vesti su, da tako kažem, radosne: obećano nam je da će se ispoštovati ravnopravnost između ta dva kluba. Drugo, mi imamo lokaciju na kojoj je po detaljnom i generalnom regulacionom planu predviđena mogućnost izgradnje hale sa više od deset hiljada mesta. Nisu baš vremena za velike investicije, ali smatram da je to veoma interesantan projekat ukoliko želimo da razvijamo Crvenu zvezdu kao jak košarkaški klub u evropskim okvirima.

Iskrene čestitke i zahvalnost na donaciji koju ste usmerili ka kupovini inkubatora. Od koga je potekla ideja da se uključite u humanitarnu akciju "Bitka za bebe"?

– To je ideja našeg PR i marketing tima. To su mladi i sposobni ljudi koji dosta dobro rade svoj posao.

Kakav je odnos između kluba i organizovanih navijačkih grupa? Kolika je pomoć kada su na tribinama i kolika je opasnost kada požele da isteruju pravdu i vode sopstvenu politiku, kao u Fudbalskom klubu Crvena zvezda?

– Meni navijači u principu nikada nisu smetali, ali bi trebalo da se naprave dobre relacije, da se zna šta su čija prava i obaveze. Zahvalan sam na njihovoj podršci i razumem njihov bojkot regionalne lige. On ima dosta opravdanih elemenata, ali se isto tako nadam da će preispitati odluku i pronaći eventualni prostor da nas podrže u regionalnoj ligi. Navijači su Crvenoj zvezdi preko potrebni, a ako se događaju incidentne situacije, koje naravno ne podržavam, i to moram da razumem. Sve što se događa s navijačima, ne samo Crvene zvezde nego generalno, nije problem jednog trenutka, to je problem vremena koje je iza nas. U tom vremenu su se generisale razne energije, uz, naravno, mešanje političkih faktora tokom demokratskih promena, s finalom 5. oktobra 2000. godine. Ne mogu sad da budem nepošten i da kažem da su nam tad valjali, kad su nekom drugom upućivali ružna skandiranja, koja su bila i osmišljena, a sad nam ne valjaju. Ima nekih životnih pravila: ko se mačem igra, mora da se i pazi mača. Zato mislim da je to širi društveni problem, u smislu opšteg ambijenta u kome živimo i perspektive mladih ljudi. Na to može da se utiče radom, strpljenjem, stalnom komunikacijom s njima… Zapravo, ko su ti ljudi? Pa to su naša deca. Oni su baš onakvi kakve smo ih mi vaspitali.

Da li će se i na koji način u rad kluba uključiti Milan Gurović?

– Njemu su otvorena vrata kao i svima drugima, samo da se zajednički dogovorimo šta je ono gde on najviše može da pruži. Ovo su vremena kada treba davati Zvezdi, a ne uzimati od nje, dobrodošli su svi koji žele da radimo na taj način. Nikom od Zvezdaša nisu zatvorena vrata, naprotiv, molio sam da se prevaziđu sve razlike i lične netrpeljivosti koje su se akumulirale u nekim proteklim vremenima. Znate, u jednoj kući je lako da održite dobar ambijent ako imate rezultat, bez obzira na sve poteškoće. Velika iskušenja nastaju kada nemate rezultat, onda kreću unutrašnje netrpeljivosti, svađe, prebacivanje odgovornosti s jednih na druge. Sada je pravi trenutak da se svi okupimo i pomognemo Crvenoj zvezdi. Ono što je isto važno jeste da niko ne može da bude iznad Crvene zvezde. Možda je bilo pokušaja u nekom prethodnom vremenu da se mnogi stave iznad nje ili da se afirmišu preko njenog imena, ali to je greška. To isto važi i za Partizan, kao i za druge klubove koji možda imaju manju tradiciju nego Zvezda ili Partizan.

Često potencirate istupanje iz ABA lige, a bili ste jedan od glavnih zagovornika igranja u njoj. Šta se u međuvremenu promenilo? Da li vidite neko racionalno rešenje i kakvu bi prohodnost u evrokupove imali naši klubovi imali u slučaju istupanja iz ABA lige?

– Moje stavove iznosim jasno i glasno, ali neki mediji su pokušali da zamene teze. Prvo, 2000. godine, kada je došlo do dileme u smislu kuda ide srpska košarka, prema Fibi ili prema Ulebu, moj stav je bio da reprezentativna košarka i nacionalni savez treba da idu ka Fibi, a klubovi prema Ulebu. To tada nažalost nije prepoznato, pa smo svi srljali i dalje prema Fibi. Nemam ništa protiv Fibe, ali ona nije imala tada šansi da dobije bitku sa Ulebom. A potpuno je pogrešno bilo da se mi stavljamo ili na jednu ili na drugu stranu, pogotovo ako imamo mogućnost da budemo malo na jednoj, malo na drugoj strani. To je neka vrsta mudrosti, ali takav stav nije usvojen. Ne želim da ulazim u razloge zbog čega. U međuvremenu je Uleb narastao jer su iza toga stajale velike pare, a i u Ljubljani se uradilo ono što nije moglo da se uradi u Beogradu. Moja ideja bila je da mi napravimo profesionalnu ligu u Beogradu i da je vežemo za Srbiju. To se nije dogodilo, iako smo imali prohodnost. Da smo 2000. godine kao udruženje klubova postali članovi Uleba, svi bi nas prihvatili oberučke. Mi to nažalost nismo uradili, rodila se regionalna liga, a prva je u tu ligu otišla podgorička Budućnost. Savez, opet, tada nije imao snage da uslovi Budućnost i da joj zapreti neigranjem naše lige. Posle joj se priključila Zvezda, pa FMP, a mi smo napustili našu ligu iz prostog razloga što nismo bili zadovoljni regularnošću. To je ključni razlog, nikakva ljubav prema regionalnoj ligi. U međuvremenu je potpisan neki dokument na Bledu, a potpisali su ga tadašnji predsednik i generalni sekretar Saveza bez odluke Skupštine Košarkaškog saveza i bez ikakvog stava Upravnog odbora. Sad, Crvena zvezda će biti u regionalnoj ligi dok god imamo interesa, ali želimo da se definišu odnosi. Malo-malo pa vidimo u novinama da se napada regionalna liga i da se priča o domaćoj ligi. Mi smo imali prostor i napravili smo domaću ligu. U tom pravljenju cele konfiguracije puno je učestvovao FMP, koji se prošle sezone vratio u domaću ligu. Dali smo kompletnu logistiku i halu, da se to utemelji, da se napravi udruženje, da se ne sedi na dve stolice…

Kad kažemo da ne možemo bez regionalne lige i da imamo domaću ligu, onda moramo da definišemo koji je koji rang. Ako regionalna liga u ovakvim uslovima predstavlja prohodnost ka evrokupovima, onda je ona prvi rang takmičenja, a domaća liga postaje drugi, s tim da iskreno mislim da Srbija može da napravi dosta kvalitetnu domaću ligu sa deset do dvanaest klubova. Ali nije dovoljno da se to uradi samo da bi Zvezda i Partizan putovali po gradovima Srbije, potrebna je i ekonomija. Prema tome, ja nikada nisam bio ne znam kakav borac za Jadransku ligu, ali sam bio i protiv te lige u pojedinim trenucima. Smatram da smo prevareni prilikom potpisivanja poslednjeg sporazuma, jer ništa od toga nije sprovedeno. Ta liga ima šest privatnih lica koji su faktički većinski vlasnici, kad oni dignu ruku na skupštini deoničara, njihov glas vredi tri, a ukupno imamo trideset glasova. Znači, njih šest digne ruku, to je 18 glasova, mi svi ostali imamo 12. I šta se dešava? Događa se da se srpski klubovi dogovore, čak i da potpišu principe zajedničkog nastupa, a dok se stigne do Zagreba i Ljubljane, sve se zaboravi. Čak imamo i elemente tužakanja, u smislu da neko od nas izjavi da mu se ne sviđa ovo ili ono, a mejlovi počnu da stižu u Ljubljanu i pre nego što se vest objavi u medijima. To se posle, normalno, zloupotrebljava u smislu tretmana koji imamo. Ja generalno nisam zadovoljan tretmanom Crvene zvezde u Jadranskoj ligi. To govorim kao funkcioner Crvene zvezde, a ne Crvene zvezde Beograd, što moram da naglasim da ne bi bilo kažnjavanja. Primera radi, ponašanje sudija prema eminentnom treneru Pešiću je neshvatljivo. Čovek ustane s klupe i odmah mu priđe sudija, po definiciji Slovenac, pa mu preti tehničkom. A Pešić mu ništa nije ni rekao. Pa se treneru tog renomea obraćaju sa "ti" – to govori da mi nemamo pozicije kakve zaslužujemo i da su navijači u velikoj meri u pravu kada aktivno bojkotuju regionalnu ligu. Šta treba da radimo? Očigledno je dobar model da onom koji delegira sudije prizivamo prošlost svaki dan, da povremeno na svakoj utakmici pljunemo nekog sudiju, a poneki put možda uletimo u svlačionicu, pa ga malo pritisnemo ili izgazimo. Ako zovemo telefonima i pretimo, onda će valjda Crvena zvezda imati bolji rejting. Nisam pristalica takvog pristupa, tražim potpunu regularnost. Kad se već liga tako ponaša prema nama, onda to znači da joj nije potrebno da budemo tu. A to opet znači da im nije stalo da većina košarkaške Srbije bude u regionalnoj ligi. Ne želim ništa da impliciram, a puno toga sam vam rekao. Ne baš direktno, ali onako indirektno. Bude li potrebno, možemo da pričamo i direktno o mnogim stvarima. Ko je delegirao sudije za prošlo finale NLB lige, šta se tu događalo, kakvi su tu pritisci… Ali hajde da ne širimo tu priču. I ponavljam – ja to pričam kao funkcioner Crvene zvezde u reorganizaciji.

Da li je KK Crvena zvezda Beograd član Sportskog društva Crvena zvezda? Ako nije, kada i kako to nameravate da učinite?

– Mi smo svi članovi SD Crvena zvezda. SD Crvena zvezda je dalo saglasnost za ovaj projekat.

Zašto nije javno rečeno na koliko godina su ugovore potpisali Nedović i Cvetković? Dokad imaju ugovore? Ako može odgovor i za Subotića i za Milutinovića?

– Cvetković na četiri godine, Nedović na dve. Subotić ima još dve godine, a Milutinović još dve, a možda i tri.

Da li će Zvezda juriti vrhunske rezultate ili će se orijentisati na omladinsku školu i stvaranje mladih igrača, kao što ste radili u FMP-u?

– Moramo da kombinujemo. FMP nije imao toliki stepen opterećenja rezultatom, a Crvena zvezda ima drugačiji koncept. Mi smo imali najbolji skauting i dovodili smo, da tako kažem, potencijalno najkvalitetniju decu. To je već implementirano na Crvenu zvezdu, ali ne može svaka generacija da bude apsolutno dobra. Nastavićemo prepoznatljivu tradiciju FMP-ove škole košarke kao klub s najboljom infrastrukturom i uslovima za rad. FMP je dao nemerljiv doprinos srpskoj košarci stvarajući veliki broj reprezentativaca u svim kategorijama. Ne znam koji klub u Evropi može da se pohvali činjenicom da njegovih osam igrača igra u timovima koji se takmiče u Evroligi, ali znam da je to negativnim strukturama srpske košarke zasmetalo. Zato su stalno izmišljali i tračarili oko FMP-ovih igrača, ali su svi želeli te iste igrače. Najbolje bi bilo da su mogli da ih pokradu. E to vam je Srbija!

Zbog čega Ratko Varda nije došao u Zvezdu?

– Mi smo se sve dogovorili. Pešić i ja obavili smo finalni razgovor s njim, pružili mu ruku i definisali uslove. To veče ili sledećeg jutra on je nazvao i rekao da neće doći kod nas nego da ide u Olimpiju. Pozvao se i na neke nezgodne relacije, bio je u Partizanu, kako će se prelazak u Zvezdu odraziti na njega lično i na njegovu porodicu… Jednim delom to mogu da razumem, a neću ulaziti u priče da je on obavio i neke razgovore po kafićima ili ručkovima s ljudima iz jednog kluba. Ne bih da ulazim u to, ali čisto da napomenem da su te priče došle i do mene.

Kada će čelnici naših klubova izaći iz Jadranske lige, koju običan narod ne želi da gleda, i kada ćemo opet moći da gledamo naše najbolje klubove u Užicu, Čačku, Nišu, Subotici, Novom Sadu i Šapcu?

– Stvar je interesa. Rekao sam da će Crvena zvezda izaći iz Jadranske lige kada ne bude imala interes da tamo igra. Ako nam se ponudi organizacija kroz koju direktno prolazimo u Evropu, nemamo nikakvih problema, ali zasad takvu ponudu nemamo… Jadranska liga je možda nešto uzela srpskoj košarci, ali moramo da budemo iskreni i da kažemo da je puno i dala, čak i klubovima koji nisu bili za nju, kao što je Partizan. Dala mu je mogućnost da bude u Evroligi, dala mu je mogućnost da se bori za A licencu, što im iskreno želim. Ako uspeju u tome, onda imamo dodatni prostor da, daj bože, dobijemo još jednog srpskog predstavnika u Evroligi.

Poštovani, da se vi pitate, kako biste rešili pitanje privatizacije naših najvećih klubova?

– Tako da država bude pedeset odsto, a drugih pedeset odsto bi bio privatni kapital. Inače ih nikada ne bih privatizovao. Neka mi neko kaže kako će proceniti vrednost brenda Crvene zvezde i Partizana. A moderan sport je veliki biznis.

izvor :