Velnes i spa centar na temeljima turskog amama Ribarska banja ulaganjem 4,5 mil EUR postala vodeći turistički adut Rasine

(Foto: Ribarska banja)

U podjastrebačkom izvorištu Ribarskoj banji, kod Kruševca, na temeljima starog i ruiniranog turskog kupatila iz 17. veka otvoren je moderan velnes i spa centar.

U izgradnju turističkog aduta uloženo je 4,5 mil EUR što je jedna od najvećih investicija Rasinskog okruga u poslednjih nekoliko godina. Novi centar je u klasi "pet zvezdica", a prostire se na 3.000 m2.

Posetioce Ribarske banje u okviru velnes i spa centra očekuju turski amam, otvoreno-zatvoreni bazen sa termalnom vodom, masažne kade, slana soba, saune, fitnes i "bjuti centar".

- Ovakav objekat je među najmodernijima u Evropi. Želja nam je da u Ribarsku banju dolaze zdravi ljudi na relaksaciju, te kupanje i uživanje u lekovitoj sumpornoj vodi koju je bog podario našoj banji. Hoćemo da na odeljenju blatne terapije velnes centra osete draži lekovitog blata koje u sebi sadrži dragoceni mineral zeolit. Zbog velnes centara i netaknute prirode sa čistim vazduhom ovo banjsko lečilište postalo je mondensko mesto u koje rado navraća veliki broj domaćih gostiju, ali u turista iz inostranstva - rekao je generalni direktor Ribarske banje Branislav Katančević prilikom otvaranja novih sadržaja.

Novac iz sopstvenih izvora

Posao u ovom velnes centru već je dobilo 35 radnika, a prema najavama još 15 osoba će početi da radi kada se posao razvije. Većina novoprimljenih radnika su obuku završili u sličnim evropskim centrima.

Kako je rukovodstvo s ponosom istaklo, velnes i spa centar su izgradili iz sopstvenih sredstava, bez dinara kredita. Tako je najveći deo ukupne investicije od 4,5 mil EUR došao iz kase Specijalne bolnice Ribarske banje - čak 4 mil EUR, a po 250.000 EUR uložili su Ministarstvo zdravlja i Vlada Srbije preko Nacionalnog investicionog plana.

Katančević je medijima izjavio da će ukupan projekat rekonstrukcija u toj Banji koštati oko 5,5 mil EUR, što bi značilo da će za najavljenu rekonstrukciju vile "Hercegovina" i izgradnju pasarele do spa centra biti uloženo oko 1 mil EUR.

Popunjenost kapaciteta

Direktor Specijalne bolnice "Ribarska banja" Branislav Katančević kaže da je u poslednjih nekoliko godina broj gostiju povećan čak 12 puta, zahvaljujući donošenju strategije 2004. godine kada su vrata njihove ustanove otvorili i zdravim ljudima i omogućili im da koriste prirodne faktore, pre svega vodu i klimu kao preventivu raznim oboljenjima.

- To nam je omogućilo da postanemo profitabilna radna organizacija koja godišnje ostvari profit od 1,5 do 1,8 mil EUR. Sve što smo zaradili ulagali smo u nešto novo. U zadnjih osam godina u infrastrukturu u samoj banji uložili smo 13 mil EUR – rekao je Katančević na otvaranju centara.

U banji, kažu, nema krize i uvereni su da će se velnes i spa centar, koji je prvi ovakve vrste u Srbiji, isplatiti za tri do pet godina, jer je i sada popunjenost kapaciteta 94%.

- Već imamo potpisane ugovore sa agencijama iz Australije, Norveške, Kuvajta, Francuske, Grčke, Makedonije i drugih zemalja. Gosti iz inostranstva tako već popunjavaju 15% kapacitera banje - kaže Katančević.

Samo kroz Specijalnu bolnicu, svakog dana prođe oko 1.200 pacijenata, a sa novim sadržajima računa se i na veći broj gostiju iz zemlje i sveta koji su željni odmora i prave relaksacije za telo i dušu.

Inače, poslednjih šest godina Ribarska banja je doživela pravu renesansu. Prema podacima Turističke organizacije ove godine u SB Ribaraska banja zabeleženo više od 180.000 noćenja, što je srpski rekord.

Od carice Milice do gradskih "trendseterki"

Prema jednoj od legendi, nastanak kupatila u Ribarskoj banji vezuje se za doba carice Milice (XIV vek). Temelji starog turskog kupatila na kojima je 1853. izgrađeno novije (po naredbi knjaza Aleksandra Karađorđevića), ukazuju na to da su ih koristili Turci za vreme svoje vladavine na ovim prostorima.

Prva analiza lekovitosti vode izvršena je u Beču 1834. Nedugo zatim, 1852, Ribarsku banju posećuje knjaz Aleksandar Karađorđević, čime se ovom prirodnom lečilištu pridaje sve veći značaj potencijal. Kralj Petar I Karođerđević je 1904.godine svečano otvorio banju i tada počinje njeno moderno uređenje. U čast kralju, u banji je podignut bronzani spomenik u prirodnoj veličini. Tih godina podižu se najznačajniji objekti banje: vile "Srbija" (1904), a zatim "Bosna" (1905), "Hercegovina", "Crna Gora" (1907), "Slavonija" (1905), "Dalmacija"…

U prilog priči o netaknutoj prirodi ove banje govori i legenda o poreklu njenog imena. Naime, sama banja je dobila ime po ribarima koji su na ovim izvorima pecali pastrmku izuzetnog kvaliteta za potrebe dvora Kneza Lazara. Ribarska banja je smeštena usred šumovitih brežuljaka u maloj klisuri, pa je dobro zaštićena od vetrova i naglih promena temperature.

J.Đ.