Posle Bezistana, ograđen i jedan od ulaza u podzemnu stanicu Vukov spomenik - U lošem stanju i Zeleni venac, Pančevac, brojne fasade u centru, ali obnova svih njih ni na vidiku

Da li je bila potrebna tragedija na železničkoj stanici u Novom Sadu da bi nadležni krenuli u inspekciju i zatvaranje pojedinih javnih prostora i objekata na čije loše stanje, koje ugrožava bezbednost, građani godinama upozoravaju? Samo u Beogradu više je objekata i mesta koje građani svakodnevno sa strepnjom koriste, a koji se krune, obrušavaju, urušavaju... U inspekciju su prethodnih dana krenuli u glavnom gradu , a prvi na spisku za ograničenu upotrebu i delimično zatvaranje našao se prolaz Bezistan u centru grada. Za njegovo izuzetno loše stanje godinama se zna, bio je u planu za obnovu, ali su se, kako su navodili iz grada, isprečili imovinsko-pravni odnosi. A, tavanica Bezistana nastavila je da se kruni dok su ispod nje prolazili građani.

Posle ovog prolaza, ograđena je delimično za korišćenje još jedna lokacija na čije izuzetno loše stanje Beograđani godinama nadležne podsećaju - ulaz u podzemnu stanicu Vukov spomenik iz Ruzveltove. Kako je izvestio RTS, tamo su postavljene crvene trake sa upozorenjem "pažnja, opasnost". Ipak, nisu velika prepreka, pa građani tuda prolaze, a neke su i pokidane, podseća RTS.

Ako se za Bezistan donekle može reći da je bio razmatran za obnovu, za plato i podzemne prolaze kod Vukovog spomenika to nije bilo ni blizu. Jeste rađen projekat za rekonstrukciju ovog platoa i ulaza u stanicu koji su u očajnom stanju, ali dalje se od toga nije odmaklo, iako je stanje kod Vukovog spomenika sve gore i gore iz meseca u mesec. I ovde opštinske, gradske i republičke institucije i preduzeća za odgovore prebacuju odgovornost jedni na druge jer tek u slučaju teme rekonstrukcije platoa, ulaza i podzemnog prolaza kod Vukovog spomenika nadležnosti se prepliču.

Prepliću se nadležnosti prilično i kada je reč o održavanju i budućoj rekonstrukciji još jednog prilično devastiranog objekta u gradu - Pančevačkog mosta. Građani koji ga svakodnevno koriste, strepe prelazeći preko njega, godinama tražeći od nadležnih da ovaj most konačno postane prioritet za obnovu. Nadležni uzvraćaju da je Pančevac bezbedan za korišćenje, da se redovno kontroliše, ali da njegova detaljna obnova nije moguća pre izgradnje mosta na Adi Huji. Ali taj most, koji se godinama prebacivao iz jednog u drugi gradski budžet, sada tamo više uopšte i ne postoji među prioritetnim gradskim projektima. U međuvremenu, ostaje samo nada da ograde ovog mosta, na čiju neuslovnost su upozoravali i saobraćajni stručnjaci, neće probiti još neki kamion ili neko drugo vozilo, što se dešavalo prethodnh godina.

U lošem stanju je i nadvožnjak ka Čukarici koji godinama koriste samo automobili, a dok se čeka izgradnja novog autobusi kruže okolo-naokolo ka ovom delu grada. U katastrofalnom stanju su i pojedini delovi tavanice, ograde i stepenište na Zelenom vencu koji opet, kao i sve ranije pomenuto, i pored izuzetno lošeg stanja nije na spisku prioritetnih javnih objekata i prostora za obnovu.

I tu nije kraj. U glavnom gradu obrušavaju se redovno neodržavane fasade starih zgrada, a jedan od primera koji je prilično uznemirio građane pre nekoliko godina bilo je odvaljivanje ogromnog fasadnog ukrasa sa zgrade na uglu Nikole Spasića i Gračaničke ulice. Samo pukom srećom tada niko nije nastradao. Valja pomenuti da je pre toga ova zgrada bila na spisku onih koje se nalaze u okviru kulturno-istorijskih prostornih celina grada, a čije fasade će biti obnovljene, ali u međuvremenu je sa tog spiska ispala, a onda je sa nje spao i pomenuti ogromni fasadni ukras. Tada su oko tog dela zgrade postavljene zaštitne trake, kao i sada kod Bezistana, ali one su u međuvremenu nestale, a ta fasada, ispod koje i dalje ljudi svakodnevno prolaze u sve je gorem stanju.

U ništa boljem nije ni nedaleko odatle zgrada na Obilćevom vencu u kojoj se nalazi čuveni Spasićev prolaz. Tamo se pre neku godinu deo devastirane fasade obrušio, a svega nekoliko sekundi spaslo je prolaznike koji su se tu našli da ne budu ozleđeni. I to zdanje je svojevremeno bilo na spisku za detaljnu obnovu, ali do nje nije došlo do dana današnjeg.

Kada je reč o devastiranim fasadama gradski urbanista Marko Stojčić ukazao je za RTS da je grad zabranio na nekoliko mesta i prilaz fasadama zgrada koje su u nadležnosti vlasnika stanova. Iz grada su podsetili upravnike stambenih zajednica da je njihova obaveza da brinu o bezbednosti i stanju zgrada.

Ovo je nesporno, ali ostaje pitanje šta je sa obavezama koje imaju grad i država kada je reč o održavanju i rekonstrukciji devastiranih objekata koji su u njihovoj nadležnosti, a koji su nedovoljno bezbedni za korišćenje godinama unazad?