Klimatolog Đurđević: Srbija treba da se priprema za nepogode kao u regionu

Stručnjaci za upravljanje katastrofama naglašavaju hitnu potrebu za infrastrukturom otpornom na poplave kako bi se smanjili rizici. Klimatolog Vladimir Đurđević upozorio je za RTS da nepogode u regionu treba da budu upozorenje i lekcija za Srbiju i da se samo "igrom slučaja" nisu desile kod nas, ali da ih potencijalno treba očekivati. Ističe i da, kada je reč o temperaturama, idemo ka toplijem režimu, da će i ovogodišnji rekordi biti oboreni u budućnosti.

- Klima je promenjena na celom svetu, tako da je promenjena i u našem regionu. Najčešće kada pričamo o klimatskim promenama, pričamo o porastu temperature, kako je planeta sve toplija i toplija. Ali promene se ogledaju u tome da je taj način kako dobijamo mi u stvari padavine, kako se padavine formiraju, isto promenjen - istakao je on.

Nevreme nas je i ovaj put zaobišlo, ali obruč se steže. Između Mostara i Jablanice za nekoliko sati palo je kiše kao za tri meseca. Na pitanje koliko smo spremni za ekstremno vreme i nepogode, koliko je infrastruktura otporna na takve količine padavina, sagovornik RTS-a je izjavio da svaki od ovih događaja treba da bude upozorenje za nas, da se samo "igrom slučaja" nije desio nad našim područjama, odnosno da bi trebalo ovakve događaje potencijalno da očekujemo i kod nas.

- I u tom smislu treba da se pripremamo za ovakve događaje. Dakle, ovi događaji treba da nam budu lekcija kako treba da se pripremamo, da obratimo pažnju i kako da modifikujemo našu infrastrukturu da bismo bili otporni na ovakve situacije. Nažalost, niko u svetu nije i dalje prilagođen na ovako ekstremne vremenske uslove i ono što nas očekuje u budućnosti jeste da se prilagodimo. Znači da trenutno postojeću infrastrukturu unapredimo, da bi bila otpornija u odnosu na ovakve događaje, ali i posebno da je unapredimo na buduće promene, pošto klima nije zaustavila se u smislu promena u ovom trenutku, nego očekujemo dodatne promene u narednih 30 godina - istakao je Đurđević.

Mi i dalje to na neki način ne primenjujemo na tako širokom planu da bismo se potencijalno osećali sigurnije, da bismo znali kada ćemo dostići određene ciljeve. Tako da je to, prema rečima sagovornika RTS-a, zadatak pred svima nama, jednostavno prilagođavanje na klimatske promene treba da bude jedan od prioriteta.

Što se tiče zvanične statistike o tome da su poslednje dve godine najtoplije u istoriji Srbije, Đurđević je izjavio da je u prethodnoj godini oboren zaista niz temperaturnih rekorda.

- Verovatno ćemo sad ući u neki mirniji period, ali generalno gledano u proseku mi idemo jednostavno ka toplijem režimu. Tako da iako potencijalno bude malo svežijih perioda ispred nas, ti periodi će i dalje biti značajno topliji od neke klime iz sredine 20. veka. Dugoročno gledano, sigurno bi trebalo da očekujemo da ćemo i ove rekorde koje smo imali ove godine oboriti u budućnosti - istakao je on.
Đurđević je izjavio da ga, kao i sve ljude koji se bave ovim problemom, brine brzina promene klime, posebno zato što se u prošlosti već znalo da ćemo imati ovu brzinu promena.

- Drugi važan razlog je što znamo da će se ove promene nastaviti u narednih tridesetak godina i da će na neki način verovatno i ubrzati u odnosu na ovo što trenutno vidimo. Ali ono posebno što nas brine jeste činjenica da jednostavno na globalnom nivou mi i dalje ne vidimo da je brizina mera koje treba da primenimo da bismo ovaj problem zadržali u nekim prihvatljivim okvirima dovoljna. Znači ceo proces i prilagođavanja na klimatske promene, ali i smanjenja gasova sektora "staklena bašta" treba da bude ubrzan da bismo bili na putu da dostignemo ciljeve Pariskog sporazuma - istakao je Đurđević.

Vladimir Đurđević

klimatolog

klimatske promene

Pariski sporazum

visoke temperature

ekstremne padavine

prilagođavanje klimatskim promenama

gasovi staklene bašte

bezbednost

temperaturni rekordi

nepogode

padavine