NavMenu

Koliko je Srbija daleko od uvođenja poreza na ugljen-dioksid?

Izvor: RTS Utorak, 01.10.2024. 12:31
Komentari
Podeli
Ilustracija (Foto: Rebecca Humann from Pixabay)Ilustracija
Na zelenu energetsku tranziciju pozivaju i ekolozi i ekonomisti. Dekarbonizacija nije samo obaveza iz Pariskog sporazma koji smo potpisali 2015. godine, već način da se privreda učini konkurentnijom. Uvođenje poreza na emisiju gasova sa efektom staklene bašte, ne treba gledati kao trošak, već kao izvor prihoda iz kojeg bi se finansiralo zdravstvo, očuvanje biodiverziteta i poboljšanje energetske efikasnosti.

Tranzicija nije omiljena reč u Srbiji, čak ni onda kada ima prefiks zelena.

Zagovornici bržeg prelaska sa fosilnih goriva na obnovljivu energiju kažu da takva tranzicija ne znači gubitak radnih mesta, već ulaganje u kadrove i tehnologiju. A to je smatraju najvažnije za Elektoprivredu Srbije koja nosilac privrednog razvoja zemlje, ali i emiter 40% štetnih gasova.

Zato je, smatraju, važno da Srbija uz druge zemlje Zapadnog Balkana što pre uđe u sistem naplate poreza na emisiju gasova sa efektom staklene bašte.

- Trenutna cena emisione jedinice, budući da je to tržišna kategorija koja varira, trenutno je oko 65 evra po metričkoj toni. EPS emituje oko 25, 26, zavisno od godine, 27,8 miliona tona i ako uslovno rečeno preračunamo te emisije po trenutnoj ceni emisione jedinice dođemo do neke cifre od čini mi se 1,6 mlrd EUR - navodi Mirko Popović, programski direktor RERI-ja.

U Fiskalnom savetu kažu da bi uvođenje neke vrste poreza na ugljen-dioksid trebalo uraditi po uzoru na pravila koja važe u EU, tim pre što će nam od 2026. godine naplaćivati porez na neekološki dobijene proizvode.

- Električna energija, gvožđe, čelik i te druge stvari koje su obuhvaćene SBA-mom postaju skuplje za evropsko tržište tako da iz tog ugla definitivno postoji ekonomski trošak nečinjenja, a dodatni je problem što ako plaćamo prekograničnu taksu u EU, a uvođenje nekog našeg sistema sliva se u budžet i imamo mogućnost da nešto uradimo sa tim novcem - kaže Slobodan Minić iz Fiskalnog saveta.

Prema proceni EBRD-a tom taksom bilo bi obuhvaćeno 20% našeg izvoza.

- Proces dekarbonizacije je negde prosto zahtev međunarodnog tržišta kao što smo sa drveta prešli na ugalj, sad je vreme da sa uglja pređemo na nešto drugo, znači nisu nepoznati procesi - ukazuje klimatolog Danijela Božanić.

Od 2026. godine Evropska unija počeće da naplaćuje porez na takozvani karbonski otisak. To jest na prekoračenje dozvoljene količine emisije štetnih gasova sa efektom staklene bašte, koji se oslobađaju prilikom proizvodnje.

Emisijama ugljen-dioksida se može i trgovati, pa tako kompanije koje ne iskoriste dozvoljenu normu, razliku mogu prodati onima koji su prekoračili ograničenje.

Komentari
Vaš komentar
Potpuna informacija je dostupna samo komercijalnim korisnicima-pretplatnicima i neophodno je da se ulogujete.

Zaboravili ste šifru? Kliknite OVDE

Za besplatno probno korišćenje, kliknite OVDE

Pratite na našem portalu vesti, tendere, grantove, pravnu regulativu i izveštaje.
Registracija na eKapiji vam omogućava pristup potpunim informacijama i dnevnom biltenu
Naš dnevni ekonomski bilten će stizati na vašu mejl adresu krajem svakog radnog dana. Bilteni su personalizovani prema interesovanjima svakog korisnika zasebno, uz konsultacije sa našim ekspertima.