Jovanović (Bečki institut): Srbija će, sadašnjim tempom rasta, tek za 100 godina dostići prosečan standard u EU

Građani Srbije na standard stanovnika EU mogu da računaju tek za 100 godina, ako prosečan rast bruto domaćeg proizvoda (BDP) bude na nivou proseka iz prethodne decenije, rekao je za Radar, ekspert za Zapadni Balkan u Bečkom institutu za međunarodne ekonomske studije Branimir Jovanović.

U Sbiji je, kako je rekao, za poslednjih deset godina dohodak po stanovniku povećan samo četiri procentna poena, sa 40 na 44% proseka EU.

Nemačka i Austrija jesu u krizi, plate, možda neće realno rasti, ali će, kako je naveo, i dalje biti tri i po puta veće nego u Srbiji, u kojoj svaki peti stanovnik još živi u siromaštvu.

U odnosu na druge zemlje u regionu stanje, prema njegovim rečima, nije tako loše, jer je po privrednom rastu u prvoj polovini godine od 4,5% Srbija u prvih pet zemalja Evrope, a rastu i plate.

- Po većini indikatora Srbija je bolja od Albanije, Severne Makedonije i BiH, a tu je negde sa Crnom Gorom. S druge strane, stanje nije baš tako sjajno, kao što vlast nastoji da predstavi. Pre 10 godina dohodak po stanovniku u Srbiji bio je 40, a sada je 44% proseka EU. Za celu deceniju ta razlika smanjena je za samo četiri procentna poena. Potrebno je više od 100 godina da Srbija dostigne nivo razvoja EU - rekao je Jovanović.

Dodao da BDP može da raste i 10% godišnje, a da većina građana nema nikakve koristi od toga, jer sve pare završe u rukama malog broja ljudi, bliskih vlastima.

- Ako biste posekli sve šume i izvezli balvane, BDP bi vam porastao 10%. Da li to znači da biste živeli 10 odsto bolje - upitao je Jovanović.

Na pitanje kako tumači reči predsednika Srbije Aleksandra Vučića i ministra finansija Siniše Malog da je Srbija "najbrže rastuća ekonomija u Evropi", zbog rasta u drugom kvartalu od 4,7%, Jovanović je rekao da se dugoročne projekcije ne mogu bazirati na podacima za samo dva kvartala, već na duži rok, a tako posmatrano srpska privreda sporo napreduje.

Sada, kako je rekao, raste brže zato što je u prethodne dve godine rasla sporije od većine u regionu.

Istakao je da je "veliki problem u Srbiji socijalna nejednakost, jer svaki peti stanovnik živi u siromaštvu, a stopa siromaštva je za desetak godina smanjena sa 22 na 21% i to je dokaz da ne sme fokus biti samo na povećanju BDP-a i prosečnog dohotka po stanovniku, već i na raspodeli tog dohotka, da se smanji siromaštvo".

Odgovarajući na pitanje da li je smanjenje cena kroz akcije pravi lek za inflaciju Jovanović je rekao da "nikada nije bio protiv ograničavanja cena, ali sada nije bilo potrebe za tim, jer je inflacija stabilizovana na 4,3%, a prošle godine bila je 15%".

- Tada bih podržao takvu meru, sada ne mogu, jer je zakasnela i svodi se na čist populizam, takva mera može imati pozitivne efekte i usporiti inflaciju samo ako se primenjuje na duži rok - rekao je Jovanović.

I ograničavanje kamata je, prema njegovim rečima, zakasnela mera, jer su one već počele da padaju u svim zemljama, osim u Rusiji i Turskoj.

Čak su, kako je rekao i kamate komercijalnih banaka na nove kredite u Srbiji počele da padaju, a vlast se tek sada setila da ih ograniči i to na nivou koji je veći nego što su one trenutno, tako da ni ta mera neće imati nikakvog efekta, osim možda na smanjenje kamata na kreditne kartice.

- Jedini cilj ovih mera je da vlast stvori utisak da brine o građanima, a oni od toga neće imati nikakve koristi - rekao je Jovanović.

Dodao je da sa makroekonomskog stanovišta, država bi više trebalo da se trudi da poveća plate, umesto da kontroliše cene.

Odgovarajući na pitanje da li je realno od rudnika litijuma očekivati da poveća BDP za 10-12 milijardi evra, Jovanović je rekao da "ni sam Rio Tinto ne navodi takve brojke".

- Ali, čak i ako se BDP Srbije poveća za 12 milijardi evra, ko će dobiti te pare, hoće li ih dobiti svi građani ili Rio Tinto? Možda bi rudnik imao pozitivan uticaj na BDP, ali ne i na život građana, jer oni od tih para neće dobiti gotovo ništa. Osim za plate 1.000 radnika u rudniku, koliko je planirano. A šta dobija država? Rudnu rentu, možda neke poreze na plate i na dobit. Sve zajedno, nekoliko desetina miliona evra godišnje. Premalo - naveo je Jovanović.