Serbia Edition
Serbische Ausgabe
Izdanje BiH
Izdanje Crna Gora
Vesti
Jedan kvartal nije trend - Srbiji potreban rast od 5 do 7% da bi stizala Evropu
Komentari
Ilustracija (Foto: Ralf Kleemann/shutterstock.com)
I, ovo je zaista i istina, jer prema podacima Eurostata, niti jedna država u EU, koja je objavila podatke o godišnjem rastu u prva tri meseca, nema stopu rasta 4,7% koliko je prijavio Republički zavod za statistiku. Kada uključimo i zemlje Zapadnog Balkana srpska ekonomija je i dalje na čelu, ali razlika nije tako ubedljiva kao u slučaju razvijenih evropskih zemalja.
U prvom kvartalu ove godine, zapravo, siromašne zemlje Zapadnog Balkana predvode evropski privredni rast. Prema podacima nacinalnih statističkih agencija, Crna Gora je imala stopu rasta od 4,4%, Hrvatska 3,9%, Albanija 3,6%, a BiH 2,7%.
Doduše liderstvo Srbije nije baš neupitno. Turska je zabeležila međugodišnji privredni rast od čak 7,4% u prva tri meseca ove godine. Takođe, iako je RZS objavio 4,7% rasta, podaci Eurostata Srbiji pripisuju rast od 4,5%. U tom slučaju je i Malta ispred Srbije sa rastom od 4,6%.
Istovremeno, Nemačka je zabeležila pad od 0,2%, Francuska rast od 1,3%, Italija 0,7%, a Španija 2,5%.
Bilo da smo prvi ili ne, važno je da je stopa privrednog rasta visoka, jer je to uslov rasta standarda stanovništva. Ipak, problem je to što stopa rasta u jednom kvartalu ne predstavlja obavezno i ekonomski trend. Najbolji primer imali smo prošle godine kada je u poslednjem kvartalu godišnji privredni rast povećan za 3,8%, a godinu smo završili sa ukupnim rastom BDP-a od 2,5%.
To je donekle potvrdio i Vučić rečima da je "to samo jedan kvartal i da će drugi biti lošiji zbog remonta rafinerije i hidroelektrane u Bajinoj Bašti".
Makroekonomske analize i trendovi (MAT) su u poslednjem izdanju procenili da je u prvih pet mseci privredni rast Srbije iznosio 4,3%, što ukazuje na znatno manju stopu u aprilu i maju od onih u prva tri mesca.
Prema podacima RZS, u prva tri meseca ubedljivo najveći godišnji rast zabeležilo je građevinarstvo od čak 14,2%, dok je trgovina porasla za 7,3%. Prerađivačka indudstrija, rudarstvo i elektroprivreda su povećani za 2,9%, a poljoprivreda za svega 0,2%.
Nenad Jevtović, direktor Instituta za razvoj i inovacije potvrđuje da se ne može govoriti o trendu i da za to treba duži period. Osim toga, on ističe i da bi ovakve stope rasta za nas trebalo da budu normalne.
- Ovo bi trebalo da bude normalno stanje, da imamo veće stope rasta od razvijenih zemalja, jer je naš potencijal za rast veći. Ali ako pogledamo rast BDP-a između dve krize, od 2008/09 godine do korone 2020. godine, to je gotovo prespavana decenija za naš region - napominje Jevtović.
Prema njegovim podacima, za ovih 11 godina u Centralnoj i Istočnoj Evropi najuspešnija ekonomija bila je poljska. BDP Poljske je povećan za čak 47,5%. Druga je bila Rumunija sa 27,8%.
Kumulativni rast Srbije za ovih 11 godina iznosio je svega 17,6%. Ono što je posebno zabrinjavajuće je da su razvijene zemlje Zapadne Evrope imale veći rast - 18,4%. To znači da ne samo da nismo sustizali EU, već da se jaz zaostajanja dodatno produbio.
- Deluje da ćemo ove godine imati pristojan rast. Ali treba imati na umu da, svaki rast ispod 5 do 7%, što nama sada deluje kao san, znači da se ne smanjuje jaz, ne samo sa Zapadnom Evropom, već i za Poljskom. Opet, ove stope sadašnje su uspeh u odnosu na jedan, dva odsto koliko smo imali - naglašava Jevtović.
On ističe i da Zapadni Balkan, zajedno sa CIE i Zapadnom Evropom ima veliki problem, a to je nepovoljna demografija i starenje radne snage, kao i nedovoljnu valorizaciju naučnih dostignuća u privredi.
Komentari
Vaš komentar
Naš izbor
Rubrike za dalje čitanje
Potpuna informacija je dostupna samo komercijalnim korisnicima-pretplatnicima i neophodno je da se ulogujete.
Pratite na našem portalu vesti, tendere, grantove, pravnu regulativu i izveštaje.
Registracija na eKapiji vam omogućava pristup potpunim informacijama i dnevnom biltenu
Naš dnevni ekonomski bilten će stizati na vašu mejl adresu krajem svakog radnog dana. Bilteni su personalizovani prema interesovanjima svakog korisnika zasebno,
uz konsultacije sa našim ekspertima.