Jelena Genčić, teniski trener i bivša teniserka - Pronalazač budućih asova

Tenis joj je bio hobi, a ne profesija, pa je, dok je radila na Televiziji Beograd, osvojila "samo" 32 titule i nastupala na velikim svetskim turnirima. Brojni roditelji kod nje dolaze da im kaže istinu - da li da ulažu u dete da postane teniser - i u toj proceni nijednom nije pogrešila

U masi ispred Skupštine, na dočeku Novaka Đokovića, činilo se da je, bar to veče, svako doživeo uspeh Novaka Đokovića kao svoj.

Jelena Genčić nije bila tamo, ali je s punim pravom podizanje pehara na Vimbldonu doživela kao nagradu za otkriće talenta koji će postati najbolji teniser sveta. Danas se s ponosom seća kako je pre nešto manje od dve decenije roditeljima Novaka Đokovića rekla da imaju zlatnog dečaka koji će sa 17 godina biti među prvih pet u svetu.

"Pogrešila sam samo za dve godine, jer nije bilo dovoljno novca da učestvuje na svim onim turnirima za koje sam smatrala da su bitni za njegov razvoj", kaže Jelena Genčić, glavni "krivac" što je Đoković od šestogodišnjeg talentovanog skijaša ipak postao teniser.

Tokom punih osam godina ona i Novak su, kako kaže, bili nerazdvojni, ali kad je uvidela da više ne može da mu parira u igri na poene, niti da mu u Srbiji nađe odgovarajućeg sparing partnera, preporučila ga je Nikoli Piliću. "Nakon nekoliko dana mi se javio Pilić i pitao me što ga ranije nisam poslala, a ja sam mu u šali odgovorila da bi posle rekao da je on stvorio Novaka Đokovića", kaže ona.

Kasnije se pokazalo da je bila u pravu, jer su se javili mnogi da istaknu svoje zasluge, sve dok se sam teniser nije oglasio i javno rekao da je ono što je naučio o tenisu naučio kod nje, podseća Jelena Genčić.

Teško joj pada najviše to što nije prisustvovala odlučujućim mečevima na ovogodišnjem Vimbldonu jer je taj pehar, dok su trenirali, "bio važniji cilj od prvog mesta na svetu". "Sve što sam radila, radila sam ne računajući da će mi se jednog dana možda odužiti, ali sam živela u nadi da će me bar pozvati na Vimbldon", priča Genčićeva. Zato kad je pitaju da li je bila na dočeku ispred Skupštine, kaže "da nije mogla da se gura u masi, pa je sve gledala na televiziji, jer pozivnicu nije dobila".

Ima četiri godine kako se nije videla s Novakom, jer "drugi to ne dozvoljavaju", ali zna da nije zaboravio ono što je od nje naučio. "Učila sam ga da mora da osmisli ceo poen, pa i čitav gem, a skoro je rekao da je pred finale vizuelizovao ceo meč u svojoj glavi. E, to je direktna poruka meni", kaže ona.

Veliko iskustvo i dokazano "oko" za talenat ubedilo je roditelje iz cele Srbije, pa i regiona, da kod nje dovode decu na testiranje. "Roditelji traže da im kažem istinu: da li da ulažu pare u dete, a ja to treba da im kažem za 45 minuta ili sat vremena koliko traje termin. I nijednom nisam pogrešila", zadovoljno će ona.

Dolaze joj i vrlo bogati roditelji koji mogu da plate i petogodišnji program, ali nemaju strpljenja niti razmišljaju da li njihovo dete to želi. "Dolazili su mi roditelji koji imaju mnogo novca i hoće da im za dve godine žensko dete od šest godina igra na Vimbldonu!? Kad sam videla da je čovek opasan, zahvalila sam se i rekla da nisam toliko dobar trener koliko su rekli oni koji su me preporučili. To mi je sada štos kako da se oslobodim takvih roditelja", objašnjava ona zašto je lakše raditi sa decom nego sa roditeljima

Završila je istoriju umetnosti i filozofiju, ali je imala i bogatu sportsku karijeru. U Crvenoj zvezdi je posle Drugog svetskog rata igrala rukomet, a kao golman reprezentacije osvojila je bronzanu medalju na prvom svetskom prvenstvu u "malom rukometu" (rukometu kakav se danas igra), održanom na Tašmajdanu 1957. Vremena su bila drugačija pa je za 16 godina za nacionalni tim igrala samo 22 puta, jer se malo igralo i bilo je teško izaći iz zemlje. Ipak, zahvaljujući toj bronzanoj medalji, danas ima nacionalnu penziju koja joj, kako kaže, i te kako dobro dođe.

Kao teniser, osvojila je 32 titule u Jugoslaviji, i nastupala na mnogim svetskim turnirima, uključujući Vimbldon, Rolan Garos i Njujork. Verovatno je mogla da postigne i više, da je rad na Televiziji Beograd, na kojoj je provela ceo radni vek, nije sprečavao da putuje. "Tenis mi je bio hobi, a ne profesija", kaže ona i priznaje da je u to vreme Mima Jaušovec bila bolja od nje i zabeležila više uspeha na turnirima. Za sebe kaže da je igrala ofanzivan tenis, ali ne siledžijski, kakav se danas igra, jer se pobeđivalo taktikom i umećem da se odigra više varijanti. U vreme kad je igrala, nije bilo velikog novca u tenisu: igralo se za avionske karte, pozive na turnir i plaćeni hotel, a ponekad su dobijali rekete i majice.

Na Televiziji je počela da radi pre nego što je zvanično otvorena, a ostala je duže od 40 godina. Emisije koje je radila u školskoj, obrazovnoj i kulturnoj redakciji i danas se repriziraju, a u novinarskoj karijeri mimoišla je samo sportska redakcija.

Kad je prestala da igra, ubrzo je postala savezni kapiten, a kasnije se usmerila na rad u teniskim kampovima, nekada u Genexu, a danas u Kraljevskom teniskom klubu, gde je predsednik. Premda je i ranije bila poznata u svetu, Đokovićevi uspesi su još više skrenuli pažnju medija na nju, i domaćih i svetskih, ali joj je žao što se drugi treneri nigde ne pominju. Kao primer navodi Acu Simića, čoveka koji je stvorio Jelenu Janković. "Jelena i Ana (Ivanović) su igračice postale u ovoj zemlji, u bednim ili manje bednim uslovima, jer su imale motiv, koji strani igrači i igračice nemaju, iako imaju para", ističe Genčićeva, koja je u trenerskoj karijeri pronašla i trenirala i druga velika teniska imena, kao što su Monika Seleš i Goran Ivanišević.

Danas kad je Srbija u vrhu svetskog tenisa, ne čini se gotovo ništa da se ta dominacija održi ili poveća, a oni koji su obećali da će izgraditi teniske centre to nisu ispunili. Tenis je danas "najprivatniji sport" u kome svako ko ima novac može dete da prijavi za turnir i zato je, kako kaže, vrlo važno da država i društvo sufinansiraju troškove kod najmlađih kategorija.

Pošto organizacija nije napredovala, i dalje, kako kaže, pronalaženje novih asova zavisi od entuzijazma posebnih ljudi i znalaca koji će pokušati da talentovanu decu izdignu na viši nivo. Deca su talentovana, ali dobrih trenera ima sve manje, jer kao zemlja ne vodimo računa o školovanju trenera, kaže Genčićeva.

Ako na tome ostane, teško je proceniti koliko će ekspanzija srpskog tenisa moći da potraje jer možda neće biti nikoga da nekom budućem talentovanom skijašu, umesto štapova, stavi u ruke reket i od njega napravi najboljeg tenisera na svetu

poziv na pretplatu na - www.emportal.rs