Supermarket nije diskont - Razvrstavanjem maloprodajnih objekata sprečeno zbunjivanje kupaca

Maloprodajni objekti u Srbiji od 7. jula obavezni su da na vidnom mestu imaju nalepnicu koja označava tip objekta kome pripadaju, i da na taj način pravilno informišu kupce o visini cena koje u radnji mogu da očekuju. Novi Pravilnik o klasifikaciji trgovinskih formata omogućio je potrošačima da znaju da li kupuju u specijalizovanoj ili nespecijalizovanoj prodavnici, trgovinskom centru ili "cash and carry" marketu.

Označavanje prodavnica predviđeno je još od 1. januara 2011, kada je na snagu stupio Zakon o trgovini, ali nije moglo da bude sprovedeno sve dok nije precizno definisano koje kategorije trgovinskih objekata postoje.

Razvrstavanje je sprovedeno na osnovu širine i dubine asortimana, površine prodajnog prostora i koeficijenta obrta proizvoda, ali su obzir uzete i trgovinske specifičnosti pojedinih objekata. U grupu nespecijalizovanih prodavnica tako su ubrojani hipermarketi, supermarketi, superete, minimarketi, diskontne prodavnice, robne kuće, kao i klasične prodavnice sa pretežno prehrambenim asortimanom.

Pekare, ribarnice, prodavnice voća, mesare, mlekare, podrumi pića ili slične radnje sa uskim asortimanom i direktnim usluživanjem, definisani su kao specijalizovane prodavnice.

Kupci dobijaju, prodavci ne gube

Tržišni inspektori već obavljaju kontrole na terenu, a nesavesni trgovci koji se ogluše o Pravilnik i na ulazu svoje radnje ne istaknu oznaku trgovinskog formata, moraće da plate kaznu u visini od 100.000 do čak 1.000.000 dinara. U Ministarstvu trgovine, za "eKapiju" kažu da do sada nije bilo žalbi, niti loših reakcija trgovaca na ovu odlluku, kao i da njih ovaj dokument ne obavezuje na promene u načinu poslovanja, sem zahtevanog obeležavanja.

- Određivanje kom trgovinskom formatu pripada radnja ne utiče na njihovu maloprodajnu strategiju nastupa na tržištu, niti na njihovu pojedinačnu konkurentnost. Pravilnik prodavcima neće doneti štetu, već će potrošačima doneti korist – objašnjavaju u Ministarstvu.

Cilj je da se stvori osnova za kvalitetnije upravljanje razvojem trgovine, trgovinske marže i konkurencije na tržištu Srbije, što će voditi ka poboljšanju pozicije potrošača. Izbeći će se nerealno predstavljanje i dovođenje potrošača u zabludu da kupuju u radnjama sa nižom maržom, odnosno nižom cenom.

- Najuočljiviji primer je da se prodajni objekti nazivaju diskontima, a da oni to nisu, pa onda kupac, privučen nazivom diskont, očekuje niže maloprodajne cene – kažu naši sagovornici iz Ministarstva trgovine.

U Nacionalnom udruženju potrošača Vojvodine mišljenja su da će najveća korist novog pravilnika biti mogućnost da se na pravilan način ocenjuje kvalitet rada trgovina, odnosno da se vrše adekvatna upoređivanja objekata i "izbegne mešanje baba i žaba".

- Bilo je neumesno porediti kvalitet prodavnica, kad su u istom košu bile i radnjica otvorena u komšijskoj garaži, i "Metro" ili "Idea" – kaže za "eKapiju" Goran Papović, direktor Udruženja.

On objašnjava da će se na ovaj način izbeći i kupovina istog proizvoda po različitim cenama u okviru istog trgovinskog lanca.

- Trgovinski lanci, osim svojih velikih radnji, ponekad imaju i prodavnice površine nekoliko kvadrata, najčešće u delovima grada gde nemaju konkurenciju, i onda u tim malim prodavnicama prodaju robu po mnogo višoj ceni, nego što je, recimo, u njihovom "regularnom" supermarketu. Sada će morati da se zna šta je šta, i u kom formatu zapravo pazarite, a ne da kupac očekuje istu cenu samo zato što vidi isto ime kompanije na ulazu – objašnjava Papović.

I za bakaline i za državu ima još posla

U Ministarstvu trgovine kažu da je sadašnja zakonska regulativa samo prvi korak u uređenju tržišta i kreiranju povoljnijeg okruženja, kako za kupce, tako i za prodavce.

- Označavanje je osnova za analizu kretanja na tržištu i stanja trgovine što ima izuzetan značaj sa aspekta kreiranja ekonomske politike zemlje. Osim toga, ukoliko se za tim ukaže potreba, ova klasifikacija biće osnova za definisanje budućih obaveza trgovaca pojedinih formata – tvrde za "eKapiju" u Ministarstvu.

Nacionalno udruženje potrošača Vojvodine smatra da, bez obzira na Zakon o trgovini kao i postojeći Zakon o zaštiti prava potrošača, situacija na tržištu neće biti u zadovoljavajuća sve dok se ne reguliše damping cena.

- Velike trgovinske kuće praktično "guše" male nelojalnom konkurencijom. Njima je prećutno dozovljeno da dobavljačima ne plaćaju robu u zakonskom roku od 90 dana, već da taj period rastegnu čak i do 6 meseci. U tom periodu, koristeći i infalciju, oni zarađuju jer prodaju ono što su praktično dobili "besplatno", pa robu da prodaju jeftinije nego što je realno – kaže Goran Papović.

Šta je diskont?

Prodavnice sa oznakom "diskont" stvarale su najveću zabunu među kupcima. Zbog toga je Ministarstvo jasno definisalo na kakvom objektu može stajati ovakva oznaka.

Diskontna prodavnica je trgovinski format koji ima prodajni prostor manji od 1.500 m2, širok, ali plitak asortiman, niži nivo usluge od standardnog, obavezno samousluživanje i veliko učešće privatnih robnih marki. Ove prodavnice po pravilu se nalaze u prigradskim naseljima, na obodima gradova ili uz važnije saobraćajnice, i njihove cene su 20-30% niže od tržišnih.

Klasifikacija trgovinskih objekata

Trgovinski formati se klasifikuju kao:

1) nespecijalizovani trgovinski formati:
(1) trgovina na malo pretežno prehrambenog asortimana:
- hipermarket
- supermarket
- supereta
- mini market
- diskontna prodavnica
- klasična prodavnica sa pretežno prehrambenim asortimanom
(2) trgovina na malo pretežno neprehrambenog asortimana:
- robna kuća

2) specijalizovane prodavnice

3) posebni trgovinski formati:
- trgovinski centar
- cash and carry

Za više informacija

Preuzmite PDF dokument

M.S.