Bugarska traži alternative za preradu istrošenog nuklearnog goriva

U toku je izrada projekta za alternativu preradi istrošenog nuklearnog goriva iz NE Kozloduj. Posao je u početnoj fazi i za sada se samo razgovara o mogućnostima. Razmatraju se različite tehnologije, uključujući i one koje su razvile SAD i Francuska. Ovo je izjavio bugarski ministar energetike Rumen Radev, ne iznoseći više detalja o projektima.

Bugarska je do sada imala ugovor o izvozu nuklearnog goriva za preradu u Rusiju. Otuda je trebalo da se u Bugarsku vrati vitrifikovani visokoaktivni radioaktivni otpad iz goriva koje se koristi u nuklearnoj elektrani, od trećeg do šestog bloka. Do sada, međutim, Rusija nije vratila ovaj otpad.

Pitanje istrošenog goriva postaje aktuelno ne samo u pozadini rata u Ukrajini, koji otežava transport kaseta, već i zbog alternativnih goriva koje će NE Kozloduj početi da koristi. Blok pet će, na primer, dobijati gorivo od kompanije Westinghouse, a ugovor ne predviđa odlaganje istrošenog goriva. U Evropi samo Francuska ima postrojenje za preradu istrošenog nuklearnog goriva. U stvarnosti, to nije otpad - tokom njegove prerade mogu se izdvojiti uranijum i plutonijum koji se mogu koristiti za proizvodnju novih patrona za gorivo.

Vršilac dužnosti ministra Rosen Hristov saopštio je da su u toku razgovori sa francuskom kompanijom EDF, koja ima tehnologiju za preradu do sada korišćenog ruskog goriva. Prelazna Vlada je angažovala kompaniju da proceni projekat NE Belene. U leto je Rumen Radev saopštio da su pregovori sa Francuzima zamrznuti, a nešto kasnije Vlada je obustavila izgradnju fabrike.

Međutim, lokacija u Belenama je dobra i tražiće se načini za njeno korišćenje, navodi i ministar energetike.

Prerada i skladištenje radioaktivnog otpada deo su sporazuma o saradnji između Bugarske i SAD u oblasti nuklearne energije, koji je odobren na sastanku vlade u četvrtak (25. januara). Radev je prokomentarisao da očekuje da on bude potpisan u roku od mesec dana, a potom i ratifikovan u Narodnoj skupštini.

Naime, na osnovu ovog sporazuma biće realizovan projekat novih kapaciteta na lokaciji NE Kozloduj. Do sada je u toku realizacija projekta sedmog bloka, ali je u pripremi i procedura za pokretanje Procene uticaja na životnu sredinu (EIA) za osmi blok.

Oni će biti zasnovani na tehnologiji AP 1000, objasnio je direktor bugarske nuklearne elektrane Valentin Nikolov, navodeći mogućnosti koje nuklearna energija pruža za dekarbonizaciju. Rekao je da već postoji neformalno interesovanje nekoliko međunarodnih kompanija koje mogu da se priključe projektu.

Procedura za izbor graditelja novih nuklearnih objekata objavljena je sredinom januara. Stigli su upiti od nekoliko velikih kompanija, uključujući južnokorejski Hyundai, kao i američki Bechtel Corporation i Fluor.

Bechtel i Westinghouse potpisali su sporazum o saradnji u izgradnji nuklearne energije u Poljskoj već 2021. godine. Varšava je prošle godine potpisala ugovor o izgradnji šest nuklearnih reaktora, od kojih će polovina biti zasnovana na Westinghouse tehnologiji. Kompanija Fluor je vlasnik kompanije NuScale - jednog od vodećih proizvođača malih modularnih reaktora.