Smisao i besmisao planiranja i planskih dokumenata

U teoriji na ovu temu postoje razne definicije i opisi, dok su zakonom predviđena i uređena pravila koja se tiču urbanizma i planiranja prostora. Ali šta zaista podrazumeva urbanističko planiranje i o čemu se posebno mora voditi računa? Kako se podseća u tekstu Društva arhitekata Novog Sada (DaNS) osnovni principi urbanističkog planiranja su prostorna organizacija naselja kojom se ostvaruju kvalitetniji uslovi života, očuvanje i unapređenje tradicije graditeljstva i stvorenih vrednosti naselja, dopuna postojećih i stvaranje novih urbanih vrednosti, kao i obnova i rekonstrukcija istorijskih i ambijentalnih celina. Urbanističko planiranje podrazumeva i očuvanje zemljišta pogodnog za poljoprivredu, prirodnih vrednosti i životne sredine tog naselja, susednog naselja i regiona, kao i usklađenost izgradnje infrastrukture i građevinskog zemljišta koje opslužuje.

Ali, kako se u tekstu ističe, kada se uporedi kako bi trebalo da bude i kako se urbanizam u Novom Sadu zaista i razvija, uočava se ogromna razlika.

- Godinama unazad se susrećemo sa posebnim načinom planiranja grada, počevši od Generalnog urbanističkog plana, do svakog sledećeg planskog dokumenta, koji su preduslov za izgradnju objekata svih vrsta. Ispratili smo i reagovali na to koliko je sporan i neprihvaćen GUP grada Novog Sada do 2030, ali je on nažalost otvorio prostor legalizaciji sveg haosa, kome svedočimo godinama. Nedostatak parking mesta, neefiaksnost postojeće infrastrukture koja ne uspeva da zadovolji potrebe novih objekata koji se grade, nestajanje zelenih površina u korist betona. I taj trend ne staje - ističe se u tekstu DaNS-a

Sve su više, kako se naglašava, u planovima zastupljeni opštegradski centri, koji su svojim novim terminom postali predvodnici u formiranju nehumanih, glomaznih, nepraktičnih i nebezbednih stambenih kompleksa u kojima su površina i broj spratova, jedino merilo kvaliteta. Nije bitno kako izgleda arhitektura tih kompleksa, kako su se oni uklopili u postojeće okruženje, kako su infrastrukturno opremljeni, kako izgleda život u njima. Kvalitet života se sada meri samo brojkama, umesto lepim osećajem i doživljajem.

Sada, skoro svakodnevno, na javnom uvidu se mogu naći "izmene i dopune" raznih planova višeg reda, i te izmene se sve češće odnose samo na pojedinačne parcele. Time se investitorima, smatraju u DaNS-u, pod bezazlenim nazivom "izmene i dopune…" (koji bi inače trebao da se odnosi na sitne korekcije, slovne greške u tekstu plana), omogućava da se na njihovim parcelama doda sprat više, poveća procenat izgrađenosti, smanji broj potrebnih parking mesta, pa čak i da se izbriše ceo park!

Tako je sada postalo "normalno" da se planovi menjaju po želji i zamisli investitora, ali kad pogledamo u tako izmenjene blokove, nema reči ni o usklađenosti, ni ujednačenom arhitektonskom oblikovanju, poštovanju principa usklađenosti sa okruženjem. Te zgrade, kojima je dozvoljeno da budu "reperi", sada štrče, odskaču i u potpunosti remete skladnost urbanog prostora. Možda neko misli da to tako treba, i da to nikom nesmeta, ali mi ipak smatramo da se neka pravila i propisi, istorijsko nasleđe i autentičnost ovih prostora, moraju čuvati, poštovati i samo unapređivati, naglašavaju u DaNS-u.

Takođe se može postaviti pitanje smislenosti i potrebe javnog uvida, kao obaveznog dela usvajanja planova, kada se on samo formalno sprovede kroz procedure. Javni uvid je izgubio svoj smisao i ne ispunjava svoju svrhu i suštinu, jer se primedbe i sugestije javnosti, sad već pod obavezno odbacuju i ne uzimaju u razmatranje. Prihvataju se samo primedbe investitora, čije uvažavanje uglavnom vodi samo ka većoj kvadraturi objekata i većem profit, smatraju u ovoj strukovnoj organizaciji.

I kada se sagleda kako se stvari odigravaju, kako ističu u DaNS-u, ostaju pitanja - da li ćemo doći do toga da će arhitektonski projekti i našminkane vizualizacije postati jedini osnov za izradu planova, kao i da li će nečija ideja, vizija, fantazija i mogućnost da to plati, ubuduće zamenjivati rad i znanje urbanista i arhitekata i u potpunosti promeniti način planiranja gradova? Ili ipak postoji nada da će se u Novom Sadu shvatiti i vratiti važnost i neophodnost promišljenog, nezavisnog i stručnog urbanističkog planiranja?

Društvo arhitekata Novog Sada

DaNS

ambijentalne celine

novogradnja