Serbia Edition
Serbische Ausgabe
Izdanje BiH
Izdanje Crna Gora
Vesti
Brkić: Radnik u Srbiji slabo produktivan, nije tačno da mnogo radimo
Komentari
Ilustracija (Foto: Ralf Kleemann/shutterstock.com)
- Hajde da vidimo koliko su, na primer, ljudi zaposleni u državnim firmama, administraciji, javnim službama postali efikasniji u poslednjih godinu dana da bi im plate bile povećane, argument da plate rastu jer su porasle cene samo vodi u dalju inflaciju - rekao je Brkić za N1.
- Zašto je kod nas skupa hrana? Ne samo što živimo u državi u kojoj se zove Srbija (gde postoji i deo domaće inflacije zbog rasipništva Srbije), već i zbog toga što je radnik u Srbiji slabo produktivan - kazao je Brkić u Novom danu.
On je preneo podatke da smo na osnovu kriterijuma produktivnosti, po satu rada ili po zaposlenom u okviru BDP, mi ispod proseka EU, što znači da smo daleko iza Hrvatske, Bugarske, Slovačke, država sličnih nama, iako su članice EU.
Dodaje i da smo malo ispod svetskog proseka po produktivnosti po zaposlenom, odnosno onom što zaposleni stvori za radni sat.
- Ono što mnogo više nedostaje je ozbiljno predočavanje u kakvom je stanju srpska ekonomija i kakvi smo mi kao radna snaga. Nismo mi malo plaćeni za ono što radimo. Ne radimo mnogo, iako se digla frka u javnosti da radimo najduže tokom radne nedelje u Evropi i nedeljom. I kad tako mnogo radimo, naša efikasnost je upola one u EU - naglasio je Brkić.
Zašto smo među rekorderima po visini inflacije
Srbija je u samom vrhu Evrope po visini inflacije, pokazuje najnovije istraživanje Eurostata. Inflacija u Srbiji tada je iznosila 13,5%, čime je naša zemlja zauzela neslavno treće mesto iza Turske i Mađarske. Istu poziciju zauzeli smo i kad se gleda samo rast cena hrane – u junu inflacija u Srbiji bila je 24%.
- Privredni rast se ne maže na hleb. Novčanik i frižider merilo su uspeha jedne ekonomije - kaže Brkić.
Dodaje i da je startna pozicija Srbije niska i da bi dostigla bilo koju evropsku zemlju mora da ima rast od 7, 10, 12% da bi postala ravnopravan partner sa državama EU. Ukazuje da naša niska startna pozicija sa 3% rasta ne predstavlja ništa veliko, a da je imala neki efekat bili bi po BDP-u među prvima u Evropi.
Nasuprot tome, i najslabija evropska država je daleko iznad Srbije, kaže.
Šta je put za smanjenje inflacije?
Odgovor je, navodi Brkić, jednostavan. Ako se pogleda uzrok – jedan od uzroka su cene energije i hrane. Cene energenata su stabilizovane, a cene hrane su u blagom porastu zbog zabrane izvoza žita iz Ukrajine.
Drugi uzrok rasta inflacije je "rasipništvo države, i to ne samo države Srbije u vreme pandemije koronavirusa". Sve evropske države koristile su budžet da "prosipaju" pare i građanima i privredi, iako je i tada postojala svest kod ekonomista da neko mora da plati taj račun.
- Plaćaju ga građani kao svojevrsni porez kroz inflaciju - kaže.
Dodaje i da uz nova povećanja plata i penzija, nova davanja mladima i drugim društvenim grupama, za očekivati je da taj novac kao svoj ekvivalent ima rast inflacije.
O novim zaduživanjima koja su usvojena u Skupštini, navodi da je činjenica, iako ima osporavanja te teze, da novac koji se pribavlja za zaduživanje ide u kapitalne investicije i ne ide u ovu vrstu potrošnje kao što su povećanje plata i penzija. Međutim, on oslobađa u budžetu novac koji ide u ličnu potrošnju, navodi.
Komentari
Vaš komentar
Naš izbor
Rubrike za dalje čitanje
Potpuna informacija je dostupna samo komercijalnim korisnicima-pretplatnicima i neophodno je da se ulogujete.
Pratite na našem portalu vesti, tendere, grantove, pravnu regulativu i izveštaje.
Registracija na eKapiji vam omogućava pristup potpunim informacijama i dnevnom biltenu
Naš dnevni ekonomski bilten će stizati na vašu mejl adresu krajem svakog radnog dana. Bilteni su personalizovani prema interesovanjima svakog korisnika zasebno,
uz konsultacije sa našim ekspertima.