Svetska banka: Srbija šalje jasne signale da je spremna za zelenu tranziciju

Direktor kancelarije Svetske banke (SB) u Srbiji Nikola Pontara izjavio je danas kako ta finansijska institucija smatra da Srbija tržištima šalje jasne signale da je spremna da pokrene zelenu tranziciju, ističući da SB podržava tu ambicioznu agendu.

- Uprkos izazovima prelaska na zelene aktivnosti, znamo da će nastavak korišćenja energije iz fosilnih izvora biti sve skuplji za Srbiju - kazao je on na konferenciji "Jačanje korporativnog upravljanja u Srbiji: izveštavanje o održivosti i veća uloga komisije za reviziju" koju organizuje Centar za reformu finansijskog izveštavanja (Svetska banka), a u okviru regionalnog projekta "Put ka Evropi - program reformi računovodstva i institucionalnog jačanja, namenjenog malim i srednjim preduzećima" (REPARIS), koji finansira Evropska unija (EU).

Smatra da treba podići svest da je zelena tranzicija takođe dobra prilika za firme u Srbiji da rastu i postanu konkurentnije na evroskom i svetskom tržištu.

- Najbitnije pitanje sadašnjice pitanje klimatske održivosti, zbog čega je nužno da se tokovi kapitala preorijentišu na održiva ulaganja i da se upravlja finansijskim rizicima koji potiču od klimatskih promena i korišćenja resursa - rekao je Pontera.

Ukazao je da će izveštavanje o održivosti uskoro da bude obavezno za velike kompanije na tržištu EU.

- Firme će morati da objave svoje strategije održivosti, ciljeve koje nameravaju da ostvare i napredak koji ostvaruju u pogledu dostizanja održivosti. A izveštavanje o održivosti može da pomogne i da se razume finansijski uticaj klimatskih rizika - kazao je Pontera.

Naglasio je kako je bitno za Srbiju i njene kompanije da počnu sa usklađuju sa evropskim regulativnim i pravnim okvirima o izveštavanju o održivosti, kao i da ostvare napredak u pogledu uspostavljanja doslednih praksi komisija za reviziju.

Šef operacije II Delegacije EU u Srbiji Martin Klauke ukazao je da su privrede Srbije i EU blisko povezane, što pored ostalog znači da evropske firme koje investiraju u Srbiji i koriste srpske firme kao dobavljače moraju da prate ispunjenost određenih standarda, odnosno EU direktiva.

Podestio je da je u proteklih godinu dana 85,7 odsto ukupne trgovine Srbije obavljeno sa EU, od toga 64 ukupnog izvoza srpskih preduzeća odlazi u EU.

- Robna razmena neprekidno raste već više godina i ukupno sada iznosi oko 40 mlrd EUR - kazao je u Klauke.

Dodao je i da je u proteklih 12 godina oko 60% od ukupnih stranih direktnih investicija u Srbiju bilo iz zemalja EU.

Pomoćnik ministra finansija Srbije Ognjen Popović naglasio je da je Srbija bila prva zemlja van EU i zemlja u razvoju koja je izdala zelenu obveznice.

- Posvećeni smo zelenoj tranziciji i zemlja je posvećena tome da dostigne cilj da do 2050. godine bude karbo neutralna - kazao je on.

Istakao je da Srbija pomno prate primene Direktive EU o održivom izveštavanju, uz istovremeno prilagođavanje svog tržišta kapitala koji usmerava u pravcu zelene agende.

Savetnik predsednika Privredne komore Srbije za zelenu i cirkularnu ekonomiju i digitalnu transformaciju Radman Šelmić ocenio je da je konferencija SB došla u pravo vreme, jer komora svakodnevno dobija upite o izmenama regulative EU.

Dodao je i da je pre dve nedelje je potpisan akt o osnivanju Centra za zelenu ekonomiju koji su zajednički osnovali PKS i Univerzitet u Kragujevcu, a koji će pružati savetodavne usluge na polju zelene ekonomuje, uključujući i zeleno računovodstvo.

- PKS je podržala i Univerzitet u Kragujevcu da osmisli jednosemestralni program, prvi te vrste u Srbiji, gde će studenti prvi put biti u prilici da nauče nešto o zelenom računovodstvu - kazao je Šelmić.

Kako su neveli iz SB, Program REPARIS za mala i srednja preduzeća ima za cilj da podrži olakšavanje pristupa profesionalnim uslugama računovodstva i finansijskog upravljanja malim i srednjim preduzećima u zemljama Zapadnog Balkana i usklađivanje okvira za korporativno finansijsko izveštavanje na Zapadnom Balkanu sa relevantnim direktivama i propisima EU.

Zemlje korisnice programa su Albanija, Bosna i Hercegovina, Kosovo*, Crna Gora, Severna Makedonija i Srbija.

Aktivnosti programa uključuju obuku, edukaciju i tehničku pomoć, a namenjene su javnim službenicima, regulatorima, računovođama, revizorima, profesionalnim računovodstvenim organizacijama, organizacijama za podršku poslovanju i privrednim komorama.

Osnovne komponente programa su pružanje podrške razvoju i primeni održivih programa edukacije i obuke, pružanje podrške transponovanju i usklađivanju nacionalnih zakonodavnih okvira i praksi iz oblasti finansijskog izveštavanja i revizije sa zahtevima EU, podsticanje regionalnog pristupa u pogledu implementacije sprovedenih reformi računovodstva i revizije.

Takođe, program će pomoći sprovođenje analiza računovodstvenih i savetodavnih usluga i izveštaja o poštovanju standarda i propisa iz oblasti računovodstva i revizije i implementacija plana komunikacije.

Kako je navedeno, program omogućava članovima komisija za reviziju i spoljnim revizorima da kroz diskusiju razmotre potencijalna rešenja za prevazilaženje izazova na putu ka poboljšanju finansijskog izveštavanja.

To, objašnjeno je, može biti, na primer, uvođenje zahteva za korporativno i finansijsko upravljanje u društvima od javnog interesa prema standardima EU.

Podseća se i da Direktiva o izveštavanju o korporativnoj održivosti (CSRD), koja je stupila na snagu 5. januara ove godine, donosi nova, čvršća pravila o uticajima na društvo i životnu sredinu koje će preduzeća biti u obavezi da objavljuju.

Nova direktiva proširuje opseg na sva velika preduzeća i preduzeća listirana na berzi u EU, sa izuzetkom malih i srednjih preduzeća do 2028. godine, koja će morati da primenjuju obavezne standarde za izveštavanje o održivosti.

Obavezi izveštavanja o korporativnoj održivosti moraće da se povinuju i preduzeća iz zemalja koje nisu članice EU.

To se odnosi na preduzeća sa neto prometom većim od 150 mil EUR ostvarenim u EU tokom prethodne dve uzastopne poslovne godine, koja imaju bar jedno zavisno preduzeće ili predstavništvo u EU.