Umesto hotela sa više zvezdica možete uživati u etno selu, ali i tu su potrebni kreditni podsticaji

U Srbiji najlepši krajevi su uglavnom nenaseljeni ili imaju malo stanovnika. Procenjuje se da je oko 200.000 kuća napušteno. Upravo to je prilika za razvoj etno turizma kojim se trenutno bavi oko 710 domaćinstava. Država pomaže onima koji bi da se upuste u taj posao, a da bi imali više gostiju nudi turističke vaučere.

Zlatibor je najposećeniji turistički centar, ali ga višespratnice polako pretvaraju u grad. Okolna sela, srećom, još odolevaju, jer meštani žele da sačuvaju tradicionalni način gradnje po kojem su poznati.

Porodica Todorović vratila se u selo predaka – Golovo. Obnovili su staru kuću iz koje se dimnjak opet puši, postavili i solarne panele. Bio je to pionirski početak etno turzima. Najteža prepreka – ispuniti zahteve nadležnih kako bi od države dobili subvencije.

- Suvlasnik imanja je moja svekrva, njeni stričevi i tetke nisu se podelili između sebe. Mi smo potpisali ugovor o zakupu da bismo mogli da kategorizujemo domaćinstvo, odnosno da kategorizujemo objekat koji izdajemo, samim tim pošto zemljište nije jedan kroz jedan onda mi ne možemo da tražimo subvencije od države - rekla je Jelena Todorović iz etno sela "Malo selo Bojanovići".

Nerešeni imovinski odnosi su veliki problem u Srbiji, pa stručnjaci upozoravaju da nadležni taj problem moraju mnogo brže da rešavaju. Jer turisti iz celog sveta su u potrazi za netaknutom prirodom i selom, a naša zemlja upravo to ima da ponudi.

- Država bi mogla da mapira prvo u Srbiji šta su sela u kojima je moguće za kratko vreme postići dobar seoski turizam, a isto tako preko svojih privrednih komora u drugim zemljama mapira one ciljne grupe koje jesu zaineresovane za takvu vrstu odmora. Tako će i naša sela oživeti ne samo kroz turizam kao takav već i kroz poljoprivredni proizvodnju", kaže Nataša Pavlović Bujas iz agencija za marketing Blumen Group.

Resorno ministarstvo opredelilo je za ovu godinu 2,5 mil EUR za kreditne podsticaje. Najveći potencijali do sada su se pokazali u Zapadnoj Srbiji, Podrinju i Šumadiji, a poslednjih godina i u opštinama na Staroj planini, pre svega sa pirotske strane.

- Osnažujemo domaćinstva koja žive u tim krajevima da mogu pristojno da žive od posla kojim se bave. Takođe, pružamo šansu ostanku mladih ljudi u krajevima iz kojih doalze, posebno zbog toga što je uočen trend jer su to obično pogranicni krajevi, da imamo tu veliki gubitak stanovništva od popisa do popisa - ističe Uroš Kandić, državni sekretar Ministarstva turizma i omladine.

Mnogo je još razloga koji utiču na to da se domaći, ali i strani turisti, umesto hotela sa više zvezdica, opredeljuju za takav vid uživanja.