Kako od šljivovice napraviti svetski poznat srpski brend

Lepo priznanje za našu rakiju šljivovicu stiglo je nedavno iz Organizacije Ujedinjenih nacija za obrazovanje, nauku i kulturu (UNESCO). Naše nacionalno piće broj 1, na predlog Ministarstva kulture Vlade Srbije, uvršteno je na listu svetske kulturne nematerijalne baštine. Vrstan poznavalac proizvodnje srpske šljivovice dr Ninoslav Nikićević, profesor u penziji Poljoprivrednog fakulteta u Zemunu, tim povodom izjavio je da je, uzimajući u obzir tehnološki postupak dobijanja, prepečenica dobijena od šljiva, uz francuski konjak i određene tipove škotskog viskija, najbolje jako alkoholno piće na svetu.

–Ovo priznanje prilika je da sa našom šljivovicom napravimo još veći iskorak na svetskom tržištu i da bude prepoznata kao srpski brend. Da bi se to ostvarilo,potrebno je tehnologiju proizvodnje podići na još viši nivo. Treba ozbiljno poraditi i na ujednačavanju kvaliteta,koji je nesporan, ali da bi se održao u kontinuitetu preduslov je, uz naravno kvalitetnu šljivu, i permanentna edukacija proizvođača, rekao je dr Nikićević.

I drugi stručnjaci u Srbiji jedinstveni su u oceni da bi srpska šljivovica bila još više cenjena na inostranom tržištu kada bi se više poradilo na "uniformisanju" tehnologije proizvodnje.

–Činjenica je da na tržištu imamo veliki broj nekontrolisanih rakija u "sivoj zoni", zbog čega dolazi i do neverovatnog dispariteta kako u kvalitetu tako i ceni rakija,koje se na pijacama širom Srbije kreću od 500 dinara do čitavih sto evra za litar,što je nedopustivo, smatra Ivan Urošević, predsednik Saveza proizvođača rakije Srbije.

Pored toga što u većem delu proizvodnje nemamo uniformni kvalitet,problem je, kažu stručnjaci, i to što od svakog individualnog proizvođača imamo "njegovu rakiju". Iz tih razloga kvalitet nacionalnog pića broj 1 je poprilično šarenolik, a većina proizvođača još uvek nije ovladala savremenom tehnologijom proizvodnje.Posebno, ističu stručnjaci, za sorte koje zahtevaju da se odmah posle fermentacije odradi destilacija.

–Nedostaje nam znanje, tehnologija, mašine za izbijanje koštica šljiva, malo savremeniji kazani… Zadržali smo se na tradicionalnom načinu proizvodnje, kako su to radili naši dedovi. Ono što je takođe loše, jeste da se najkvalitetniji plodovi šljive prodaju, a ono što ne može da prođe kao konzum na tržištu stavlja se u rakiju. Kupe se i plodovi koji nisu zreli, sve to se izmeša,pa se dobije rakija koja nije zadovoljavajućeg kvaliteta, rekao je Jovan Milinković iz Poljoprivredne savetodavne i stručne službe Srbije.

Među proizvođačima je gotovo svake godine prisutna dilema: da li šljivu prodati tek ubranu i svežu,ili je ostaviti za rakiju? To, naravno, najviše zavisi od cene koje dobijaju na tržištu ikojazna da često varira.Poslednjih godina proizvođačima, spram troškova proizvodnje i uloženog truda, nikako ne odgovara da je prodaju svežu,što je i ove godine bio slučaj. Nema preciznih podataka, ali procenjuje se da već godinama bar polovina, a najčešće 65-70 procenata godišnjeg roda šljive u Srbiji završi u rakiji.

–Bez obzira na cenu sveže šljive,u našoj porodici pečenje šljivovice je tradicija koja se generacijski prenosi s kolena na koleno.Najbolja šljivovica je od stare srpske autohtone sorte šljive moravke. Ona je najslađa, ne prska se i daje rakiju visokog kvaliteta. Po novijim propozicijama žestina rakije ne sme da pređe 18 gradi, odnosno 40 stepeni. Obično se peče do 60 stepeni, a to je 24 grada, rekao je Goran Jovanović iz Blaca,koji je ove godine na blačkoj manifestaciji "Dani šljive" osvojio zlatnu medalju za najbolju šljivovicu.

Da uprkos svim manjkavostima u načinu i tehnologiji proizvodnje naše voćne rakije, posebno šljivovica, spadaju u sam evropski i svetski vrh–ukazuju i podaci Privredne komore Srbije. Za devet meseci ove godine, izvoz rakija od voća povećan je za oko 30 odsto u odnosu na isti period lane i dostigao je vrednost od preko 10 miliona evra, a u odnosu na 2021. godinu veći je 4%. Vrednosno se najviše rakije izvozi u Hrvatsku, Nemačku, Crnu Goru, SAD i BiH, a najviše na tržište Švajcarske.

Za dalji bolji inostrani nastup šljivovice prepečenice veoma je važno da proizvođači ubuduće, osim poštovanja standarda kvaliteta,istovremeno porade i na zaštiti robne marke. Pravi put za "evropsku vizu" šljivovice svakako je primer podruma "Crkvenac" iz Svilajnca. Oni svake godine proizvedu i izvezu oko 100.000 boca stare šljivovice upakovane u srpske buklije. Inovativni marketinški pristup, uz garantovani kvalitet i prepoznatljivost, srpskoj šljivovici bezsumnje širom otvara vrata evropskog i svetskog tržišta.


Stop nelegalnoj proizvodnji

Na nedavno održanom Festivalu rakije u Kragujevcu, registrovani proizvođači, okupljeni u Savez proizvođača rakije Srbije, izrazili su nezadovoljstvo što država oštrije ne sankcioniše nelegalnu proizvodnju i distribuciju. Svesni su, kažu, da Ministarstvo poljoprivrede nema dovoljno inspektora na terenu, ali bi zato lokalne samouprave, kroz pojačanu kontrolu opštinskih inspekcijskih organa, mogle više da doprinesu da proizvodnja rakije u domaćinstvima bude legalizovana. Od toga bi koristi imali ne samo proizvođači već i država naplatom akciza.

Savez proizvođača rakije Srbije

Poljoprivredni fakultet Beograd

Vlada Republike Srbije

Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Republike Srbije

Unesco

Poljoprivredna savetodavna i stručna služba Srbije

Ninoslav Nikićević

Ivan Urošević

Jovan Milinković

Goran Jovanović

šljivovica

svetska kulturna nematerijalna baština

rakija od šljive

proizvodnja šljivovice

šljivovica kao brend

srpski brend

promocija šljivovice

Dani šljive Blace

neelgalna proizvodnja

Festival rakije Kragujevac