Očekuje se smanjenje stranih direktnih investicija u zemlje Zapadnog Balkana - Ključ razvoja regiona je u saradnji među državama

Ključ ekonomskog razvoja regiona Zapadnog Balkana je u saradnji među njegovim državama. Očekivano smanjenje stranih direktnih investicija u zemlje Zapadnog Balkana naglašava potrebu da se mnogo brže radi na implementaciji strukturnih reformi kako bi se uvećao relativni udeo domaćih investicija i njihov doprinos razvoju ekonomije.

Ovo je ocijenjeno na panelu "Zapadni Balkan i Evropa u 2023. godini", Konferencije o ekonomiji Montenegro 2022, tokom kojeg su eksperti govorili o spremnosti Regiona da nastavi integracije, ali i spremnosti EU za dalje proširenje.

U fokusu diskusije prof. dr Janeza Prašnikara sa Ekonomskog fakulteta Univerziteta u Ljubljani bila je podrška države različitim sektorskim grupama tokom krize, uz konstataciju da nisu sve dobile jednaku pomoć, pa su industrije bile slabije kompenzovane u odnosu na ugrožene sektore. Uporedio je i države regije u korišćenju državne pomoći, uz ocenu da su Slovenija i Srbija trošile najviše, a najefikasnije su bile Crna Gora i BiH.

Prema njegovim riječima, veliki je uticaj trošenja države na inflaciju. U najboljem položaju su male zemlje sa visokom efikasnošću koje bar do kraja 2021. nisu imale velikih uticaj državne pomoći na cene.

- Rešenje za sadašnje doba je malo trošenje sa velikim efektima, po uzoru na Finsku i Dansku - kazao je Prašnikar.

Zaključuje da je državna pomoć značajno doprinela povećanju kupovne moći stanovništva i inflaciji, kao i da je Evropska centralna banka trebalo ranije da reaguje adekvatnim merama.

- Situacija je sada drugačija, posledice geopolitike su vidljive u zemljama sa lošijim energetskim bilansom koje sada imaju veću inflaciju - kazao je Prašnikar.

Ključni problem u EU, prema njegovim rečima jeste da li se oporavak finansira iz pomoći države ili kreditima, a najveći je da li se vodi zajednička politika ili je u toku nadjačavanje među državama.

Prof. dr Ljubo Juričić, predsednik Hrvatskog društva ekonomista, smatra da pre ekonomije, politika treba da bude ta koja će ujedinjavati ljude.

- Cilj Evrope je uvek jedinstveno tržište na prvom mestu, ali Evropa ni nakon 60 godina nije postala jedinstvena ekonomija, zbog velikih razlika između država - istakao je on, dodajući da razvoj pojedinačnih država nije zadatak EU, već država ponaosob.

Prema njegovim rečima, zabluda je da ćemo se razviti ako uđemo u Evropsku uniju, što pokazuje i primer Turske koja nije u EU, a raste puno više nego prosek Evrope.

- Naglašavam da je EU nužna za razvoj Zapadnog Balkana i Region mora ući u EU, ali to nije dovoljno i moramo raditi na razvoju naših ekonomija - kazao je Juričić.

On je kazao da je kupovna moć većine zemalja Zapadnog Balkana između 60 i 80% EU, na osnovu pokazatelja ekonomske analize, ali upoređujući brojeve stanovnika, to je u stvari ispod 30% i pokazatelj je siromaštva.

- Ono što je kod nas jefitno jeste radna snaga, pa su samim tim i usluge, tako da ispada da imamo kupovnu moć veću nego što je u stvarnosti imamo - kazao je on, dodajući da u državama regiona nadnica po satu iznosi oko 10 eura, dok je prosek u EU 30.

On smatra da ako budemo imali jedinstveno tržištu, imaćemo i jedinstvenu ekonomiju, a ukupna saradnja između naših zemalja je izuzetno važna kako bismo podigli ekonomski razvoj.

- Moramo stvoriti uslove kako bi naši radnici bili produktivniji i stvarali dodatnu vrednost. Ne možemo se oslanjati na strane investicije, jer njihov zadatak nije da razvijaju naše zemlje, već da ostvare svoj profit - istakao je Juričić, dodajući da novac iz EU ne ide ka povećanju naših proizvodnih kapaciteta.

Govoreći o inflaciji, on je kazao da, iako koriste istu valutu, većina zemalja EU ima različite stope inflacije, zato što onaj mehanizam koji se nalazi ispod valute jeste privreda.

- U ovoj godini energija je u EU poskupela oko 40%, a hrana i alkohol 12%, kazao je on, te istakao da nema jasnih naznaka u kom pravcu će se inflacija dalje kretati.

Predsednik Saveza ekonomista Srbije Aleksandar Vlahović predstavio je podatke iz izveštaja Svetske banke o makroekonomskom okviru Zapadnog Balkana. Rezultati istraživanja Svetske banke govore da će gotovo u svim zemljama WB6 rast biti manji nego u 2021. što je i logično, ali zabrinjavaju inflacija, deficit koji je veći nego što je planiran budžetima početkom godine, javni dug jako visok. Prema njegovim rečima, inflacija je samo delom zbog cene energenata.

- Inflacija pomognuta rastom energenata u EU, ali na Zapadnom Balkanu inflaciji je najviše doprinela cena hrane. Postavlja se pitanje da li naša inflacija uvezena, kako to možemo da čujemo s obzirom da kontorolišemo rast cena energenata ili je posledica neselektivnog trošenja u vremenu kovida. Nas potencijalno čeka drugi udar rasta cena zbog povećanja troškova za energiju - smatra Vlahović.

Navodi da se očekuje usporavanje svetske privrede, da i dalje postoje kovid izazovi koji će uticati na globalne lance snabdevanja, kao i da je značajan potencijalni rizik od rasta stope siromaštva.

- Imamo suženi fiskalni prostor i pogoršane uslove u svim zemljama. Čekamo krizu u gorim uslovima nego što su bili 2007. godine. Prostor za zaduživanje je sve manji. Preporuka je da se fikskalna i monetarna politika sinhronizuju, da se uspostavi odgovornost bez selektivnog i populističkog pristupa jednokratnih poteza - kazao je Vlahović.

Prema njegovim rečima, očekivano smanjenje stranih direktnih investicija govori da zemlje regiona mnogo brže treba da rade na implementaciji strukturnih reformi kako bi uvećale relativni udeo domaćih investicija.

- Nema razvoja sa uplivom sa strane, mi moramo da sprovedemo reforme jer domaći investitori moraju biti prvi u razvoju ekonomije pa tek onda strani - kazao je Vlahović.

Momčilo Radulović, predsednik Evropskog pokreta u Crnoj Gori, podsetio je na dve krilatice karakteristične za naše područje - "I pad je let" i "Olako obećana brzina". Smatra da je u poslednje dve godine u Crnoj Gori intenziviran pad, i da će se ona "suočiti sa savršenom ekonomskom olujom", jer je, kako tvrdi, očekuje zaduženje veće od jedne milijarde pod nepovoljnim uslovima, dok će posljedice populizma i "olako obećane brzine" naglašava on, zaboleti sve. Kritikovao je različite pristupe koje svetske politike imaju prema ovom prostoru.

- Do kada i u kojoj meri da će svet imati disperziran pogled na Balkan? Velike države EU ne deluju jedinstveno prema nama. Oko 95% bankarskog sektora u Crnoj Gori je iz EU - dakle, naš novac je dobar, a mi ne? To nije ok - naglašava Radulović.

Dodaje da nivo korupcije na Zapadnom Balkanu jeste visok, ali je to pojava koja je prisutna svuda, pa i u zemljama EU.

Moderator panela bio je Zoran Martinovski, ekspert za finansije i ekonomiju, i suosnivač PrimePoint Partners IFC