Dejan Divac, direktor Instituta za vodoprivredu Jaroslav Černi - Suština je u formiranju akumulacija, hidroenergija je najčistija

Ovoga leta svedoci smo velikih suša, a vodostaji Dunava su rekordno niski, najniži u poslednjih 10 godina. Oscilacije vodostaja utiču na proizvodnju energije, snabdevanje vodom, kao i na bezbednost brana. Suština u upravljanju vodama je formiranje akumulacija gde voda može da se sačuva kada je ima dovoljno i mogućnost njenog skladištenja.

- U ovo doba godine vodostaj Dunava je obično nizak, ali smo zaista svedoci nekih istorijskih minimuma zabeleženih u ovim danima. U prvoj polovini avgusta nikada nije bio niži, odnosno nikada nije manje vode proticalo Dunavom u zoni Beograda i nikada nije manje vode dolazilo u đerdapsku akumulaciju - ukazao je profesor Dejan Divac, generalni direktor Instituta za vodoprivredu Jaroslav Černi.

Divac navodi da se sa izgradnjom visokih brana mogu formirati akumulacioni prostori u kojima će se voda sačuvati i na taj način sprečiti nastanak štete. Sa druge strane čuvanje vode na ovaj način, omogućava da se voda koristi u sušnim periodima, kada je potrebna za vegetaciju. Srbija mora blagovremo da izgradi još akumulacija čime će značajno smanjiti rizik od poplava i preduprediti nepovoljne posledice suše. Decenijama unazad građeni su ozbiljni projekti u ove namene, a najbitniji primer takvog projekta predstavlja đerdapska akumulacija koji je pre svega hidroenergetski objekat. Na Đerdapu postoje sistemi za upravljanje bezbednošću gde se različitim mernim instrumentima registruju razne pojave i problemi koji se mogu preduprediti.

- Važno je istaći da je hidroenergija najčistiji oblik energije i da ima prednost nad ostalim načinima proizvodnje, jer je pre svega upravljiv. To znači, da se može proizvodnjom vodene eneregije upravljati, skladištiti je kao potencijalnu energiju koja se posle pretvara u kinetičku, pa u električnu. Proizvodnja energije iz obnovljivih izvora kao što su vetar i sunce su u porastu, ali problem je što se njima ne može upravljati i ne možemo tu energiju skladištiti. Hidroenergija se može skladištiti i kontrolisano ispuštati na turbine i proizvoditi kad nam je to potrebno - navodi profesor Divac.

Od svog osnivanja 1947. godine Institut za vodoprivredu Jaroslav Černi je bio uključen i uspešno je implementirao velike i složene projekte u Srbiji i okruženju, ali i brojnim državama širom sveta, čime je stekao međunarodni renome.

- Institut je učestvovao u izgradnji brana u regionu. Najviše se bavio zemljama koje su potekle iz SFRJ. U Republici Srpskoj imamo značajne objekte, kao što je brana Grančarevo iznad Trebinja koja je izgrađena pre više od 50 godina kao okosnica hidroenergetskog sistema na reci Trebišnjici. Imamo skladište milijardu i 300.000 miliona kubika vode i možete da zamislite šta bi bilo s Trebinjem kada bi ta brana popustila - kazao je Divac.

U tom smislu, posebno je naglasio, Institut se bavi i sistemom upravljanja bezbednošću na tim objektima, a nakon detektovanja problema na brani Grančarevo urađen je projekat sanacije desnog boka. Na taj način omogućeno je da donosioci odluka pristupe sanaciji i izvrše ojačanje konstrukcije kako bi se predupedili svi problemi koji tu postoje.