Šoškić: Inflacija će biti viša i trajaće duže od očekivanog

Ne treba da nas iznenadi ako inflacija bude nešto viša i ako traje duže nego što smo očekivali, kaže Dejan Šoškić, bivši guverner NBS i profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu. Komentarišući rast potrošačkih cena i aktuelnu situaciju na domaćem i svetskom tržištu, on ističe da izazovi postoje i upozorava da nikakvo preterano trošenje nije poželjno.

-Treba stvarati rezerve u budžetu za najugroženije građane i održavati jednu vrstu obazrivosti u javnim finansijama u narednom periodu - naglašava Šoškić za N1.

Potrošačke cene u junu ove godine u odnosu jun prošle godine povećane su u proseku za skoro 12% – tačnije 11,9%, podaci su Republičkog zavoda za statistiku. Hrana je, za godinu dana, poskupela 19,3%.

Bivši guverner NBS i profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Dejan Šoškić na pitanje da li se može očekivati da cene osnovnih životnih namirnica i goriva padaju u budućnosti ili je realnija njihova stagnacija odgovara da će to dobrim delom zavisiti od situacije na koju, kao zemlja, teško da možemo uticati.

- Rat u Ukrajini poremetio je u dobroj meri linije snabdevanja, a to utiče na životni standard građana na način da su viši računi za gorivo, kao i troškovi grejanja, a hrana u prodavnicima je skuplja. To su sastojci i roba koji su u velikoj meri priticali što iz Rusije, što iz Ukrajine. I te linije snabdevanja sada su dovedene u pitanje i reakcijom Zapada koji je dobar deo toga sklonio sa tržišta kroz uvođenje sankcija - pojašnjava Dejan Šoškić.

Koliko ćemo sve ovo osećati i koliki će uticaj biti na životni standard u narednom periodu jednim delom zavisiće, navodi Šoškić, od toga šta se dešava u Ukrajini i od toga da li će se eventualno korigovati stav Evropske unije.

- Imamo situaciju da je jedan deo sada pristune inflacije bio u hodu nakon pandemije kovida. Tu postoji nekoliko efekata koji utiču na inflaciju. Bilo je i ekspanzivnih mera – linearnih davanja iz budžeta, koja su završavala i kod onih kojima pomoć nije bila potrebna. Inflacija je delimično posledica problema na strani ponude, ali i na strani tražnje zbog velike monetarne ekspanzije koja se odvijala unazad deset godina - objašnjava Šoškić.

- Ta inflacija koja se sada dešava na neki način postaje sve ozbiljnija. Kod nas ne samo da je inflacija dvocifrena, već ima i tendenciju rasta. Taj nivo u Srbiji je verovatno niži nego što bi bio da nije bilo administrativnog ograničavanja cena još od novembra prošle godine - ističe Šoškić.

On dodaje da inflacija merena indeksom potrošačkih cena – meri prosečan rast izabranih roba i usluga.

- A najsiromašniji građani – ako je hrana izvor inflacije, tu inflaciju osećaju mnogo više nešto što to kaže zvanična statistika - upozorava Dejan Šoškić.

Šoškić, kako je rekao za N1, ne veruje da zamrzavanje cena treba da bude bilo kakav odgovor na probleme koji postoje u snabdevanju.

- To samo na neki način kratkoročno može da spreči spekulativne poteze i nagli skok cena. U suštini, to nije dobra mera – svaki put kada cene zamrznete dovodite poizvođača u poziciju da deo podnese kao gubitak. A, onda dovodite u pitanje ponudu – da li će proizvođači smanjiti ponudu u trenutku kada bi trebalo da je povećaju kako bi došlo do pada cena - objašnjava on.

Ističe da postoji jedna komponenta cene i energenata i hrane koja je spekulativnog karaktera. To su, kaže, međunarodni finansijski "igrači" – banke i upravljači finansijskom imovinom, koji su kada je počeo rat u Ukrajini i kada su uvedene sankcije, pomislili da je na tržištu energenata, hrane i metala moguće zaraditi na kratak rok zbog problema u snabdevanju zapadnog tržišta.

- I taj spekulativni momenat može da nestane u narednom periodu i da imamo jednu vrstu stabilizacije, pa čak i pada cena. Vidimo da je nafta ponovo na 100 dolara za barel, čak i ispod. Taj spekulativni momenat može da povuče cene na dole, ali pod uslovom da imate kontinuitet u snabdevanju. Ali, to je već u domenu politike – da li će Zapad neke od ovih mera da relaksira - ističe sagovornik N1.

Bivši guverner NBS podseća da su nekretnine, u slučaju kada je inflacija viša od kamatnih stopa – sigurno utočište za one što imaju višak novca.

- Kamatne stope još su niske, inflacija je viša od njih i investitori da bi smanjili svoj gubitak, ali i generisali prihod – ulažu u nekretnine. Cene nekretnina rastu više. Sa druge strane imate efekat koji vidim da je počeo da se odvija, a to je rast kamatnih stopa na evropskom tržištu – čak i bez rasta referentne kamatne stope ECB došlo je do rasta euribora. Kada ECB digne stope, to će dodatno dići i euribor, pa će se zaoštriti uslovi finansiranja. To će smanjiti tražnju za nekretninama – jer se često kupuju uz kreditno zaduženje, pa bi se, onda, usporio i rast cena - navodi gost N1.

Trebaće, kaže Šoškić, jedno vreme da se ovi parametri i kamatne stope i cene nekretnina i cene hartija od vrednosti dovedu na nivo koji će biti dugoročno stabilan i održiv.