U Srbiji niska informisanost o HPV, a u vakcine nemamo poverenje

Informisanost o Humanom papiloma virusu (HPV) u Srbiji je izrazito mala u poređenju sa Evropskim zemljama. Samo 31% naših građana zna da HPV može da izazove rak i kod muškaraca i kod žena, dok je u Evropi taj procenat mnogo veći i iznosi 67%. Nemamo poverenje u vakcine, ali se i manje konsultujemo sa lekarima, pa se tako svega 12% građana proaktivno obraća lekaru u vezi vakcinacije deteta protiv HPV, dok to čini čak tri puta više Evropljana (42%).

Ovo su podaci iz velikog istraživanja koje je sprovedeno tokom proleća i leta 2022. godine u devet evropskih zemalja: Nemačkoj, Francuskoj, Italiji, Sloveniji, Austriji, Portugalu, Rumuniji, Švedskoj i Srbiji, na reprezentativnom uzorku većem od 9.000 ispitanika, navedneo je u saopštenju.

Rak grlića materice je četvrti najčešći oblik raka kod žena u svetu i godišnje od njega umre oko 300.000 pacijentkinja. Sa više od 1.300 novoobolelih i približno 500 umrlih žena, rak grlića materice drugi je vodeći uzrok obolevanja i četvrti uzrok umiranja od raka kod žena u Srbiji.

- U našoj zemlji se uočava da je veliki broj mladih zaraženo HPV virusom. Smatra se da je u svetu populacija od 17 do 23 godina zaražena preko 80% ovim virusom. Kod nas je malo više, jer mladi ne koriste zaštitu. Ta masovna zaraženost HPV-om je uzrokovala da se rak grlića materice javlja u većem procentu. Najalarmantnije je što je sada pik pojavljivanja prvih simptoma raka grlića materice kod žena oko 32. do 35. godine života, u odnosu na period od pre nekoliko decenija kada je ovaj tip karcinoma bila "bolest starijih žena" – kaže Mima Fazlagić ginekolog i predsednica Udruženja žena Naša Aska koje je u saradnji sa Udruženjem za borbu protiv raka grlića materice i jajnika Progovori uradilo istraživanje za Srbiju.

Rezultati istraživanja pokazali su da su ljudi u Srbiji, ali i u Evropi, nakon kovida, na isti način opterećeni novim informacijama o vakcinama, ali su u međuvremenu povećali znanje o njima. Međutim, na pitanje ko donosi odluku o imunizaciji odgovori su potpuno suprotni od Evropskih zemalja. Kod nas odluku o imunizaciji u najvećem broju slučajeva, donosi jedan roditelj, čak 71%, dok u Evropi samostalnu odluku donosi samo 34 % ispitanika.

- Važnost da dete bude vakcinisano protiv svega, osim COVID-a, potvrdno je odgovorilo 71,8% ispitanika, dok je u Evropi ta svest među građanima daleko veća i iznosi čak 90%. Da se vakcinom može sprečiti neki oblik raka smatra približno isti broj građana i u Srbiji (52%) i Evropi (58%), ali je zato dobra informisanost o HPV kod nas svega 49,8%, a u Evropi 73%. Ono što važi za našu zemlju i Evropu jeste da ljudi koji su dobro informisani, njih dve trećine zna o raku grlića materice i vakcini, ali ta dobra informisanost kod nas je duplo manja nego u Evropi. To potkrepljuje i činjenica da je poverenje u HPV vakcinu kod nas 40,9%, a u Evropi 80%, ali isto tako i da 55,6% naših građana odbija vakcinaciju zato što smatra da nije bezbedna, a to čini i 50% Evropljana – ističe Fazlagić.

Kako je saopšteno, HPV vakcina počela je da se daje u domovima zdravlja širom Srbije o trošku osiguranja. Obezbeđena je najsavremenija, devetovalentna vakcina koja predstavlja zlatni standard prema preporuci struke.

- U protekle dve nedelje vakcinisali smo više od 180 dece, a među njima je bilo čak 40 dečaka. Prvi put smo dobili 100 doza za celu Čukaricu i to smo za tri dana potrošili - objasnila je Jelena Mitrović, načelnica pedijatrije u Domu zdravlja Dr Simo Milošević.

Ona je pojasnila da je najbolje da dete sa 12 godina primi vakcinu, kao i da se ona može dati istovremeno sa vakcinom protiv difterije i tetanusa u sedmom razredu. Imunitet nakon vakcinacije traje sigurno 10 godina, ali nema indicija da nakon toga on opada.