Serbia Edition
Serbische Ausgabe
Izdanje BiH
Izdanje Crna Gora
Vesti
Industrijska konoplja - Srpska regulativa u suprotnosti sa svetskom?
Komentari
Ilustracija (Foto: Andris Tkacenko/shutterstock.com)
Razlog je jednostavan, mišljenje Komisije za psihoaktivne supstance (PKS) za predlog zakona, koji se našao "nekako" u primeni od Nove godine, stavilo je ove namirnice u ilegalu.
- Komisija za PKS je 2019. godine pokušala prvi put da svrsta CBD u psihoaktivne suprotno odluci Evropskog suda pravde. U decembru 2021. komisija ponovo pokušava isto, ali ovaj put i sa pritiskom na sve proizvode od konoplje u ljudskoj ishrani - kaže za Agroklub Slobodan Stojanović ispred Nacionalne asocijacije konopljara Srbije (NAKS) i komentarše da je Srbija jedina zemlja na svetu gde se po zakonu nadzemni deo biljke tretira kao droga iako se kanabinoidi razvijaju tek u pupoljku cveta.
"Može da bude, ali ne mora da znači"
Kada je NAKS još tada, u decembru, pokušao da istraži zašto je došlo do ovakvog stava, dobio je zanimljiv odgovor od pomoćnice ministra zdravlja Dragane Vujičić - da CBD nije psihoaktivna, ali jeste supstanca sa psihoaktivnim dejstvom i kao takva može da izazove brojne neželjene efekte po ljudsko zdravlje.
Agroklub je tražio pojašnjenje ove kontradiktornosti, ali ni posle više poziva i mejlova nisu imali uspeha.
Ipak, kontaktirali su Evropsku asocijaciju industrijske konoplje (EIHA), koja je dala nedvosmislen odgovor.
- Svetska zdravstvena organizacija stava je da CBD - nepsihoaktivna supstanca iz konoplje, ne uzrokuje fizičku zavisnost, i "nije povezana sa potencijalnom zloupotrebom". Bezbedna i dobro se ispoljava kod ljudi i životinja i nije povezana sa bilo kakvim negativnim efektima za javno zdravlje. Do danas nema dokaza o rekreativnoj upotrebi ove supstance ili bilo kakvih problema u vezi sa javnim zdravljem - kaže direktorka EIHA-e Lorenca Romanese.
Dakle, zakonske odredbe Srbije su u očiglednoj suprotnosti sa propisima svetskih organizacija. CBD se danas kod nas ni u kom produktu za ljudsku ishranu ne sme naći.
CBD kapi - hrana ili nešto drugo?
Na ovogodišnjem Sajmu poljoprivrede u Novom Sadu preko 30 proizvoda ove biljke izložila je firma Gramina, ispred Poljoprivredne zadruge proizvođača i prerađivača alternativnih biljnih vrsta Konoplja. Kao osnovnu sirovinu koriste seme i cvet, a iste uzgajaju ili otkupljuju od svojih kooperanata širom Srbije.
- Mi nemamo proizvode za ljudsku ishranu, imamo jedino za kućne ljubimce, a za ljude - kozmetiku. Prosto su zabranili i nadam se da će se to promeniti uskoro - kaže izvršna direktorka Mirjana Kordić, čija zadruga sarađuje sa Ministarstvom poljoprivrede prilikom izdavanja dozvola za uzgoj za svoje saradnike.
U prodaji imaju, između ostalog, i sušeni cvet i CBD kapi, koje su im i najtraženije. Na pitanje, zar ovo ulje nije hrana, Kordićeva je odgovorila negativno:
-CBD kapi se ne računaju u hranu.
Konsultacijom sa direktorkom EIHA-e, dobili su pojašnjenje, da ovo ulje, prema njihovim standardima, pripada grupi dodataka ishrani.
- To je koncentrisani izvor nutritijenata i ne može da ima iste vrednosti kao hrana. Kada koncentrišete kanabinoide u ekstrakciju, proizvod etiketirate kao dodatak ishrani, pa su druge doze tu bitne, kao na primer TDI - podnošljivi dnevni unos - kaže Romanese i dodaje da se TDI odnosi na dnevnu količinu hemikalije za koju je procenjeno da je bezbedna za ljude na dugoročnoj osnovi - obično tokom celog života.
Nemoguća misija sadržaja THC-a
Prema našem Pravilniku o gajenju konoplje, tetrahidrokanabinola, odnosno - THC-a koji je psihoaktivna supstanca, može da bude u gajenoj sorti do 0,3%. Međutim, kako Stojanović upozorava, u prometu taj procenat, prema mišljenju komisije za PKS, bio bi sveden na 0%.
- To je praktično nemoguće jer svaka u sebi sadrži manji ili veći postotak THC-a koji je prirodni sastojak biljke. Od kada se desila afera Jovanjica, pritisak na uzgajivače konoplje je postao nepodnošljiv - ističe sagovornik Agrokluba.
Može seme, ali samo za egzotične ptice?
Međutim, tu se priča ne završava. Zakon o psihoaktivnim susptancama dozvoljava "gajenje konoplje (Cannabis) samo radi proizvodnje vlakana, proizvodnje semena za ishranu životinja, daljeg razmnožavanja, prerade, ispitivanja kvaliteta semena, kao i njegovog prometa."
Dakle, kako je Stojanović pojasnio, može da se uzgaja zarad semena, ali samo za životinjsku ishranu i to ne domaćih životinja koje se koriste u ljudskoj. Kako je Agroklub saznao od izvora koji nije želeo da bude imenovan, povučeno je merkantilno zrno iz zdrave hrane, ali i dalje može isto da se kupi u stovarištu stočne hrane - na primer, za egzotične vrste ptica.
- Zrno može da ide za ptičiju hranu ili za ceđenje ulja - ali sad ne može ni to - potvrdio je naučni savetnik Instituta za ratarstvo i povrtarstvo Vladimir Sikora.
- Bez obzira na to, seme ove biljke ima svoju valorizaciju na tržištu, da li preko ulja sa masno-kiselinskim sastavom ili preko proteina sa aminokselinskim sastavom koji je unikatan u prirodi i kvalitetan. Međutim, prinosi su do jedne tone suvog zrna, pa tu nema tolike ekonomske dobiti kao što je to sa cvetom. Isplativo jeste, ali je, u ovom trenutku, isplativiji cvet.
Vlakno ima budućnost
Institut se poslednjih 70 godina bavi ispitivanjem konoplje i u svom sortimentu na 25 ha gaji helenu - namenjenu za dobijanje zrna i na pet hektara marinu - za proizvodnju stabljike. Proizvodnja vlakana od stabljike prema njegovom mišljenju ima budućnost.
- Tehnologija proizvodnje je savladana i veoma jednostavna, naročito za vlakno, stabljiku. Zemljište se priprema kao i za svaku drugu kulturu. Za setvu ide žitna sejačica, kosačica za košenje i obična mašina za prevrtanje koja se koristi za seno i malo jača balirka. Za uzgoj za zrno koristi se posebni aksijalni kombajni, jer se radi o materijalu koji je žilav i pun vlakana - objašnjava Sikora.
Međutim, i ako se odlučite potpuno legalno da uzgajate ovu "biljku budućnosti" zbog vlakana, nećete biti bez problema, već u najavi.
- Mašine za preradu su skupe i morale bi da se uvoze, jer su specifične zbog odvajanja vlakna od pozdera - drvenastog dela stabla. Polovnih mašina, koje su mogle da se nađu, a funkcionišu, više nema usled korona krize. Novih je bilo u Ukrajini, pa i polovnih u toj zemlji i u Rusiji, ali nećete doći do njih zbog trenutnog rata - ukazao je Stojanović na "začkoljicu".
Inače, polovna cela linija košta od 250.000 do 350.000 EUR, a nova u Kanadi trenutno je "skočila" sa 1,4 na 2 mil EUR.
- Što se tiče vlakana, koliko god da se proizvede u Srbiji, već je sve unapred prodato, ali vlakna i pozdera neće biti ako nema stabljike, a stabljike opet neće biti, ako nema ovog ostalog.
Zadržavanja na granici
U Srbiji se, prema poslednjim podacima, uzgaja na više od 1.000 ha i broj proizvođača se povećava. Međutim, naša zemlja zbog postojećih i akata u najavi "nema" tržište za njene proizvode.
- Ako nađeš negde na inostranom tržištu da prodaš - našao si. Ako ne nađeš, ti si stopiran jer u Srbiji ne možeš da prodaš. Dakle, možeš samo da sedneš pored nje i da plačeš - rekao je žargonski Stojanović.
Napomenimo i to da sam izvoz neće proći bez "kočnica".
- Prilikom izvoza zrna konoplje nema značajnih problema, ali kod izvoza cveta se javlja problem sa fitosanitarnom inspekcijom koja ni sama nije sigurna šta traži. Izvoz vlakna nije problem ako ga izvozite na tonu - redovan izvoz uz carinjenje, ali ako želite da pošaljete kurirskom poštom uzorak potencijalnom kupcu, isti ne stiže na poslatu adresu. Kod pozdera je identični problem kao i kod vlakna.
Više od 75.000 proizvoda
Ova konoplja kao takva namenjena je za više industrija - od proizvodnje papira do građevinske, auto i tekstilne industrije. Od nje je sve iskoristivo, čak i koren, pa i prašina koja se koristi za biorazgradivu plastiku. Grube procene su da se od ove biljke može napraviti 75.000 proizvoda, pa i više.
Kako pojašnjava Privredna komora Srbije, zakonski akti koji regulišu gajenje i stavljanje u promet industrijske konoplje u nadležnosti su tri ministarstva - Ministarstva poljoprivrede, Zdravlja i Unutrašnjih poslova. Kao i u slučaju Ministarstva zdravlja, odgovore na meilove povodom ovog pitanja uputili smo i ostalim, od kojih nismo dobili odgovore.
Nezvanično saznajemo da "priča sa CBD-om nikad neće proći" kod nadležnih institucija.
Konoplja je tako naša, a svetska?!
Firme:
Privredna komora Srbije
Nacionalna asocijacija konopljara Srbije
Ministarstvo zdravlja Republike Srbije
Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Republike Srbije
Ministarstvo unutrašnjih poslova Republike Srbije
Gramina hemp doo Novi Sad
NS SEME Institut za ratarstvo i povrtarstvo Novi Sad
Tagovi:
Komisija za psihoaktivne supstance
PKS
Evropski sud pravde
NAKS
Evropska asocijacija industrijske konoplje
EIHA
Gramina
Poljoprivredna zadruga proizvođača i prerađivača alternativnih biljnih vrsta Konoplja
Slobodan Stojanović
Dragana Vujičić
Lorenca Romanese
Mirjana Kordić
Vladimir Sikora
čaj od konoplje
konoplja
CBD
industrijska konoplja
droga
kanabinoidi
supstanca sa psihoaktivnim dejstvom
nepsihoaktivna supstanca iz konoplje
CBD kapi
sušeni cvet konplje
dodatak ishrani
THC
Pravilnik o gajenju konoplje
Pravilnik o gajenju tetrahidrokanabinola
afera Jovanjica
Zakon o psihoaktivnim susptancama
seme za ishranu životinja
helena
marina
vlakna od koplje
pozder
uzgoj konoplje
izvoz konoplje
biorazgradiva plastika
Komentari
Vaš komentar
Naš izbor
Rubrike za dalje čitanje
Potpuna informacija je dostupna samo komercijalnim korisnicima-pretplatnicima i neophodno je da se ulogujete.
Pratite na našem portalu vesti, tendere, grantove, pravnu regulativu i izveštaje.
Registracija na eKapiji vam omogućava pristup potpunim informacijama i dnevnom biltenu
Naš dnevni ekonomski bilten će stizati na vašu mejl adresu krajem svakog radnog dana. Bilteni su personalizovani prema interesovanjima svakog korisnika zasebno,
uz konsultacije sa našim ekspertima.